Nesnosan rimski pritisak i slučaj De Rosi: Kako došao, tako i otišao

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Svaki put kad Dan Fridkin dođe u Rim nešto se dogodi krupno vezano za Đalorose. Vlasnik Rome se još nijednom nije obreo u Večnom gradu a da u klubu nisu nastale neke promene bilo da se radio o trenerima, igračima, rukovodiocima, projektu za stadion ili nešto drugo.

Gledano iz te perspektive otkaz Danijeleu De Rosiju nije iznenađenje i pored toga što je za sve neka vrsta groma iz vedrog neba. Verovalo se da je, sada već bivši trener Rome, preživeo remi u Đenovi, kada su prošli ponedeljak i utorak, po pravilu kritični dani za sve trenere koji imaju negativan rezultatski niz. Tim pre što Romu čekaju dva meča na Olimpiku protiv Udinezea i Venecije, odnosno utakmice na kojima su Đalorosi mogli da se rezultatski preporode.

Oni sa boljim pamćenjem će se setiti da su Fridkinovi primenili istu taktiku i za Žozea Murinja. Portugalac je dobio otkaz pred tri izuzetno lagana meča u Seriji A na kojima je mogao da lansira Đalorose ka vrhu tabele. Logika američkih vlasnika bila je da omoguće novom treneru, tada De Rosiju, da ima odličnu odskočnu dasku, što je Danijele iskoristio nanizavši tri pobede.

Istorija se dakle ponovila posle samo devet meseci, Fridkinovi nisu želeli da pruže poslednju šansu De Rosiju da se izvuče iz rezultatskog “živog blata”, preferirali su da novom šefu stručnog štaba omoguće preduslove za dobar start.

Očigledno je da nešto nije štimalo u odnosima vlasnika sa legendom Rome i pored toga što je ugovor De Rosiju produžen na tri godine pre samo nekoliko meseci. Sa naknadnom pameću se može zakjučiti da su Fridkinovi podlegli pritisku rimskog ambijenta koji je na sav glas tražio produžetak saradnje sa De Rosijem.

Naime, ako se posmatraju izolovano četiri meča na startu sezone, tri remija i jedan poraz, oni ne bi trebalo da budu dovoljni za otkaz De Rosiju, tim pre što je Roma remizirala sa Juventusom u Torinu i sa Đenovom na Marasiju, stadionu gde se okliznuo i šampion Italije na startu prvenstva. Međutim, ako imamo u glavi činenicu da je Roma sa De Rosijem na poslednjih 12 mečeva u prethodnoj sezoni zabeležila samo jednu pobedu onda odluka Fridkinovih deluje mnogo logičnije.

Fridkinovi su u prethodnom prelaznom roku investirali mnogo – može da se diskutuje o odnosu kvalitet/cena pojačanja – ali više od 80.000.000 evra, računajući novac koji je potrošen na kupovine igrača i onaj koji je zarađen od prodaje. To je bio jasan znak da imaju ambiciju da vrate Romu u Ligu šampiona budući da nisu u speli u tom naumu od kada su preuzeli klub od Džejmsa Palote koji je, uz sve kritike, gotovo redovno držao Romu u Ligi šampiona.

Vlasnici Rome će imati veoma težak zadatak da pronađu adekvatnu zamenu. De Rosi je bio genijalno rešenje da se izbegnu protesti i pobune navijača Rome koji su bili pupčanom vrpcom vezani za Murinja. Ne može se reći da je De Rosi, kao trener, toliko omiljen od strane tifoza, ali na fudbalskoj pijaci nema mnogo trenera koji bi mogli da razgale entuzijazam u Večnom gradu.

Opet ti Ameri! Veze s vezom nemaju: Sad im je De Rosi žrtveni jarac

Fridkinovi su, do sada, izabrali tri trenera, Paola Fonseku, Žozea Murinja i Danielea De Rosija. Sledeći šef stručnog štaba će biti četvrti kormilar i među mogućim rešenjima se nalaze imena trenera koji su u prethodnim godinama osvajali skudeta, počev od Stefana Piolija.

Bivši trener Milana je u Saudijskoj Arabiji gde je veoma blizu postizanja dogovora sa Al-Nasrom Kristijana Ronalda. Nije tajna da se Pioli veoma sviđa rukovodiocima Rome međutim pitanje je da li će se iskusni stručnjak opredeliti za novac Saudijaca ili će prevagnuti sportski izazov da posle dva milanska kluba u svojoj karijeri ubeleži i imena dva rimska kluba.

Na rimskim radio stanicama koje su najbolji termometar raspoloženja navijača Rome prvo ime je Masimilijano Alegri, ali je malo verovatno da bi moglo da dođe do dogovora jer bivši strateg Juvea traži veliku platu. U opticaju je i ime Mauricija Sarija, trećeg italijanskog trenera koji je osvojio skudeto a ovog leta se našao bez posla. Prelazak Sarija u Trigoriju bio bi gotovo ravan transferu Zdenjeka Zemana pre 25 godina zbog kojeg su se rizikovali nemire u glavnom gradu Italije.

Ekonomično rešenje bio mogao da bude Ivan Jurić. Hrvatski trener ima veliko iskustvo u Seriji A i ne bi morao da se prilagođava mnogo na novu sredinu. Negativna okolnost je što Jurić ni kao igrač, a ni kao trener nije imao priliku da bude u velikom klubu i da radi sa svakodnevnim, gotovo nesnosnim pritiskom kao što je slučaj u Rimu.

Od inostranih trenera spominje se Tomas Tuhel, ali je njegov problem što nema nikakvih dodirnih tačaka sa italijanskim fudbalom i svakako da bi mu trebalo vremena da se adaptira na novu sredinu. 

U svakom slučaju Fridkinovi su obećali brzo rešenje. Štaviše, u toku dana bi trebalo da izađe novo saopštenje kluba sa imenom novog trenera. To bi bio dokaz i ozbiljnosti Fridkinovih jer veliki klubovi ne daju otkaz šefu stručnog štaba a da nemaju već spremna barem dva rešenja.

Piše: Željko Pantelić