Nije Solskjer kriv što ne zna, već onaj koji mu je skinuo prefiks v. d.

Sve obećava da ćemo napokon imati uzbudljivu sezonu u Premijer ligi što se tiče šampionske trke. Izvesno je i da u toj šampionskoj trci neće učestvovati Mančester Junajted. Prilično je jasno i zašto. I zbog koga.

Poniženje protiv najvećeg rivala je do kraja ogolilo svu neskladnost i havarisanost velikana sa Old Traforda. Ovih osam bodova zaostatka u odnosu na lidera Čelsi će do kraja sezone samo da se povećaju. Miriše na još jednu sezonu jurenja za plasman u Ligu šampiona i slavljenja četvrtog mesta. Sreća Junajtedova što pored tri jaka kandidata za titulu trenutno nema četvrtog tima koji ozbiljno preti. U konkurenciji ovakvih Totenhema, Lestera i Vest Hema, Crveni đavoli i dalje imaju razloga za optimizam da će opet igrati Ligu šampiona. Ali puki plasman u Ligu šampiona više nikoga ne može da učini srećnim.

Kao da se ništa nije promenilo od 2013. godine kada je nesrećni Dejvid Mojes ušao u velike cipele Aleksa Fergusona i trenerski poginuo. Bilo je od tada nekih naznaka da bi Junajted mogao da se vrati u vrh, ali su se one vrlo brzo gasile.

Rizičan potez da se klub stavi u ruke mladog Olea Gunara Solskjera pre skoro tri godine se i definitivno ispostavio kao promašaj. Solskjer nije i nikada neće biti trener top kategorije. Ne možete danas zamisliti situaciju u kojoj je Solskjer slobodan trener, neki veliki klub traži trenera i da se on pominje među kandidatima.

Niti je imao pravi trenerski put za dolazak na klupu Mančester Junajteda, niti je pokazao da u njemu ima materijala i talenta da se nosi sa Klopom, Gvardiolom, Tuhelom i ostalim ekskluzivnim trenerima Premijer lige. Povlačenje paralela sa Aleksom Fergusonom i sušnim godinama slavnog Škota u prvim godinama ne piju vodu. Vremena su drugačija, fudbal je drugačiji i više niko u Junajtedu nema vremena da toliko čeka. Pogotovo što nema ni bilo kakvog opravdanog povoda da čeka Solskjera koji je klubu pojeo skoro tri godine i nije napravio nikakav pomak.

Za manje od tri godine, Solskjeru su dovedena pojačanja u vrednosti od 457.000.000 evra. I nije osvojen nijedan trofej! Jedini rezultat vredan pomena je finale Lige Evrope prošle sezone. Ako se Liga Evrope uopšte može nazvati takmičenjem u kojem bi Mančester Junajted trebalo da igra.

Primera radi, Jirgen Klop je od dolaska na klupu Liverpula pre šest godina na pojačanja potrošio 567.000.000 evra. Nije malo… Ali je isporučio rezultate, odličan fudbal i vratio klubu autoritet i poštovanje u celom svetu. Sve ono za čim Mančester Junajted čezne.

Solskjer mora biti smenjen. Jasno je to svima, ali je problem koga izabrati umesto njega i kojim prvacem dalje krenuti. Situacija je teška, momenat specifičan. Mančester Junajted je u seriji strašno teških utakmica. Slede gostovanja Totenhemu i Atalanti, pa derbi protiv Sitija. Da li preseći odmah i pokušati bilo kakvu šok terapiju ili čekati reprezentativnu pauzu koja je uvek bolji tajming za promenu trenera?

Brza smena Solskjera i dovođenje neadekavtne zamene su ozbiljan rizik da klub opet ne dobije ništa i ne napravi nikakav pomak. Ali isto tako je i čekanje derbija protiv Sitija sa Solskjerom na klupi prevelika opasnost od još jedne istorijske bruke kakva je bila ona juče protiv Liverpula. Pitanje je i koga Junajted može sada da dovede. Eksperimentisanja su se već obila o glavu Vudvordu i Glejzerima. Junajted ni u kojem slučaju ne sme da pomisli da na bilo kakvu novu epizodu sa nekim početnikom, lokalnim herojem ili trenerom koji ima potencijal.

Porsnulom velikanu je potreban trener od imena i prezimena, neko ko u biografiji ima rezultate i trofeje kao garanciju da može doneti napredak odmah. U ovom trenutku su samo dva takva imena slobodna. Zinedin Zidan ne deluje kao neko ko će rizikovati svoj ugled i reputaciju da gasi požar u nepoznatom ambijentu i da u ovakvom momentu kreće u epizodu zvanu Premijer liga.

Sa druge strane, Antonio Konte je čovek čiji zaštitini znak je popravka srušenih sistema, postavljanje temelja i pravljenje ekspresnih rezultata. To što će kasnije početi da kuka, što se svima popne na glavu i što u Evropi ne može da isporuči rezultat bi bile slatke muke za Junajted u odnosu na ovaj horor sada. Konte ima znanje i recept kako se sastavljaju raspadnuti sistemi.

Podigao je Juventus iz pepela i udario bazu dinastije koju je unapredio Maks Alegri. Oživeo je reprezentaciju Italije sa gomilom mediokriteta u ekipi i prosečnih prvoligaških igrača Serije A. Sazidao je šampionski Čelsi na Murinjovim ruševinama, a na kraju je čak i od prokletog Intera napravio šampionski tim, čija baza je danas na čvrstim osnovama.

Konte je čovek bez neke velike savesti da se boji velikog posla i izazova. Ima svoju cenu koja nije mala i donosi nervozu i tenziju u klub. On bi sigurno tražio mnogo veća ovlašćenja nego Solskjer. Ali nema sumnje da bi njegov trenerski bič pucao u svlačionici na Old Trafordu. Odneo bi neke žrtve, ne bi se igrao neki spektakularan fudbal, ali bi verovatno isporučio rezultat odmah na početku kao što je to bilo na svakom mestu gde je radio. To je ono čemu su se u Junajtedu nadali od Murinja, ali se ispostavilo da je trenerska zvezda harizmatičnog Portugalca već bila u fazi gašenja i da je “provaljen”.

Solskjerova smena i dolazak bilo kojeg trenera neće rešiti sve probleme koji su se nataložili u Mančester Junajtedu u postfergusonovskoj eri.

To što Solskjer ne zna da vodi utakmicu u skladu sa očekivanjima i ambicijama i što ne može da izađe na kraju sa gomilom velikih ili potencijalno velikih imena, nije Junajtedov jedini problem. Jeste problem svakako, ali nije jedini. Transfer politika slavnog kluba je postala šizofrena.

Nije neiskusni Norvežanin taj po kojem se crtao i konstruisao ovaj neskladni tim Crvenih đavola. Nije on kriv što je zatekao polupoludelog Pogbu koji priznaje samo autoritet Mina Rajole. Nije Solskjer “pljunuo” skoro 90.000.000 evra za Harija Megvajera. Nije on godinama jurio Džejdona Sanča kao tu famoznu “sedmicu” za kojom je Old Traford vapio. A verovatno nije on izabrao Kavanija ili tražio da mu dovedu Kristijana Ronalda. To su sve velike odluke i teški izbori iza kojih su stajali Glejzeri, Vudvord i klupska uprava. On je verovatno samo slegao ramenima i pristajao na sve što mu se ponudi. Problem je što posle toga nije znao šta da radi sa tim igračima.

Nijedan veliki trener ne bi odbio Bruna Fernandesa, Kavanija, Sanča, Varana ili Ronalda. Ali bi ozbiljan trener znao kako da ih uklopi i šta da očekuje od njih. Kod Solskjera to sve deluje kao improvizacija i očekivanje “desiće se nešto, individualni kvalitet će sam odraditi svoje”.

Klub je mnogo lutao u traženju identiteta i fizionomije tima. Da je Hari Megvajer baš vredan tih para, sa njim bi i prosečan štoper poput Lindelefa napravio neki dobar tandem, pa ne bi bilo potrebe da se dovodi Rafael Varan. Junajted danas ima jednu od najgorih odbrana u Premijer ligi. Po broju primljenih golova su 16. u ligi, u samo jednoj utakmici nisu primili gol, a po broju grešaka koje su direktno vodile ka primljenim golovima, Junajted je prvi u ligi. To je odbrana u koju je prethodnih godina ulupano skoro 300.000.000 evra, računajući i neka pojačanja pre Solskjera poput Šoa, Lindelefa, Baija…

Koja je poenta jurnjave za Sančom i plaćenih 85.000.000 evra kada klub kasnije dovede Kristijana Ronalda? Doni van de Bek je doveden kao jedan od najtalentovanijih mladih vezista Evrope, a Junajted ga gasi kao što je ugasio Marsijala. Bruno Fernandes je projektovan kao plejmejker oko kojeg će sve da se vrti da bi danas postao još jedan nesiguran igrač koji se pita da li je za veliki klub. Skromnom Solskjeru su uvaljene neke prilično komplikovane situacije da ih reši.

Junajted je lutao pre Solskjera i samo je nastavio sa njim. Problem je što svlačionicu prepunu kvaliteta, ali i specifičnih karaktera može da trenira samo neko ozbiljno trenersko ime, a to svakako nije Solskjer. Da su tu Klop, Gvardiola, Tuhel ili Konte, igrači bi ih gledali drugačijim očima.

Norvežanin je došao kao privremeno rešenje i evo ga već troši treću godinu na klupi. A da sve bude luđe, letos je potpisao novi trogodišnji ugovor?! Nagrađen je bukvalno ni za šta. Vreme i rezultati su pokazali da on zaista nije ništa više od privremenog rešenja. I za njega bi bilo bolje da je ostao samo v. d. i da su navijači nastavili da ga pamte kao čuvenog džokera i "ubicu dečjeg lica". Ovako je prokockao sve moguće simpatije i poverenje...

Scene u kojoj Liverpulovi navijači juče skandiraju “Možemo li da igramo sa vama svakog vikenda” i kada domaći navijači napuštaju tribine posle 0:3 u prvom poluvremenu, najbolje oslikavaju mučnu atmosferu na Old Trafordu.

Solskjer mora da ode uskoro jer je hitno potreban neko ko će podići poljuljano samopouzdanje u svlačionici. Igrači su u teškoj situaciji i potrebna im je šok terpaija. Solskjer nema ni znanje, ni harizmu, ni autoritet da ih digne. Možda će se provući do reprezentativne pauze. Klub do tada ima vremena da krene u pregovore i nađe novog trenera. I da ga pusti da radi.