Nikola Drinčić: Ako igrači misle da su za opstanak, a ne Evropu – to je njihov problem, ne moj!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Nisu utakmice Radničkog u pripremnom periodu bile nešto mnogo dostupne za gledanje – samo dve od šest – ali bilo je to sasvim dovoljno za nedvosmislen zaključak: sa Nikolom Drinčićem, Mozzart Bet Superliga dobiće značajno osveženje.

Zapravo, uneo je on toliko novina u igru niškog tima, da bi moglo da se prognozira da će Radnički biti ili mega hit ili jedan veliki promašaj. Ili dža ili bu.

Izuzetno česte formacijske i pozicione transformacije u toku igre, stalni ulasci jednog od bekova u vezni red, insistiranje na ulasku u igru kroz pas čak i u sopstvenom kaznenom prostoru, gde je golman dosta uključen u igranje nogom, visoki presing, igra čovek na čoveka... Možda čak i prezahtevno, posebno za uigravanje na veoma lošem terenu Železničara, na kome će Nišlije raditi u narednom periodu dok se ne završi rekonstrukcija travnate podloge na Čairu...

„Moj životni princip, kad god se pojavi ta dilema da li se nešto može ili ne može, ja uvek guram da može. Da li su tereni u Bugarskoj bili kao tepih – jesu. Da li je teren Želje na kome treniramo takav kao što kažete – jeste. Ne treba tražiti izgovore. Bolji u ovom momentu nemamo. Kada se završi glavni teren, imaćemo ga bar jednom, dvaput nedeljno za trening i to će nam značiti. Ja od svog stila sigurno neću odustati, jedino te neke taktičke finese ćemo možda prilagoditi fudbalerima koje imamo, ali stil nećemo menjati“, počinje priču Nikola Drinčić za Mozzart Sport.

Hrabar pristup, nema šta, gotovo jednako hrabar kao izjava koju je mladi stručnjak dao na zvaničnoj promociji na Čairu, da očekuje da se Radnički bori za plasman u Evropu. A opet, hrabar je bio i potez kluba da komandnu palicu poveri u ruke, uslovno rečeno, treneru početniku.

„Prošla sezona je nagovestila, pre svega kroz rezultat Kragujevčana, da dosta klubova može da se upusti u borbu za evropska takmičenja. Želim da mi tu budemo i mi to jednostavno moramo i možemo. Sa te strane čak mislim da smo u nekoj prednosti, jer dosta klubova će nas potceniti, što zbog mene, kao nekog početnika, što zbog toga što smo se dve sezone unazad borili za opstanak. Igračima sam rekao, ako oni za sebe misle da su igrači za opstanak, a ne za Evropu, onda je to njihov problem, nije moj!“

Na toj, već pomenutoj, prvoj pres konferenciji, Drinčić se jasno ogradio od priče o prelaznom roku, konstatacijom da svako treba da radi svoj posao, i trener i uprava. Pa ipak, da li je zadovoljan dosadašnjim pojačanjima – nužno je pitanje, uz molbu da iz svog ugla stavi tačku na „slučaj Bamidele“.

„Rekao sam već, ja ne dajem novac i ne isplaćujem plate i ne želim da se petljam u taj deo. Pričao sam i sa prvim čovekom kluba Ivicom Tončevim i sa direktorom Propadalom, i oni dobro znaju moj stav. Za sve igrače koje smo doveli manje-više ja sam bio konsultovan i nemamo tu problem, sjajno funkcionišemo. Što se Bamidelea tiče, ja sam mu posle prvog treninga rekao: ako nisi motivisan i nemaš želju da budeš ovde, što se mene tiče, možeš slobodno da ideš. Ne ide ni da on muči nas, ni mi njega. Ima ovde još kvalitetnih momaka koji žele, a nama su, posle dve godine borbe za opstanak, još i potrebniji igrači koji žele, više od onih koji su možda i kvalitetniji, ali ne žele. Ova liga je jako teška u svakom smislu. Dolazili su ovde ozbiljni strani igrači, pa nisu uspevali“.

I to je otprilike Drinčićev lajtmotiv kada govori na bilo koju temu. Recimo, mladi igrači. Bilo ih je dosta na pripremama Radničkog u Bugarskoj, na gotovo svakoj utakmici dobili su po poluvreme, što je dokaz da rezultat nije bio u prvom planu, jer tek na poslednjoj, koju je celu odigrala najjača postava, ostvarena je prva pobeda – protiv Akademije Pandev. No, deluje da su oni još daleko od konkurencije za tim u borbama za bodove.

„Imali smo ih šest, sedam na pripremama. Ako poredimo prvu utakmicu u Kragujevcu, gde su izgubili drugo poluvreme sa 3:0 i poslednju koju su odigrali, protiv Makabi Petah Tikve, mislim da je napredak drastičan. Ali, opet, sve je na njima. Ako oni nisu motivisani i željni da grizu da bi upali u tim, ja im tu ne mogu pomoći puno“.

Novi ugovor na Čairu: Jamkam ostaje i rekorder postaje

Radnički blizu pojačanja: Nišić stiže u Niš

A kad smo kod mladih, ovih dana ukrštaju se argumenti za i protiv novog „bonus“ pravila.

„Ja sam apsolutno za, ali samo ako su ti bonusi domaći igrači. Ovako, ako neko koristi kao bonuse fudbalere izvorno stranog državljanstva, ne vidim poentu tog pravila“.

Nikolu Drinčića navijači Radničkog pamte po dobrom. U vicešampionskoj sezoni 2018/19 bio je jedan od lidera tima. Malo ko je za tako kratak period na Čairu ostavio tako dubok trag i ušao pod kožu ljubiteljima fudbala da mu sa tribina skandiraju nadimak. Oseća li tu ljubav u ovom, drugom mandatu u Nišu, u novoj ulozi?

„Dobio sam stvarno veliku šansu od Radničkog. Ali, ja ne bežim od odgovornosti. Verujem u sebe i ovo što radim, da nije tako ne bih se prihvatao posla. Osećam veliku podršku, to je sigurno. U ovom trenutku, a videćemo kad krene prvenstvo. Jedan je padež kad si bio igrač, kad mogu da sednem sam sa svojim mislima, a sasvim drugi ovaj trenerski posao. Moraš da funkcionišeš sa 30 ljudi, da pratiš na dnevnom nivou njihovo zalaganje, motiv, ko ima kakav problem, kako im prići. Mnoge su se stvari promenile prethodnih godina. Igrači imaju sve niži prag tolerancije, ranije su oni, ili da kažem mi, kada sam ja bio u toj ulozi, bili smo podređeni klubu, sada smo svi mi ostali servis igrača. Ali, ja volim da kažem, vremena mogu da se menjaju, ali ne moraju ljudi. Ovo je kratak period da bih ih upoznao kao ljude, ali što se tiče igračkih kvaliteta, poslednjih šest meseci gledao sam uživo skoro sve utakmice Radničkog, tako da sam bio odlično upućen u mogućnosti svakog od njih“.

Pisali smo nedavno na Mozzart Sportu da bi Drinčiću treneru baš dobrodošao Drinčić fudbaler. I po liderskim sposobnostima, i po poziciji u timu, doskora vrlo deficitarnoj u Radničkom, i po prekidima, koje je vanserijski izvodio, a Nišlijama su već sezonama unazad rak-rana. I opet se, čak i kada priča o jednom čisto fudbalskom elementu, trener koji uskoro slavi 40. rođendan vraća na – motivaciju.

„Radnički je prošle sezone jedan gol dao posle kornera, i to je bio – autogol! Radili smo mi dosta na tome, ali i to je stvar motiva, želje i karaktera. Ako si već došao u 16 metara i imaš korner, to je već 50 odsto gol. Ti moraš da dođeš tu sa idejom da želiš da daš gol, da napadneš taj prostor, a ne da si došao tek tako, da bi bio tu. Može da se izmisli milijardu akcija, ako ne napadaš loptu i prostor kako treba, uzalud je sve“.

Kao fudbaler je, dakle, bio omiljen, ali i kao trener izgleda uspeva da okupi ljude oko sebe. Nekoliko ovoletošnjih pojačanja potenciralo je da je upravo Drinčić bio jedan od vodećih motiva da prihvate ponudu iz Niša. Prvi posao bio je uspešan, iako u Srpskoj ligi i iako je ostao „nedovršen“. Principijelnost mu nije dozvolila da proguta neke stvari kako bi svoj „si-vi“ već na početku trenerske karijere obogatio prvoligaškom promocijom Zemuna, mada mu se taj uspeh, iako mu se ne piše, u velikoj meri računa.

„Ja u životu ne funkcionišem na taj način. Ako je nešto belo - belo je, ako je crno – crno je. Nikad neću pognuti glavu, trpeti nepravde. Sa mnom svako može da sedne i kaže svoje mišljenje, ili ćemo se dogovoriti, ili nećemo. Nema zlobe. Proveo sam sjajnih 10 meseci u Zemunu, radio sa divnim momcima. Napredovao sam uz njih, kao i oni uz mene. Došlo je do sitnih nesuglasica, zbog kojih sam otišao, ali su u tih nekoliko kola moj naslednik i ljudi iz kluba uspešno priveli posao kraju“.

Još jedan od znakova prepoznavanja mu je temperament, možda preciznije strast sa kojom vodi treninge i utakmice...

„Ja volim da dam sebe sto posto. Volim da sve na terenu bude onako kako smo napisali i dogovorili se. Znam da to nije realno, ali takav sam, stalno težim ka tome. Ako može da ne bude nijedna greška, zašto bi bila? Ako možemo da pobedimo sa 3:0, zašto bi bilo 1:0? Ja pokušavam taj mentalitet da promenim i što se tiče treninga. Mi smo to dosta unapredili, iako tu ima još 30 odsto prostora da bude bolje što se tiče pristupa treningu. Evo sad, pre neku nedelju, imali smo slobodan dan pred pripreme u Bugarskoj. Skoknuo sam do kuće i vraćao sam se u Niš noću, pošto smo rano ujutro kretali za Bugarsku. Bilo je negde oko dva, tri sata ujutro, stao sam na benzinsku pumpu i video ženu od blizu 70 godina kako kopa tamo nešto oko pumpe, održava neku bašticu. Odmah sam momcima istakao taj primer. Ako ona može da kopa noću, šta bilo koga od njih može da spreči da, tako mladi i puni snage, trening od 60 minuta ne odrade maksimalno? Pa, mene bi bilo sramota da je drugačije. Drugačije za mene ne može da postoji“, zaključuje popularni Drina.

Svojevremeno je, kao igrač, u Radnički stigao iz Čukaričkog. Sada će, kao trener, u subotu debitovati baš na Banovom brdu. Ali, o tome detaljnije narednih dana...