Nikad više...

Prvi trenerski posao u karijeri Sava Miloševića je završen. Nakon skoro godinu i po dana podneo je ostavku na mesto trenera Partizana i na odlasku poručio: Nikad više neće raditi u srpskom fudbalu.

A štafetu je predao Aleksandru Stanojeviću, čoveku koji je isto to rekao 2012. godine kada je takođe odlazio iz Partizana, doduše mimo svoje volje i koji se godinama držao tog stava.

Pre Miloševića na klupi crno-belih su bili Miroslav Đukić, koji je takođe godinama govorio da se više neće vraćati u srpski fudbal nakon što je mimo svake logike svojevremeno smenjen sa mesta selektora reprezentacije, a onda i Zoran Mirković koji je imao dva takva nastupa: kada je otišao sa pozicije direktora reprezentacije, pa potpredsednika Partizana.

Zaključak? Nikad ne reci nikad! Ljudi smo, što stariji, životno iskusniji, to nam i stavovi vremenom omekšavaju. I niko ne zna šta donose godine koje slede i kako će čovek razmišljati u nekom budućem periodu. A Miloševiću nije strano da posle nekog vremena promeni mišljenje i ode skroz na suprotnu stranu od onog što je prethodno govorio. I bilo bi šteta da ne promeni stav i ovog puta, jer je za tih godinu i kusur na klupi Partizana pokazao da zaista ima trenerskog štofa.

Ostaje upisano da je Savo osvojio Kup Srbije sa crno-belima, da je igrao grupnu fazu Lige Evrope, a ono što će pamtiti generacije koje su gledale te mečeve je odličan fudbal na međunarodnoj sceni i tragedija u Hagu, koja je sprečila da Partizan prezimi u Evropi. Bio bi i to, da se izdržalo još tih pet minuta, veliki plus u karijeri mladog trenera. Ovako, ostalo je da mu trajno lebdi nad glavom kao zamerka dobrog dela navijača, koji inače nisu skloni lakom opraštanju.

Sve to je bivši trener Partizana uspeo da učini sa timom u koji gotovo niko nije verovao. U kojem je veliki broj igrača kojima je Milošević rehabilitovao karijere, jer su bili na izlaznim vratima iz kluba ili Uprava nije znala šta će s njima ili su bili na marginama tima. Uz nekoliko pogođenih pojačanja, Parni valjak je prodisao i zaigrao atraktivan fudbal, potisnuo iz sećanja fanova sezonu pre toga, koja je bila jad i čemer i pre Miloševićevog dolaska.

Ipak, Savo nije uspeo da osvoji titulu u prethodnoj sezoni. Sebi je nabacio na leđa imperativ da se osvoji u ovoj, a kako je ekipa doživela kolaps već na startu sezone, sa minus šest na tabeli posle šest kola – predao se. Podigao je belu zastavu, razočaran, ljut, nervozan... I rekao da je dosta. Uz dodatak – nikad više.

Titula je ključ srpskog fudbala. Ona otvara put ka Ligi šampiona ili makar ka grupnoj fazi Lige Evrope, obezbeđuje mirniji san, više novca, mir u kući i na tribinama. A Milošević je u Novom Sadu video da do nje teško da će moći i ovog puta.

Ali, kao što smo pisali u utorak, kada je odlazak trenera lebdeo u vazduhu, konci su počeli da izmiču iz ruku ranije. Pukotine su se videle već u finalu kupa, posle kojeg se desio odlazak Milana Đuričića, za kojeg mnogi veruju da je bio “mozak” stručnog štaba, da bi posle Novog Pazara isplivali na površinu oštećeni odnosi u svlačionici.

Na sve to, Milošević je tvrdoglavo insistirao da timu koji nije uzeo nijedan trofej prošle sezone pojačanja nisu potrebna. Da za nekog novog igrača nema mesta, iako je i običan puk golim okom video da Partizan ima ozbiljne probleme na pojedinim pozicijama. Uz to, od ispadanja sa evropske scene, kada se očekivalo da tim fokusiran samo na domaću scenu proigra i u Superligi i krene da niže pobede, gotovo da nije pokazao nikakav kvalitativni pomak. Štaviše, tim danas deluje neuigranije i ranjivije nego u septembru prošle godine. 

Na kraju balade, Savo, ipak, ostavlja crno-bele u boljoj situaciji nego što su bili u momentu kada ih je preuzeo. Tada je Partizan delovao kao tim bez budućnosti, kao klub koji ne zna šta da čini sutra. Aleksandar Stanojević dobija u ruke daleko bolju ekipu od one koju je Milošević zatekao u martu 2019. godine, dok je i klub na stabilnijim nogama zahvaljujući rezultatima u Evropi i moćnom transferu Strahinje Pavlovića, koji je takođe, ogromnim delom, zasluga odlazećeg trenera.

Kada se osvrne za sobom, Milošević ima šta da vidi. Ali ta prokleta titula...