Nije bitno što je Skupština odložena, nego ko će u nju da uđe

Deluje kao mali korak za klub, ali veliki za navijače. Različita su tumačenja sastanka Milorada Vučelića i Rasima Ljajića, dogovora da se Skupština crno-belih, inicijalno zakazana za minuli petak, prolongira za 21. oktobar, samo što se čini da je, za početak, malu pobedu odnela opozicija aktuelnim vlastodršcima, okupljena pod vinjetom Apel za spas Partizana.

Indikativno je da su se bivši asovi i(li) treneri oglasili u četvrtak jutro, a samo nekoliko sati kasnije odlazeći i verovatno budući predsednik, saglasili sa se sednica najvišeg klupskog tela odloži za deset dana. Početno obrazloženje je da je toliko potrebno Rasimu Ljajiću da okupi saradnike kojima veruje, mada je isto tako jasno da nikome u Humskoj i oko nje nisu potrebne dodatne tenzije, koje proizilaze iz nepočinstava odlazeće garniture, a na koju su kivni opozicionari.

Otuda blagi pristanak, iako nigde nije tako naznačeno, na zahteve Apela za spas Partizana. Čak i navijača, koji su dan ranije poslali pismo u kome nagoveštavaju da će se okupiti ispred Sportskog centra „Zemunelo“ kako bi izrazili nezadovoljstvo radom čelnika i održavanje Skupštine.

Javio se Tole: Partizanov dug je manji od 60.000.000 evra, pola od toga su obaveze prema državi

Možda je naivno pomisliti da bilo šta u Partizanu može da se reši tako što će, zamislite, biti konsultovani bivši igrači (!?) ili navijačka baza, međutim, odlaganje Skupštine makar deluje kao dobra volja da se ne širi negativna energija, ionako godinama prisutna u nekadašnjem prvaku države. Zato je opozicija aktuelnoj vrhuški i ljudima koji je sa strane podržavaju, a nemaju funkciju, u stanju pripravnosti, jer zna s kim ima posla i da to što je dobila bitku – ako ju je i dobila – ne znači da će slaviti konačnu pobedu. Bar ne još.

Partizanovi bivši igrači: Sa saučesnicima nema saradnje, odakle vam pravo da bilo šta odlučujete?

Zahtevi Apela i Grobara Jug su jasno definisani. Tiču se odlaska Milorada Vučelića, Miloša Vazure, njihovih saboraca iz Upravnog odbora i Skupštine, koju inače kontrolišu, po sistemu „ja tebi – ti meni“ (oni birali delegate tog tela, koji su kasnije njima dali mandat). Posledično tome, raspuštanje sadašnjeg saziva Skupštine i izbor novog. Na kraju, formiranje novog Statuta kluba, jer je postojeći nakaradan.

Redosled poteza je sledeći: 21. oktobra – na dan Partizanove utakmice u Novom Pazaru, kluba koji je prva ili druga, sportska ljubav Rasima Ljajića – biće organizovana Skupština Partizana. Nagovešteno je, ali posle svega niko ne može da garantuje, da će tog dana biti razrešeni dužnosti predsednik Milorad Vučelić i generalni direktor Miloš Vazura, te da će biti formiran Privremeni organ, koji bi rukovodio klubom do izbora novog rukovodstva. Na njegovom čelu bio bi Rasim Ljajić, kome bi to trebalo da bude ujedno i ulaznica za mesto budućeg predsednika.

Posebno značajno, što je suština male – ili možda ne tako male – pobede Apela za spas Partizana i zahteva Grobara Jug, jeste raspuštanje aktuelnog saziva Skupštine 21. oktobra. Posle toga bi počeo izbor delegata za naredni saziv, na čuvenim zborovima i to je zapravo i ključ budućeg izgleda crno-belih, u rukovodećem smislu. Ko će ući u Skupštinu? Još bitnije, ko će ostati od onih koji su sad tu? Najcrnje od svega je što javnosti ne zna imena 41 delegata, koji čine saziv pred raspuštanjem, jer su poslednje dve sednice održane maltene u mraku, daleko od očiju zainteresovanih.

Kolika je bitnost zborova videlo se na primeru odlučivanja u jesen 2014. Tad je administracija Dragana Đurića odlazila iz kluba, a izbor delegata je bio takav da su mnogi na njega imali zamerke, što je i dovelo do toga da se oformi Skupština koja je na kraju izglasala kao predsednika Zorana Popovića i uvela u klub Milorada Vučelića i Miloša Vazuru, uz njihovu kamarilu. Prema rečima mnogih partizanovaca, tad je ključnu ulogu na zborovima odigrao Žarko Začević i teško je poverovati u reči nekadašnjeg generalnog sekretara da se (ni) sad ništa ne pita oko izgleda budućeg saziva Skupštine. Podsetimo, to telo se formira na zborovima iz tri različite kategorije: igrači, treneri i zaposleni u klubu; članovi Partizana; navijači. A veliki utucaj na njih ima upravo Zečević, jer i dalje ima veliki broj onih koji mu veruju.

Zato su u toku previranja, konsultacije, pa i ubeđivanja da li je dobro – i zbog čega – ući u Partizan. Odnosno, da li će promene biti kozmetičke ili stvarne. Gledano sa strane, korenite, za ozdravljenje kluba, teško da će se desiti za deset dana, čak i da potpisnici Apela, poput Đorđa Tomića, Gorana Troboka, Vuka Rašovića uđu u Skupštinu ili se u nju vrate, jer su neki bili, pa su „otpušteni“. Slično važi i za Nenada Bjekovića, Ljubišu Tumbakovića, Gordana Petrića, mada je veliko pitanje da li su svi na istoj strani i kako razmišljaju u jednom od najizazovnijih trenutaka od postanka Partizana.

Dok se to ne reši... Ko zna. Zavisiće od izbora radnog tela, sastava Skupštine, koja potom bira novog predsednika, a ovaj formira Upravni odbor. A ko će ga činiti niko na dašanji dan ne može da pretpostavi.