Nekada hit kojeg su hteli Bajern, Barsa, Junajted… Danas oživljavanje karijere u mučenoj Valensiji
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 13.01.25. | 17:37
Slepi miševi doveli desnog beka
Godinama unazad ime Maksa Aronsa bilo je među najčešće pominjanim igračima u nekoliko prelaznih rokova. Ili dečko ima svemogućeg menadžera ili je zaista (bio) poseban talenat.
Renomirani svetski mediji i pouzdani insajderi u prethodne tri, četiri godine gotovo u svakom prelaznom roku dovodili su Aronsa u vezu sa velikanima evropskog fudbala poput Bajerna, Mančester Junajteda, Barselone, Arsenala, pisalo se i o Totenhemu, Romi, Evertonu, Vest Hemu…
Izabrane vesti
Arons je od danas igrač mučene Valensije koju mnogi igrači zaobilaze u širokom luku. Klub slavne tradicije je postao kuća na promaji od dolaska singapurskog biznismena Pitera Lima. Poslednje mesto na tabeli nije slučajnost. Sada na naplatu stižu računi za sve loše što su Lim i njegovi saradnici uradili ovom simpatičnom klubu prethodnih godina. Predivan mediteranski grad koji su kroz istoriju mnogi sportisti birali pre finansijskih unosnijih uslova i manje lepih mesta, poslednjih godina postao je mesto za izbegavanje.
Ali, ni Maks Arons više nije tako atraktivno i poželjno ime kao nekad. Priče o inetersovanju velikana su odavno utihnule. Ova i ovakva Valensija je surova realnost nekada velikog talenta engleskog fudbala.
Kada se sa 18 godina pojavio u prvom timu Noriča koji je obezbedio promociju u Premijer ligu, počele su priče i bajke o modernom beku i budućoj zvezdi engleskog fudbala. Prvi se javio Mančester Junajted, potom i Kristal Palasa, ali Arons je potpisao petogodišnji ugovor sa Noričom kao najbolji maldi igrač Čempionšipa u minuloj sezoni. Kada je zaigrao u Prmeijer ligi i opet pokazao potencijal, delovalo je kao neminovno da će završiti u dresu nekog velikana. Ipak, zajedno sa Kanarincima je ekspresno ispao u Čempionšip, iako je bio jedna od retkih svetlih tački. Tada je izgledalo još realnije da će fudbalski put nastaviti u nekoj atraktivnijoj sredini.
Kako i zašto je Norič tog leta odbijao ponude za Aronsa, ostaće misterija. Šta su mislili, kakvi li su im planovi i razmišljanja bili… Uglavnom, tog leta su odbili dve ponude Barselone od kojih je druga išla i do 30.000.000 evra. Barsa se na kraju zadovoljila sa Seržinjom Destom. I zažalila.
Arons je otišao natrag u Čempionšip sa Kanarincima i opet izborio plasman u Premijer ligu. Nije nestao sa radara većih klubova i u proleće 2021. je čak i slavni Bajern počeo da radi na njegovom transferu. Spremio je nekih dvadesetak miliona evra, ali se ohladio kada je Norič istakao ludu cenu od 45.000.000 evra. Uz upozorenje da će ona samo da raste kada Arons opet zaigra premijerligaški fudbal. Tog leta su se javljali i Totenhem, Arsenal, Everton, ali je Norič sve rasterao nerazumnim zahtevima.
Kanarinci i Arons su još jednom zaplesali premijerligaški ples i opet ispali u drugu ligu. Međutim cena ne samo da nije porsla, već je počela da pada. Tog leta su se javili Atalanta i Borusija Menhengladbah, u kojoj je bio Maksov trenerski otac Danijel Farke, ali je Norič ponovo bio alav: 25.000.000 evra.
I zajedno su opet krenuli u drugoligaške bitke u Čempionšipu. Interesovanje je utihnulo, Norič više nije uspevao da se dokopa prvoligaškog fudbala i u leto 2023. je prodao Aronsa u Bornmut. Za 8.300.000 evra. Više nego razočaravajuća suma za premijerligaške uslove i domaćeg igrača.
Počeo je prošlu sezonu na Vitalitiju kao starter, vezao desetak mečeva po 90 minuta i povredio se. Od tada to više nije bio isti igrač. Povremeno je dobijao šansu na kašičicu, a retko i to. Ove sezone ga je iz tima potpuno izgurao Adam Smit, a priliku na desnom beku je pre njega dobijao čak i štoper Džejms Hil. Arons je dobio priliku da odigra samo 85 minuta u Premijer ligi minule jeseni. Često nije bio ni na klupi. Bilo je jasno da za njega nema mesta u Bornmutu.
Spekulisalo se da su Roma, Lil i Ajntraht zainteresovani, no konkretne ponude nije bilo. Do poziva Valensije. Slepim miševima je povređen standardni desni bek Tjeri Korea pa je tu poziciju popunjavao Dimitri Fulkije. Desni bek im je bio neophodan, tražili su Ivana Fresnedu iz Sportinga, zanimali se i za Kostu Nedeljkovića iz Aston Vile i na kraju se odlučili za Aronsa. Niti je on imao boljih ponuda, niti je Valensija mogla nešto bolje.
Pozajmica s pravom otkupa za 9.000.000 evra je verovatno samo mrtvo slovo na papiru. Valensija te pare nema. Letos je za pojačanja ukupno izdvojila 1.250.000 evra, sezonu ranije 10.400.000, godinu pre toga 12.500.000. U međuvremenu je za tri godine od prodaje igrača inkasirala preko 110.000.000 evra, ali su dugovi toliki da para za kupovine nema.
Deluje da je kasno. I za Valensiju, i za Maksa Aronsa, iako mu je tek 25 godina. Osim ako se na proleće ne raziđu crni obalci koji su se nadvili nad pećinom Slepih miševa. Pa da progledaju. I oni, i Maks Arons.
