Nema mira dok ne proradi Mirko

Dve utakmice u Ligi Evrope - jedan bod. Utisak je da je saldo morao da bude bude bolji po pitanju Crvene zvezde, makar za jedan bod, onaj koji je ispušten u 89. minutu sinoćne utakmice na Dragau. Seltik je već predaleko, arhiviran, prežaljen. Srpski šampion već od okršaja sa Bragom (23. oktobar, 18.45) mora da krene da nadoknađuje propušteno, jer u slučaju poraza praktično više ne bi imao pravo na grešku do kraja takmičenja, a to je preveliki teret.

Ipak, posle utakmice sa Portom dobru stvar predstavlja to što stručni štab Vladana Milojevića ima dosta toga korisnog da izvuče iz okršaja sa liderom portugalskog prvenstva. Ovaj tim Crvene zvezde, koji se od početka prvenstva bori sa uigranošću i fizičkom spremom, pokazao je iskorak i u taktičkom smislu, ali i u intezitetu. Međutim, da bi moglo da se iskorači u drugom po kvalitetu evropskom takmičenju na Starom kontinentu, neophodno je sve segmente podići na još viši nivo.

Jedan od igrača čije vrhunske partije ozbiljno nedostaju crveno-belima na ovom nivou takmičenja jeste Mirko Ivanić. Ne očekuje se od Zvezdinog kapitena da bude brži od protivničkih bekova i da prodire pokraj aut-linije, ali napadu srpskog šampiona nedostaju lukavi potezi iskusnog veziste iz Bačkog Jarka. Da na čistu inteligenciju prevari protivnika, napravi višak iza napadača svoje ekipe i iz drugog plana ugrozi protivnika.

Ponekad deluje kao da Mirku nedostaje daha daha i svežine da bi napravio ključni potez u završnici akcija. U 177. večitom derbiju mu se nije dalo, iako je upisao asistenciju za Nemanju Radonjića. Propustio je nekoliko situacija u završnici da postane igrač utakmice. Prekombinovao se kod situacije u kojoj je Karabeljov skunuo loptu sa gol-linije, a na kraju nije imao sreće u jednoj od poslednjih akcija na utakmici. Izvukao je poslednji atom snage u sprintu, odlično šutirao, ali je stativa sprečila pogodak. Nakon toga, protiv Seltika i Porta, odigrao je znatno ispod niva koji se od njega očekivao.

Protiv škotskog šampiona je bilo očigledno ga protivnik i treneri skautiraju kao igrača bez čije kreacije Zvezda igra bez mnogo lucidnosti. Nije mogao da se okrene i karakterističnim kretanjem ka unutra pravi višak jednostavnim loptama. Dobro je bio čuvan i bez mogućnosti da proba nešto utrčavanjem u dubinu – imao je u nogama meč loptu. Da je iskoristio asistenciju Aranutovića, utisak sa Marakane bi bio drugačiji. Ali – nije. Ušao je u seriju promašaja velikih šansi, što sasvim sigurno aktivno utiče i na njegovo samopouzdanje.

Njegova prilika glavom u 22. minutu uticala je na to da Crvena zvezda na Dragau shvati da može da se nadigrava sa Portom, ali je suštinski, posle svega viđenog, to bila utakmica za zaborav kapitena Crvena zvezde. Nije bio upadljiv kako zna i ume. Još jednom je jasno spoznao da ga svi iole ozbiljniji treneri vide kao glavnu pretnju. Stoga nismo nismo videli prepoznatljivo menjanje strane kapitena crveno-belih. Nedovoljno je tražio dubinske lopte, i pored toga što je imao dobru ispomoć Naira Tiknizjana. Držao ga je Vladan Milojević do kraja, računajući na njegovo savršeno poznavanje igre. Ipak, usledio je propust svih linija tima u 89. minutu koji je koštao crveno-bele povratka u Beograd sa daleko većim raspoloženjem.

Postoji škola mišljenja da je Mirko u utakmicama visokog inteziteta, kao što su bile ove dve u Ligi Evrope, žrtva pozicije na kojoj se nalazi. Jer, nema mnogo vrhunskih evropskih ekipa koje na jednoj od ključnih pozicija u napadu imaju igrača koji ne igra na svojoj poziciji, već su tu uglavnom pojedinci koji pre svega svojom eksplozivnošću prave razliku na terenu. I prašta im se i da ne budu previše efekasni, ako su prethodno bili u mogućnosti da u više navrata predriblaju i pretrče svog rivala.