Nezamisliva avantura starca koji je želeo da se ponovo oseti živim
Vreme čitanja: 9min | ned. 08.11.20. | 11:01
Mirčea Lučesku preuzeo je letos kormilo kijevskog Dinama, tima kojeg je "uništio" vodeći Šahtjor, protiv kojeg upravo danas ukršta koplja u prvenstvu Ukrajine
Zamislite da ser Aleks Ferguson preuzme Liverpul. Zvuči nemoguće? Otprilike je to scenario koji se odigrao u Ukrajini ovog leta, kada je kijevski Dinamo odlučio da se kocka sa Mirčeom Lučeskuom na kormilu, simbolom njihovog najvećeg rivala, Šahtjora iz Donjecka. Obe grupe navijača jedva da su mogle da poveruju svojim očima kada je 23. jula Rumun zvanično preuzeo poziciju trenera Dinama. Teško je reći koji je bio besniji.
Za verne Šahtjore pristalice, Lučeskuov potez bio je izdaja, ali kijevski ultrasi su odbili da prihvate novog trenera. Njihova izjava nije mogla da bude otvorenija:
Izabrane vesti
"Želeli smo da verujemo da je ovo bila glupa podvala, ali ispostavilo se da je uprava kluba izgubila sav preostali zdrav razum, čast i samopoštovanje. Pljuju u lica navijača Dinama i sada moraju da u potpunosti budu svesni posledica".
Zašto se Lučesku doživljava kao takav neprijatelj u taboru belo-plavih? Zato što se baš tako postavio, na više načina, tokom 12 godina misije u Šahtjoru, završene 2016. Njegov zadatak bio je da svrgne Dinamo sa trona, i to je postigao u velikom stilu.
Istorija između klubova seže u sovjetska vremena, kada je Dinamo bio velika sila ukrajinskog fudbala. Većina republika Sovjetskog Saveza imala je jedan klub koji je u osnovi bio neka vrsta "reprezentacije" - Dinamo Tbilisi u Gruziji, Ararat Jerevan u Jermeniji, Nefči Baku u Azerbejdžanu, Dinamo Minsk u Belorusiji. Ukrajina je imala nekoliko klubova u najvišoj ligi, ali Kijev je i dalje mogao da uzme bilo kog lokalnog igrača koji bi mu se dopao. Imao je podršku vlasti i to je bilo važno.
Ovo je naročito bilo uočljivo u doba legendarnog Valerija Lobanovskog. Uzmimo na primer 1986. Dinamo je te godine osvojio Kup pobednika kupova, a odmah zatim Lobanovski - inače selektor Sovjetskog saveza istovremeno - je u svoj tim za Svetsko prvenstvo uključio, ni manje ni više, 12 igrača Dinama. Samo dvojica Ukrajinaca koji su predstavljali Sovjete na tom turniru igrali su za drugi klub. Radilo se o Olegu Protasovu i Genadiju Litovčenku iz Dnjepra. Međutim, obojica su namamljena u Kijev, u izuzetno kontroverznim transferima 1988. godine, što je još jednom dokazalo da Lobanovski može da ima bilo kog igrača kojeg želi.
Ostali ukrajinski klubovi morali su da žive u senci Dinama. Posle pada sovjetskog carstva, kijevski velikan je nastavio da dominira lokalnom scenom. Osvojio je 11 šampionata između 1993. i 2004. godine, a povremeno je uživao i u uspešnim izdanjima i u Ligi šampiona. Jedan čovek je bio nestrpljiv da to zaustavi. Rinat Ahmetov, najbogatiji biznismen u zemlji, postao je predsednik Šahtjora iz Donjecka 1996. godine i uložio je ogromna ulaganja kako bi ga pretvorio u velesilu. Rudari nikada nisu bili blizu vrha u sovjetsko doba, a Dinamo ih nije doživljavao kao pretnju - sve dok zaista nisu postali upravo to. Trebalo je vremena, ali ključni potez bio je imenovanje Mirčee Lučeskua za trenera 2004. godine.
Ahmetov je i ranije pokušao da dovede Rumuna u Donjeck. Strateg rođen pre 75 godina u Bukureštu, trenersku karijeru započeo je 1979. godine u svojoj zemlji, a do dolaska u Donjeck radio je u nekoliko klubova u Italiji i Turskoj, uključujući Inter i Galatasaraj. Šahtjor je bio u potpunosti nagrađen za istrajnost. Lučesku mu je u prvom pokušaju doneo titulu prvaka. U prvih 10 godina koliko je proveo u klubu, Šahtjor je bio šampion Ukrajine osam puta, pobednik Kupa UEFA 2009. godine, a domaći pehar podizao je pet puta.
Napravio je i neke revolucionarne promene. Dok se stil Dinamo iz Kijeva istorijski zasnivao na brzini i fizičkoj spremi, čovek koji je 2015. ušao u društvo odabranih trenera sa 100 vođenih mečeva u Ligi šampiona - gde su ser Aleks Ferguson, Karlo Ančeloti, Arsena Venger i Žoze Murinjo - je odlučio da želi da igra na kratka dodavanja. Nebrojene brazilske zvezde otkrila je veličanstvena skauting mreža koju je nadzirao Lučesku. samo da pomenemo neka imena koja su procvetala u Donjecku: Elano, Fernandinjo, Žadson, Daglas Kosta, Bernard, Aleks Tešeira, Luiz Adrijano, Vilijan...
Dinamo je ostao iza. Daleko, u prašini... Šahtjor je bio sadašnjost i budućnost. Za pristalice Kijeva, koji je odjednom postao autsajder, to je bila vrlo gorka pilula.
Lučesku nije bio nežan pobednik. Borio se sa Dinamom neumorno i zdušno, kritikovao ga je u štampi u svakoj mogućoj prilici i činilo se da voli medijsku pažnju. Rumun je neprestano tvrdio da će belo-plavi imati poseban tretman i pokušavao je da predstavi Šahtjor kao dobre momke koji su u borbi protiv zlih sila. Svoje trijumfe predstavljao je pobedama uprkos teorijama zavere.
Politički ugao je takođe izuzetno važan. Šahtjor je bio najvažniji klub iz istočne Ukrajine, dela zemlje koji je istorijski imao mnogo bliže veze sa Rusijom. Na zvaničnom sajtu kluba, na primer, podrazumevani jezik je ruski, a ne ukrajinski. Napetost između regiona uvek je bila značajna, ali je postala neizdrživa posle događaja iz 2014. godine. Te godine ustanak protiv ukrajinskog proruskog predsednika Viktora Janukoviča uveo je vladu naklonjenu zapadu, ali Rusija je iskoristila priliku da zauzme poluostrvo Krim. Istovremeno, Šahtjor je bio primoran da napusti Donjeck i svoj moderni stadion Donbas, ali i dalje predstavlja svoj rodni grad u egzilu. Sada igra u Kijevu.
Lučesku nikada nije oklevao da izabere stranu, a nastavio je to da čini i pošto je napustio Šahtjor u leto 2016. godine. Do tog trenutka, oživljeni Dinamo je osvojio dve uzastopne titule. Mirčea je zaključio da je vreme da krene dalje i pridružio se Zenitu iz Sankt Peterburga, klubu koji sponzoriše ruski državni energetski gigant Gasprom. O kakvom se "grehu" radi, ilustruje podatak da je najbolji defanzivac Ukrajine Jaroslav Rakitski izbačen iz nacionalnog tima posle prelaska iz Šahtjora u Zenit 2019. godine.
"Aklimatizacija nije bila teška. Rusija i Ukrajina su za mene ista zemlja. Slučajno su se podelile, ali za ljude moje generacije obe zemlje su delovi bivšeg Sovjetskog Saveza", rekao je Lučesku.
Mnogi navijači Šahtjora mogli su da se identifikuju sa tim rečima, ali za pristalice kijevskog Dinama one su bile neprihvatljive.
Afera u Zenitu bila je mnogo kraća nego što je Rumun očekivao, a otkaz je dobio posle katastrofalne prve sezone, pune beskrajnih prepirki sa igračima, upravom, sudijama i novinarima. Vratio se u Tursku, gde je početkom veka osvajao uzastopne titule prvaka u Galatasaraju i Bešiktašu, ali se na novom poslu selektora nacionalnog tima nije snašao. Lučesku je zakazao i u kvalifikacijama za Svetsko prvsnstvo i u Ligi nacija, pa je već u februaru 2019. napustio funkciju.
U 73. godini izgledalo je kao da je kraj puta. Umesto toga, dugogodišnji pomoćnik Mirčee i prijatelj Aleksandru Spiridon ustalasao je javnost.
"Mirčea će naći drugi posao. Možda se čak vrati u Ukrajinu".
Pristalice Šahtjora bile su prilično uzbuđene kad su to čule, ali brzo je stigao hladan tuš.
"To ne bi bilo ispravno. Šahtjor sada ima uspešnog trenera. Proveo sam sjajno vreme u Donjecku i izgradio sistem koji nastavlja da funkcioniše. Nema šanse da se vratim nazad", rekao je Lučesku.
Godinu dana kasnije, zaista se vratio u Ukrajinu. Samo ne u Donjeck.
Šahtjor je osvojio četiri titule u godinama od Lučeskuovog odlaska, a Dinamo Kijev je postao očajan. Legendarni bivši igrači Aleksandar Hackevič i Oleksij Mihajličenko nisu uspeli kao treneri, a vlasnik kluba Igor Surkis odlučio je da potpuno promeni smer. Lučesku je viđen kao mogući spasitelj, zahvaljujući prestižu i iskustvu. Dinamovi ultrasi odgovorili su zaista besno.
"Izbor 74-godišnjeg trenera koji je redovno govorio protiv Dinama nije prihvatljiv. Molimo sve zaposlene u Dinamu koji i dalje imaju samopoštovanje da podnesu ostavke", glasilo je u saopštenju.
Njihovi javni protesti bili su toliko snažni da se činilo da su stvorili nepodnošljiv pritisak. Iskusni trener je samo četiri dana posle potpisa otkazao čitav ugovor, pre nego što je uopšte stigao u Ukrajinu. Surkis je odbio da prihvati ostavku. Napisao je lično pismo Lučeskuu, ubeđujući ga da nastavi.
"Emocije nekih navijača ne mogu postati odlučujući faktor u budućnosti kluba".
I tako je Lučesku sleteo u Kijev, spreman da započne nezamislivu avanturu.
Samo godinu dana ranije žestoko je kritikovao klupsku legendu Valerija Lobanovskog, koji je preminuo 2002. godine. Tvrdio je da je njegovo mesto na rang listi najvećih trenera Frans fudbala pogrešno. Ukrajinac je bio pozicioniran na šesto mesto, dok je sam Rumun bio "tek" 41.
"Veoma sam iznenađen plasmanom Lobanovskog. Kada je izlazio iz svoje zemlje, nije postigao apsolutno nikakve rezultate", govorio je Lučesku, i izazvao bes kod navijača Dinama.
Letos je, ipak, pričao drugačijim tonom. Po sletanju u Kijev, požurio je da donese cveće na statuu Lobanovskog i rekao:
"Veoma ga poštujem".
Zanimljivo je da je klub pokušao da posetu učini što tajnijom, kako ne bi rizikovao okupljanje ultrasa i potencijalne nemile scene. Njihov otpor se nije smanjio. Tokom Dinamove prvoligaške utakmice protiv Olimpika iz Donjecka, koja se igrala iza zatvorenih vrata u Kijevu, navijači su uspeli da upadnu na teren i upute sočne psovke na račun Surkisa i njegovog novog trenera tokom pobede belo-plavih od 4:1.
Čak i pobeda od 3:1 u prvom značajnom Lučeskuovom testu - nad Šahtjorom u ukrajinskom Superkupu - nije ugušila nemir. Protesti protiv Rumunaa nastavljeni su svakog dana.
"Nije me briga za ultrase. Mislim samo na svoje igrače i njihove igre. Kao profesionalac, ne pokazujem svoja osećanja", rekao je Lučesku.
Njegovi postupci, ipak, govorili su više od reči. Mirčea je izabrao da živi u Dinamovom trening centru, kako bi izbegao bilo kakav kontakt sa navijačima, a atmosfera oko ekipe bila je daleko od normalne.
Sada, tri meseca od starta sezone, Lučeskuov tim se suočava sa dvobojem sa Šahtjorom, u značajnom ligaškom meču koji može da igra važnu ulogu u određivanju toka sezone.
"Znam da su moji odnosi sa navijačima Šahtjora sada prilično oštećeni, ali želeo sam da se ponovo osetim živim. Fudbal je moj život i dugo sam sedeo kod kuće. Stvarno mi je nedostajao. Nisam mogao da odbijem takvu ponudu", rekao je Lučesku u oktobarskom intervjuu za italijanski Tutosport.
Danas, kada njegova nova ekipa ugosti nekadašnju, definitivno će se osećati veoma živo. A, suočiće se sa njima kao lider. Neporažen, sa šest pobeda u dosadašnjih osam mečeva, Dinamo ima četiri boda više od Rudara. Šahtjor, takođe, još nije izgubio ove sezone, ali je nedosledan i četiri puta je remizirao protiv slabijih rivala. Eventualna pobeda Kijevljana stvorila bi im prednost od sedam bodova nad najbližim i jedinim realnim izazivačima.
Dinamo u derbi ulazi sa dosta samopouzdanja posle respektabilnog nastupa u porazu od Barselone u Ligi šampiona (1:2). Ustvari, Lučesku je već postigao uspeh stigavši u grupnu fazu, pošto se Dinamo smatrao autsajderom protiv AZ Alkmara u kvalifikacijama, pre nego što je savladao i Gent u plej-ofu.
U međuvremenu, Šahtjor je započeo kampanju u Ligi šampiona na senzacionalan način, pobedivši Real Madrid sa 3:2 u gostima i remizirajući kod kuće sa milanskim Interom. Ali, u utorak ga je Borusija iz Menhengladbaha razbila sa 6:0. Nije bilo prijatno u redovima Rudara prethodnih dana...
Na pitanje o teškom porazu Šahtjora, iskusni rumunski trener je rekao:
"Ne želim da komentarišem i uopšte nisam gledao taj meč. Ne razgovaram o drugim timovima. Razgovarajte sa mnom o Dinamu".
Nema sumnje, Mirčea Lučesku čini sve napore da se distancira od svoje prošlosti, ali to je nemoguće učiniti u zemlji koja ostaje duboko podeljena. Njegova romansa sa doskorašnjim neprijateljem i dalje iznenađuje, a dug je put do osvajanja srca i umova.
U oktobru je postao najstariji trener u istoriji Lige šampiona, sa 75 godina. Možda je, ujedno, i najomraženiji.
UKRAJINA 1 - 9. KOLO
Petak
Dnjipro-1 - Kolos 0:2 (0:1)
Subota
Olimpik Donjeck - Marijupolj 3:3 (1:2)
Oleksandrija - Lavov 1:0 (0:0)
Desna - Minaj 1:0 (0:0)
Nedelja
13.00: (3,00) Ruh (3,10) Inhulets (2,50)
16.00: (3,90) Dinamo Kijev (3,50) Šahtjor (1,97)
18.30: (1,90) Zorja (3,40) Vorskla (4,30)
*** kvote su podložne promenama