Neki novi Radnički, koji najzad lako daje golove, ne prima ih i - pobeđuje

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Uzorak jeste mali, nisu ni protivnici bili baš iz Lige šampiona, ali sasvim je jasno da u nastavku sezone gledamo neki novi Radnički. Nišlije su jesenas na 19 utakmica postigle 16 golova, sada na tri meča šest pogodaka. Tada šest na devet gostovanja, sada pet na samo dva. Prvi put u sezoni vezale su dva uzastopna trijumfa, oba bez primljenog gola, i eto ih, dok dlanom o dlan, sa pretposlednje pozicije, iznad opasne zone na tabeli Mozzart Bet Superlige.

Pobeda nad IMT-om (3:0) u Beogradu baš je lepo odjeknula. Smeštena da otvori 22. kolo, kao jedina utakmica igrana u petak, privukla je veću pažnju domaće fudbalske javnosti nego što bi inače, a Nišlije su zablistale punim sjajem i deklasirale jednog od direktnih konkurenata u borbi za opstanak.

Iako opterećene povredama – kamerunski tandem, projektovan da bude okosnica poslednje linije, još gotovo da nije korišćen u nastavku prvenstva (Faj je odigrao desetak minuta u Kragujevcu, Jamkam ni toliko u ova tri kola); Ado je junački izgurao samo prvo poluvreme na Krovu – Nišlije su odigrale taktički gotovo perfektnu utakmicu. Defanzivno su zatvorile to što su htele, iako je IMT imao 10 šuteva na gol, ali čak osam u drugom poluvremenu, tek posle 0:2. Napadački je sve pokrenuo lucidan potez Vanje Ilića, a onda je klasa Jusufa Bamidelea, dvostrukog asistenta, pomogla napadačima Smajlagiću i Vukiću da upišu po prvenac u dresu Reala sa Nišave.

“Sve zasluge idu igračima. Znam da treneri to često govore iz kurtoazije, ali ovi momci zaista zaslužuju pohvale za napor koji su uložili u protekle dve nedelje, kada često nismo imali dovoljno igrača ni trening da odradimo. Zbili smo redove, vezali dve pobede nad direktnim konkurentima i ispunili obećanje da će javnost ovog proleća videti jedan drugačiji, gladniji i svakako kvalitetniji Radnički”, istakao je Nikola Trajković posle važne pobede.

Pa ipak, ne može se zaobići priča o zaslugama stručnog štaba za dobro pripremljenu utakmicu:

“U pripremi smo najviše insistirali na tome da ih iz tranzicije gađamo po bokovima, jer oni tu ostavljaju malo više prostora. Odnosno, oni, kad oduzmu loptu, iz svoje tranzicije najviše prete po centrali i zato je naređenje igračima bilo da maksimalno zaobiđemo srednje koridore, gde su oni jako opasni po oduzetoj lopti. Takođe, uputstvo je bilo da im, kad god možemo, pristinemo visoko zadnju liniju, jer oni umeju lepo da igraju, ali nekad i da se zaigraju. I baš tako smo i dali golove. Nisam to potencirao posle Javora, ali i tada smo gol odluke postigli na način koji smo najviše vežbali tokom nedelje – povratna lopta i Lukovićeva leva noga koja precizno centrira tamo gde rival to najslabije brani. Eto, igrači su sve maksimalno usvojili i zato još jedan kredit za njih”, objašnjava Trajković.

Ne zaboravlja šef struke Nišlija ni svoje pomoćnike:

“Trebalo je raditi sa golmanom Nikolom Vasiljevićem i na psihološkom planu, vratiti ga nakon što je na prvoj takmičarskoj utakmici posle duže pauze primio tri gola iz tri šuta, pomoći mu da ovako zablista, kao protiv IMT-a. Ogroman posao uradio je trener golmana Igor Pavlović. Moj saradnik Dušan Đokić radio je sa napadačima na završnici iz tranzicije i, evo, obojica su dali po gol. Vlada Đorđević je, sa druge strane, radio sa defanzivcima i mi dve utakmice zaredom nismo primili gol. Dakle, timski rad, timske zasluge i timske pobede.”

To se odnosi i na izbor prve postave, u kojoj nije bilo trojice startera iz pobede nad Javorom - Lukovića, Vukića i Mesarovića.

“Vukić je imao problem sa povredom, ali da - opredeljenje je bilo da izaberamo dinamičniji vezni red, zbog specifičnih karakteristika protivničke ekipe. Namesti se tako nekad da sve odluke ispadnu dobre.”

Ni najbolja strategija na svetu ne bi pomogla bez onih koji je sprovode u delo, a Radnički, to je kristalno jasno već posle tri utakmice, ima igrača koji pravi razliku. Jusuf Bamidele je postigao po gol u prva dva kola, u ovom trećem je dva puta asistirao, poprilično je popunio obe kolone za svega 185 fudbala, koliko je odigrao na tri meča, i potvrdio da je kapitalno zimsko pojačanje:

“Mislim da se odavno na ovim prostorima, ne računajući Zvezdu i Partizan, nije pojavio igrač koji je toliko brzo pokazao da odskače. A on još nije ni blizu svojih sto posto”, zadovoljan je zimskim izborom Trajković.

Ništa lakše nego raspaliti euforiju među navijačima, za to su dovoljne i dve pobede nad ekipama sa dna tabele, ali Radničkom to nikako nije potrebno, čak ni pred okršaj sa “fenjerašem”. Radnik jeste u, čini se, bezizlaznoj situaciji, ali utakmica sa Partizanom je pokazala da se još nije predao. Radnički mu u prethodna tri duela nije dao gol, a pobedio ga je samo jednom u poslednja četiri susreta na Čairu...

“Ma kakva euforija. Ti koji bi da prave euforiju, bolje da dođu da nas podrže, jer ta utakmica nam možda i lomi sezonu. U svakom slučaju, naredne dve (Radnik i Železničar, prim. aut) su takođe iz kategorije onih koje, kako sam već rekao, vrede po šest bodova i zato ne smemo da izgubimo fokus i zaboravimo da se i dalje grčevito borimo za goli život”, zaključio je Nikola Trajković u analizi za Mozzart Sport.