OCENE – SRBIJA: Nevidljivi SMS i Tadić, Gudelj i Sukačev spoznali šta je nemoć

Tri primljena gola, kod kojih nije mogao mnogo bolje. Bila je i poneka odbrana, pa i kod drugog pogotka je odbio loptu, koja je došla pravo na nogu Vircu. Ne može se mnogo toga staviti njemu na dušu, u sumornoj noći na Marakani bio je, precizno rečeno, najmanje loš.

Sve se u planovima Srbije raspalo posle 15 minuta, pa se nakon dva primljena gola i odbrana našla u fronclama. Za razliku od debitantskog meča sa Holandijom, potonuo je zajedno sa ekipom. Kod drugog gola je ostao poslednji, zbog čega nije bio ofsajd, a kod trećeg je bezuspešno trčao pored Grude, nije uspeo da ga omete pre udarca. Pozitivan detalj je što je njegov udarac glavom prethodio golu Babića. Još jedna bolna lekcija u procesu sazrevanja, da sazna osećaj kada je ekipa potpuno nemoćna na terenu i golman iza njega igra ulogu glinenog goluba.

Komandant odbrane koja je pukla već u trećem minutu i do kraja utakmice se nije sastavila. Ponovo je protivnik imao više od 20 šuteva na gol Srbije... Kod drugog gola mu je Haverc pobegao iza leđa i ušao u stoodstotnu šansu, koju je Vanja samo na sekund zaustavio. Prvi put se našao u ovom sastavu, Gudelj i Sukačev su mu bili potpuna nepoznanica, kao i Džodić ispred njih. Nisu se proslavili u komunikaciji.

Postignuti gol nije baš neka uteha u slaboj partiji srpskog štopera. Autogol, koji jeste nesrećan splet okolnosti, rešio je utakmicu već u trećem minutu. Ali, ispadanje na centru kod pogotka Grude nije loša sreća, kao ni bezuspešni pokušaj da ga stigne u narednih 30 metara. Imao je Babić i težak zadatak da pomaže Sukačevu, kojem defanziva nije jača strana i sve kada se sabere – baš slabo.

Nije upadao u oko i ovo je jedna od retkih situacija kada se na to gleda kao na pozitivnu okolnost. Imao je manje problema po svojoj strani nego Sukačev na kontra boku, sva tri gola su pala van njegove zone delovanja. U napadu ga nije bilo, kao što nije bilo ni celog tima Srbije...

(do 46. minuta) Bio je Paunovićeva opklada i u Minhenu kada je debitovao, pa je i tada izgledao loše, a večeras je bio očajan. Pre prvog gola je lagano ispao kod duplog pasa ispred šesnaesterca, bez ikakve defanzivne reakcije, a onda kod drugog se okliznuo i pogledom samo ispratio šta mu se dešava iza leđa. Baš loš utisak, deluje mlako, slabašno na terenu, ni kvalitet sigurnog pasa se nigde nije video. Najslabiji pojedinac na terenu.

(do 86. minuta) Kao da je upao u crnu rupu: niti ga je bilo u defanzivi da se vidi, niti je napred uspevao išta da uradi. Čak ni da bar jednom „podvali“ loptu kako on ume. Nije imao ni kome, jer je Srbija ponovo, kao u Minhenu, bila sabijena na svoju polovinu. Sergej, uostalom, ni ne voli kada je bliže svom nego protivničkom golu i to se vidi iz svakog njegovog pokreta. Odigrao je utakmicu skoro do kraja, a da se jedva videlo da je na terenu.

Na bolan način je Sukačev spoznao koja je razlika kada te u ulozi krilnog beka napada igrač iz domaćeg prvenstva i kada je to igrač vrhunske klase kao što je to uglavnom bio Filip Troj. Defanziva nije jača strana fudbaleru Vojvodine, koji svoje rivale nije uspevao ni pogledom da isprati. Očekivalo se više od njega u ofanzivnom delu igre, a uspeo je samo jednom da istrči na protivničku polovinu s loptom i iz te akcije se izrodila šansa za Cvetkovića.

(do 46. minuta) Nije ovo bio fudbal za igrača sa prefinjenim dodirom lopte. Natrčao se Samardžić 45 minuta, a da fudbal gotovo nije ni pipnuo. Ostalo mu je samo da čežnjivo gleda kako se Nemci poigravaju, dobacuju, dodaju, nižu pasove kao protiv nekog nižerazrednog tima.

(do 64. minuta) Nije ga bilo u ovoj utakmici. Predaleko je bio od gola Nemačke i predaleko od lopte da bi njegovo majstorstvo da jednim potezom stvori pogodak došlo do izražaja. Tek u drugom poluvremenu je uspeo da kreira jednu veliku priliku za Cvetkovića i to je bilo sve od njega za večeras. Premalo... I već viđeno u Minhenu.

(do 71. minuta) Mnogo truda, mnogo želje, trčao je u presing sve vreme dok je bio na terenu, ali ono glavno što je njegov zadatak – ništa. Daleko je ovo bilo izdanje celog tima Srbije u odnosu na prošlu utakmicu, na kojoj je Cvetković skrenuo pažnju cele nacije na sebe. Nije imao priliku da se iskaže na taj način, a kada je najzad dočekao jednu šansu, koju mu je namestio Tadić, nije uspeo ni da šutne kako treba. Možda bi bilo makar zanimljivije da je Cvetković tad uspeo da dovede Srbiju na „minus jedan“.

(od 46. minuta) Samo što je zaslužio pohvalu što je prelepom dijagonalom pokrenuo najlepšu akciju Srbije, koja je završena šansom za Mitrovića, koji minut kasnije dobio je direktan crveni karton. Na četiri prethodne utakmice nije ulazio u igru, sada je sastavio jedva pola sata i neslavno je završio. Ni odlazak u inostranstvo nije uspeo da utiče na njega da savlada proces kontrolisanja agresivnosti na terenu.

(od 46. minuta) Crveni kartoni dobijeni na ovakav način su nedopustivi. Pokazuju ne samo ličnu frustraciju, nego i nedostatak discipline. Dva kartona zbog prigovora su za osudu i kada je u pitanju igrač mnogo manjeg ugleda i iskustva nego što je Živković. Ušao je u igru da proba nešto da promeni, uspeo je da jednom kvalitetno centrira za Mitrovića i to bi bilo sve. Do isključenja.

(od 64. minuta) Nije uspeo da donese nešto u igru Srbije. Malo pošto je ušao, Orlovi su ostali sa igračem manje, Nemačka je ponovo potpuno zagospodarila terenom i više nije bilo ni naznaka neke napadačke akcije Paunovićevog tima. Lučić nije imao ni priliku da bilo šta pokaže.

(od 71. minuta) Čim je ušao u igru, odmah je ušao u šansu. To je ono što je Srbiji trebalo od početka. Onaj Mitrogol iz najboljih dana bi u takvoj šansi uneo loptu glavom u mrežu... Nikada Mitrovića nije odlikovala eksplozivnost na terenu, ali vidi se i na prvi pogled da se teže, sporije kreće nego nekada. A, opet, odmah je bio u prilici za gol.

(od 86. minuta) Premalo na terenu da bi bio ocenjen.

Obećali su svi iz reprezentacije Srbije da će nastaviti tamo gde su stali prošlog meseca. Samo što je nastavak došao na pogrešnu utakmicu: umesto da su produžili tamo gde su stali u Ajndhovenu, oni su se „nakalemili“ na skandalozno izdanje iz Minhena. Sve je na Marakani izgledalo kao da se samo nastavila ta utakmica sa Alijanc arene. Mogu mečevi da se izgube na razne načine, ovaj je jedan od najgorih. Srbija nije igrala fudbal. Srbija je trčala za loptom, trčala za protivnikom. A, kada bi do lopte došla, odmah je predavala rivalu, operisana od ikakve ideje šta sa njom da radi. Teško je setiti se da li se više od dva puta desilo za 90 minuta da su Paunovićevi puleni povezali tri dodavanja. Apsolutna havarija od igre. Jedina olakšavajuća okolnost za selektora je što je poslao na teren ono što je imao. Nije mogao mnogo da bira oko sastava. Ali, od ovog što je Srbija radila na terenu bolele su oči...