OCENE – PARTIZAN: Kad bi Sek ovako svaki put… Sad je lako pričati da nije trebalio žrtvovati Samsona

Za razliku od nekih skorijih poseta Marakani, golman Partizana nije bio toliko zauzet kao ranije Marko Milošević ili Aleksandar Jovanović. Zvezda je osim dva gola stvorila još dosta situacija koje nije koristila, pa je teško oceniti kako bi “jedinica” crno-belih reagovala da su udarci ušli u okvir. Imao je intervenciju posle prodora Elšnika, zaustavio pokušaj Dijenga, a u ostalim epizodama svedočio kako domaći pucaju neprecizno. Kapitulacije nisu njegova odgovornost, već posledica skandaloznih reakcija odbrane.

(do 46. minuta) Neobjašnjivo, nerazumljivo, neprijatno… Kakav god da je bio plan Alberta Rijere pre derbija, verovatno je ugledavši ranjivog Partizanovog desnog beka komandovao: Dajte loptu Ivaniću. Svaki put kad bi Zvezdin kapiten dobio fudbal u noge ili u prostor, to je bila opasnost po crno-bele. Uglavnom zbog loših reakcija ili postavljanja mladog defanzivca. Vrlo rano je ušao u seriju grešaka i kad je skrivio jedanaesterac nad Matejom Gaštarovim, povratka u normalu više nije bilo.

(do 61. minuta) U kolekciji propusta kojima je bila sklona odbrana gostiju teško je izdvojiti “favorita”. Milić ima dve kandidature. Prvu, kad ga je Ivanić lako okrenuo pre nego što je izbio sam pred Krunića, a drugu kad je “podleteo” pod loptu u akciji za izjednačenje. Lošu partiju garnirao je nervozom pred kraj prvog poluvremena kad je dobio žuti karton zbog prigovora i sam sebi izbio adut agresivnosti u nastavku. To što je opterećen sankcijom zaustavio Dijenga u kontri piše mu se kao plus, nedovoljan da potre prethodne greške.

Mekano… Kapiten Partizana mora da bude drčan, da pred njim sve puca, kao recimo pred Mladenom Krstajićem nekad, a mladi štoper je poželeo da bude elegantan i tu se preračunao. Rano je ušao u spiralu loših poteza i kad je dozvolio Gaštarovu da vodi loptu nesmetano 20-ak metara, to je na kraju dovelo do penala koji je skrivio Đurđević. U drugom poluvremenu je nekoliko puta morao da juri za Bukarijem, što nije nimalo jednostavan zadatak.

(do 71. minuta) Kad su objavljeni startni timovi, verovatno je većina Grobara bila neprijatno iznenađena pojavljivanjem Milovanovića. Ispostavilo se da je u greškama sklonoj odbrani bio malo čvršća karika od ostalih. Ne baš stabilna, daleko od toga da je plenio pojavom ili reakcijama, ali makar nije bio toliko sporan kao ostatak odbrane, iako se nije proslavio kod pogotka Dijenga. Pitanje je da li je to baš njegova odgovornost. Sa njim je Saša Ilić probao da u napadačkim akcijama dobije fudbalera više na protivničkoj polovini i u nekim situacijama bivši član Ajaksa je bio od koristi kad je trebalo krenuti napred. Šteta i za Mateju i za Ilića što se povredio. Opet.

(do 46. minuta) Stranac mora da pravi razliku, davno neko napisa i reče. I bi u pravu. Momak iz Gane je tu razliku napravio u korist – Crvene zvezde. Zamišljeno je da nosi lisice i kao policajac hapsi crveno-bele na sredini terena, a ispostavilo se da je Partizanov “bad cop”, jer je dosta toga uradio protiv tima u koji je nedavno stigao. Da je u minus fazi videlo se kad je jeftino prodao loptu kod velike šanse Ivanića, a način na koji je poslao loptu direktno u noge rivalu, neposredno pre pauze, bio mu je poslednji potez na derbiju. Da je ostao u drugom delu možda bi i veću štetu od ove napravio, pa je Saša Ilić imao pravo što ga je zamenio.

Ne da mu se da postigne gol na Marakani. U prošlom prvenstvu je propustio da realizuje jedanaesterac, a u 180. večitom derbiju je savladao Mateusa, međutim, prečka je sprečila da donese Partizanu izjednačenje. Dosta se trošio u situacijama kad je trebalo da pokupi loptu i da je “nosi”, a da mu se niko ne otvara. Bio je dobar defanzivno. Valja imati na umu da nije počeo na prirodnoj poziciji još bliže golu, iako se to promenilo tokom drugog poluvremena.

Kad bi ovakav bio svakog dana, igrao bi daleko od Beograda. Na stadionu “Rajko Mitić” Senegalac je demonstrirao da je igrač za najjače lige. Sigurno ne za najjače timove u njima, ali za donji dom “liga petica” – izvesno. Bio je oružje kojim je Saša Ilić planirao da pokori komšiluk. Oslonjen na ideje Afrikanca, Partizan je bio na trenutke drčan, vickast, smislen i, što je u fudbalu najvažnije, konkretan. Počeo je Sek asistencijom Žeu, nastavio da igra presing na odbranu Zvezde, izvlačio se na bok, stvarao šanse, kreirao i tako opasan nudio crno-belima šansu da bi mogli da prekinu negativnu tradiciju od deset godina bez pobede u gostima na večitom derbiju. Ilić mu je, makar za ovaj meč, isterao iz glave bubice da igra više za sebe, a manje za tim, pa je Sek bio čovek koji razigrava i nudi rešenja. Jedina zamerka je što je bespotrebno dobio žuti karton, ali u napetom ambijentu derbija to se toleriše.

Marakana ga je doslovce progutala. U početku se nije razumeo sa Vukotićem, kasnije ni sa Aleksićem, sve vreme je tražio način kako bi mogao da ubrza igru Partizana, ali je dobar deo vremena delovalo kao da je zarobljen. Lopta jedva da je stizala do njega, ali nije pokazao ni preterano veliku ambiciju da se, poput Vukotića, spusti po nju. Tek u finišu je dao znake života, međutim, to je bilo “kasno paljenje”.

(do 61. minuta) Ima nešto u ovom momku što Saša Ilić obožava. Direktan je. Ne mrsi, ne petlja, ne muči sebe i druge, nego igra. Problem je što na Marakani nije bio konstantan, već je tek na mahove mučio odbranu Zvezde. Na kraju krajeva – ili na početku – upravo je Užičanin pokrenuo akciju za gol, imao dobru šansu kad ga je osujetio Mateus, ali se gol ne bi važio zbog ofsajda. Delovalo je da je dobio ozbiljne batine, da su ga domaći fudbaleri prebili, a čak i u modricama bi se dizao, nudio, igrao, šta je bilo do njega.

Kad je birao između Erika Kojzeka i Brazilca, Saša Ilić je verovatno računao na snagu novajlije iz Geztepea. A dobio je napadača koji ne samo što je postigao gol u derbiju i što se pošteno potukao sa odbranom Zvezde, već i fudbalera koji ume da odigrava za tim. A to trener Partizana obožava. Zato nije slučajno što je posle Čumićeve reakcije upravo Že nastavio, a zatim i dovršio akciju već u 51. sekundi. Bio je koristan u presingu, trčanju bez lopte, duel igri, fino je sarađivao sa Sekom, imao još nekoliko pokušaja da Partizanu obezbedi makar bod i taj repertoar je dovoljan argument da je bio dobro rešenje u napadu.

(od 46. minuta) Sad je lako pametovati, ali… Ispostavilo se da nije zaslužio da bude žrtvovan zarad ograničenja o broju stranaca. Nigerijac je izgledao kao daleko sigurnija opcija od Đurđevića, a na korektno odrađene zadatke u odbrani nakalemio je niz odlazaka napred, mada tu nije bilo nekog velikog efekta.

(od 46. minuta) Od svih drugopozivaca bio je najbolji. Čim je zakoračio na teren, videla se spremnost gostiju da više rizikuju, da guraju loptu napred i tu je povratnik iz Engleske prednjačio. Najpre je iznudio nekoliko prekršaja, pa žuti karton Elšnika, a onda počeo da razigrava tim, da šalje lopte u prostor, da preti sa distance. Čak je i velika šansa Žea posledica njegove kreacije.

(od 61. minuta) Dobio je priliku da oseti kako je igrati večiti derbi, ali bi bilo pogrešno suditi o njegovim sposobnostima samo na osnovu pola sata. Najviše zato što je to bio period utakmice u kome je Partizan, usled rezultatskog minusa, podigao linije tima i zaigrao sa dosta rizika, držeći odbranu na 40 metara od Krunića. Nekoliko puta je morao da sprintom trči nazad i posmatra zicere od kojih je najupečatljiviji bio Bukarijev.

(od 61. minuta) Prava je “umetnost” potrošiti pola sata na terenu, a ne uraditi maltene ništa vredno pažnje.

(od 71. minuta) Morao je da “krpi” na levom beku usled povrede Milovanovića i to uopšte nije izgledalo loše. Jeste Zvezda u tim trenucima ređala kontre, međutim, neke Petrovićeve reakcije su sprečile teži poraz.

U odnosu na to kakav tim ima, kakva je razlika u budžetima i kvalitetu pojedinaca, može da kaže da se isprsio na trenerskom debiju u večitim derbijima. Ekipa mu je bila konkurentna, gladna, spremna da trpi i zadaje udarce. Čak je i počela dobro, ne samo u vidu gola, nego visokog presinga, ali je zbog snage rivala morala i da se povuče, a tu već dolazimo do onoga što Ilić ima u kadru ili nema. A nema dovoljno resursa da bi do kraja trčao sa crveno-belima. Može da ga hrabri izdanje u drugom poluvremenu kad su Aleksić i Samson dali gostima impuls sa klupe, a ne bi smeo da dozvoli onoliku količinu nervoze kakvu su emitovali njegovi saradnici, pa su isključeni Ljubiša Ranković i Radosav Petrović, a žuti karton dobio Veličko Kaplanović.