Nemanja Jović sadašnjost i budućnost Partizana: Još sam mlad za inostranstvo

Poslednji utisak je po pravilu najjači. Odmah pošto je kročio na teren Marko Milovanović je zatresao mrežu Rostova i postao prvi strelac Partizana u pripremnom periodu, protiv ruskog premijerligaša Danilo Pantić ponudio još jedan argument da bi je drugačiji, bolji, nego pre, ali bi bilo nepravedno ako bi u zaključku dvonedeljnog boravka crno-belih na teritoriji Slovenije u drugi plan pao Nemanja Jović samo zato što je, zbog lakše povrede, propustio poslednja dva testa.

Na premijerna dva, sa Murom i Koprom, potvrdio je spremnost da nosi igru Parnog valjka. Sa samo 18 godina i šest meseci staža na superligaškim terenima. U prvoj polovini 2021. postavio je visoke standarde, te ne čudi što ga trener Aleksandar Stanojević isključuje iz kategorije „mlad igrač“. Razlog: postao je A reprezentativac i momak koji je ne samo budućnost Partizana, kako se obično klasifikuju talenti njegovog uzrasta, već – sadašnjost.

„Odigrao sam korektno drugi deo prethodne sezone, a u narednoj očekujem veću minutažu kako bih u najboljem svetlu pokazao šta sve mogu“, skromno priča krilo rođeno 8. avgusta 2002, odbijajući da sebi prišije epitet zvezde crno-belih. „Nije na meni to da pričam, ali mi je drago kad od navijača i ljubitelja fudbala čujem da sam projekat kluba ili crno-beli biser. Komplimentni prijaju“, kaže Jović.

U Humskoj se nadaju da je momčić iz Zvornika, ubedljivo najmlađi u projektovanih startnih 11, sposoban da poboljša učinak od pet golova i dve asistencije iz minulog ciklusa, s tim da bi zažmurili na jedno oko u slučaju eventualnih oscilacija, prirodnih za tinejdžere.

„Očekujem i ja da čim sezona počne izvučem najbolje iz sebe. Možda će biti padova, razumljivih za moje godine, međutim, okružen sam savetnicima u liku Ivana Obradovića, Saše Zdjelara, Lazara Markovića i Milana Smiljanića, neprestano pričaju kako da igram i, jednako važno, kako da se ponašam. Prijaju mi razgovori sa njima. Jačaju me“.

Jović je bonus. Mnogi su skloni da konstatuju: „Jedini koji pravi razliku“. Uz napomenu da je dokazao da ne igra zbog pravila FSS, već je stvarno jedan od oslonaca tima.

„Pokazao sam se. Sad mi ekipa verujem da mogu da iskoristim brzinu i tehniku kako bih joj pomogao da ostvari ciljeve. Najviše volim da sarađujem sa Bibarsom Nathom, Izraelac uvek deli lopte u prostor, na čemu insistira Staojevića, praktično me spaja s golom. Od napadača sam voleo da proigravam Takumu Asana i Filipa Holendera“.

Stanojević podvukao crtu: Nemamo standardan tim! Potreban nam je stranac koji preuzima odgovornost

Japanac je otišao, reprezentativac Mađarske će dobiti novu ulogu, verovatno po boku, Danilo Pantić se nametnuo tokom pripremnog perioda, Jović je bonus. Prilična gužva za poziciju levog krila.

„Uvek prija konkurencija. Moj zadatak je da pružim sto odsto mogućnosti, svaki trening tretiram poput utakmice. Uvek dajem celog sebe. Baš mi odgovaraju i Stanojevićevi zahtevi da ofanzivci traže dubinu, što pre završavaju akcije, postižu golove“.

Jovićev klasić i doskoraćnji cimer Filip Stevanović je već ostvario unosan inostrani transfer (Mančester Siti ga kupio, pa prosledio Herenvenu na pozajmicu), godinu dana stariji Strahinja Pavlović je u Monaku, Dušan Vlahović iz „generacije 2000“ trese mreže u dresu Fjorentine. Ako se Nemanja bude pravilno razvijao, a Partizan od njega napravio asa, trebalo bi i on u budućnosti da napuni kasu milionima evra.

„Ugovor sa crno-belima sam zimus produžio do 2025, što znači da sam samo njima posvećen. Naravno da bih voleo da ovde osvajam trofeje, pobeđujem u derbiju, uradim nešto po čemu će me pamtiti. Još sam mlad da idem preko. Stvarno ne razmišljam o inostranstvu, želim najpre da se dokažem u klubu koji me lansirao“.

Danilo Pantić: Ljudi misle da igram fudbal 20 godina... Nadam se da će Partizan profitirati od mene

Zrelo razmišljanje u poređenju sa velikim brojem predstavnika Generacije Z, željne što pre, nekad i po svaku cenu, ugovora preko granice.

„Ako već pričamo o budučnosti, najviše bi mi „legao“ fudbal kakav se igra u Nemačkoj ilI Španiji. Što se uzora tiče, od malena sam skidao poteze Nejmara, a od naših – Saše Ilića. Nisam bio u prilici da zaigram sa legendarnim kapitenom, ali smo odradili nekoliko treninga na nedavnoj turneji A reprezentacije u Japanu. Čestitao mi je na svemu što sam dosad uradio, rečima: „Guraj loptu napred, budi hrabar, igraj bez pritiska“. Dragocena pomoć, posebno od takve veličine“.

Makar jednu sličnost sa Ilićem ima Jović. Nije baš pričljiv pred novinarima, ali zato...

„Na terenu sam drugačiji. Lakše mi je da igram fudbal, nego da dajem intervjue“, smeje se biser Partizana.

RADIĆ, MUNJA, ČIKA TRBA...

Ne zaboravlja Nemanja Jović da istakne neke od ključnih trenera za njegov fudbalski razvoj.

„Počeci u Zvorniku i lokalnom klubu Roćević vezani su za ulogu Brana Radića. Pod njegovim uticajem osvajao sam individualna priznanja dok sam bio baš dete. U Partizan sam stigao 2013. na kamp u „Zemunelu“, gde me je primetio me trener Zoran Munja Mamić. Dobro sam se pokazao tokom desetodnevih treninga, kad su ljudi iz kluba prepoznali tehniku i brzinu kao moje glavne karakteristike. U tom pertiodu jedan od ljudi zaslužnih za angažman bio je Dušan Trbojević Trba, čuveni skaut crno-belih, zaslužan za otkriće mnogobrojnih talenata“.