OCENE - Srbija: Stankovića “pojeo” kiks, Vlahović se probudio na vreme, Mitar kao u ringu

Još jedan srpski fudbalski paradoks: od onolikih vrhunskih golmana iz tog, prvog ešalona - da kažemo, vodećeg kvarteta među čuvarima mreže - posle raznih misterioznih povreda, ostadosmo samo na Đorđu. Kao što košarkaši najviše mrze kad neko preko njih zakuca, pa osvanu na posteru, tako je za golmana najgora stvar kada završi u TV špicama, kako se govorilo nekad, ili, danas, viralnim video klipovima. Jeste to bio faktor iznenađenja, ali primo je gol - sa centra!

Teška utakmica za ocenjivanje defanzivaca Srbije. Više učestvovao u izradnji napada, nego potrebe za defanzivnim reakcijama. Bilo je i nesigurnosti, kao kad ga je Tapia okrenuo, pa je dobio žuti karton.

(do 46. minuta) 6 Ako je neko nepisano pravilo da svi počinju utakmicu sa “šesticom”, nije imao priliku da uradi ništa posebno čime bi tu ocenu ni povećao, ni umanjio. Niti su napadači Andore neki reper, niti je bilo nekih opasnih situacija pred našim golom. Zamenjen na poluvremenu, ne znamo da li zbog neke povrede ili odlukom trenera.

U utakmici bez velikih defanzivnih iskušenja, oni njegovi karakteristični prodori uglavnom su se sveli na - srljanje. Prosečno izdanje pamtiće “samo” po jubileju - 50. utakmici u nacionalnom timu.

(do 68. minuta) Neki su se “odjavili” posle Albanije zbog povreda, a on, koji nije bio spreman da zaigra pre neko veče u Leskovcu, došao je u Andoru da pomogne, i to treba poštovati. U prvom poluvremenu naš prvi “kreator” - lopta je najčešće bila u njegovim nogama, ali je ostatak ekipe bio dosta statičan. Imao jedan upotrebljiv centaršut ka Pavloviću, kada mu je Vales skinuo loptu sa noge. U nastavku dosta netačnih pasova, izgubio je snagu, ali je neposredno pre izlaska iz igre napravio potez utakmice - uklizao ispred Fonta i spasao čist gol!

(do 89. minuta) “Asistent” kod oba gola u prvom poluvremenu, u razmaku od tri minuta. Brzo je “uzeo banku” u reprezentaciji, već u drugoj utakmici dobio da izvodi prekide, najdominantniji na terenu u uvodnih petnaestak minuta, sa dosta upotrebljivih lopti ka napred, ali od kardinalnog kiksa za vodeći gol domaćina, bez obzira na to što je nedugo zatim Srbija izjednačila baš posle njegovog kornera, nije uspeo da se oporavi. Koliko je bio dominantan u uvodnoj fazi meča, toliko nekako “tih” u nastavku. Ne menja utisak da je profil koji je potreban ovom timu.

Jako retko je Srbija napadala po desnoj strani, posebno u prvom poluvremenu. Imao je najbolju šansu u tom delu meča, kada je njegov volej završio tik uz stativu, pa je namestio drugu najbolju šansu, kada je centrirao prezimenjaku na glavu. U drugom delu preuzimao više inicijative, otvarao se ulazio u sredinu, ali bez nekog ključnog napadačkog uticaja.

Neka je i protiv Andore, ali makar je upisao prvu asistenciju za reprezentaciju u takmičarskim utakmicama još od marta 2023. godine! Proradila je veza iz Juventusa, taj centaršut Vlahoviću na glavu skinuo je tonu tereta sa leđa njemu i njegovim saigračima. Centrirao Stefanu Mitroviću kod najbolje šanse Orlova u prvom poluvremenu.

(do 84. minuta) Stalno se pitamo da li smo prestrogi prema tom dečku. Ali, ako isto pitanje sebi postavljamo dvocifren broj puta, već godinu i po unazad, onda su neke stvari jasne. Kad će da napravi razliku, ako ne u ovakvim utakmicama? Tu i tamo po neko korisno dodavanje, ali i dosta izgubljenih duela. Ili onaj dribling u 62. minutu, ali čak i u toj situaciji ostao je nedorečen. Možda i najveći izazov za budućeg selektora biće ovaj momak...

U Leskovcu protiv Albanije nije ga htelo, ali makar nije bilo sporno da je on hteo. Vraćao se po loptu, pokušavao da sam sebi kreira, kad drugi nisu mogli njemu. Večeras se u prvom poluvremenu bukvalno nije pojavio na terenu. Na našu sreću, na vreme se probudio. Gol glavom, pa još dve dobre šanse kad nije imao sreće. Ništa epohalno, ali ipak dovoljno za utisak najboljeg u taboru Srbije.

Sa ovog reprezentativnog “prozora” vraća se usamljen na trećoj poziciji večne liste po broju utakmica u nacionalnom timu, ali pojačavši utisak da je to i dalje samo senka onog igrača. Žao nam je kad to moramo da konstatujemo, jer obožavamo ga svi - on je srce i duša ovog tima - ali, to što je počeo da daje golove kao na traci u svom klubu, možda trenutno više govori o kvalitetu fudbala u Kataru, nego o njegovom igračkom “vaskrsnuću”. Dosta nervoze, gestikulacija ka sudiji i protivničkim igračima, ali možda i razumljivo, jer mnogo batina je dobio od protivničkih defanzivaca. Kao da je bio u ringu! Tako je i iznudio penal, koji je pretvorio u gol. Jedva je ušla, ali je zaslužio da uđe. Onim jedinim što kod njega nikad nije bilo sporno. I večeras i uvek. Zalaganjem.

(od 46. minuta) U formaciji sa trojicom štopera, njemu bi trebalo da više prija uloga centralnog, kao večeras, nego desnog, kao pre neko veče, kada je imao vatreno krštenje. Ne mnogo sigurniji nego protiv Albanije, očito je A reprezentacija za njega još uvek veliki zalogaj. Jedan njegov neuspešmni izlet pred protivnički gol ostavio je rupu pred sopstvenim, kad je golman Andore pripremio zicer svom saigraču (pomoćni sudija signalizirao ofsajd). Ipak, važno je da je igrao u ovoj pobedi i sprao onaj gorak ukus iz Leskovca.

(od 68. minuta) Jedna presečena lopta i jedan udarac iz kojeg je izborio korner. Nije bilo mnogo prilike da se nametne za dvadesetak minuta u igri.

(od 84. minuta) Prekratko na terenu za konkretniju ocenu

Prekratko na terenu za konretniju ocenu

Veče koje će pamtiti dok je živ. Debitovao je za seniorsku reprezentaciju.

Ni kriv, ni dužan, našao se na ruševinama Piksijeve zaostavštine da večeras, makar, ne dozvoli novu rezultatsku bruku Orlova. Igra je isključivo bila posledica sumornog trenutka reprezentacije, nikako jednog jedinog treninga koji je odradio sa ovom ekipom. Nije eksperimentisao, oslonio se na iskustvo - na klupi, osim Maksimovića i Simića, nije bilo nijednog igrača sa više od jedne utakmice u nacionalnom timu. Možda smo se nadali ubedljivijoj pobedi, zbog gol-razlike koja je i dalje dosta lošija nego kod Albanaca, ali od ovako u pojam ubijene ekipe možda previše i tražimo...