Ne trošiti, a pobeđivati: Recept transfer gurua koji u Interu pravi Juventus
Vreme čitanja: 6min | uto. 06.02.24. | 11:06
Direktor Nerazura uspeva da konstantno ojačavu ekipu i pliva na ivici finansijskog balansa
Inter je pobedom nad direktnim konkurentom Juventusom stavio jednu ruku na skudeto i ostaje mu da do kraja prvenstvene trke opravda status favorita. Sa četiri boda više i utakmicom manje od najvećeg rivala, Nerazuri sigurnim korakom grabe ka prišivanju druge zvezdice iznad grba.
Prethodne sezone Napoli je protrčao kroz Seriju A i nismo ni videli šampionsku trku, a sezonu pre toga je Inter izgubio borbu sa gradskim rtivalom Milanom kada je sve imao u svojim rukama. Deluje da ta greška ne može da im se ponovi. Inter u ovom momentu ima najjači tim što je najvećim delom zasluga direktora Đuzepea Marote koji je uradio sjajan posao u prethodne dve, tri godine.
Izabrane vesti
Iako Interu nad glavom visi finansijska omča jer vlasnik Stiven Džang mora do kraja maja da vrati pozajmljenih 300.000.000 evra (sa kamatama) od fonda Oaktri, Marota strateškim potezima uspeva da nađe balans između uspeha na terenu i finansijskog profita. I jare, i pare.
Inter je u poslednja četiri prelazna roka uložio 140.000.000 evra u kupovine, a prihodovao nešto preko 150.000.000 od prodaja igrača. U tom periodu je osvojio Kup Italije, tri Superkupa Italije i igrao finale Lige šampiona. Sa nešto manjim budžetom za plate od Juventusa. Pride je morao da prodaje neke od boljih igrača poput Brozovića ili Onane, a za džabe mu je otišao Milan Škrinijar čija realna vrednost je bila makar 40.000.000 evra.
I uprkos svemu, Marota je uspevao da postepeno sklapa sve jači i jači tim. Radio je ono što najbolje zna i po čemu je stekao reputaciju na Čizmi. Dovodio je slobodne igrače. U Juventusu se pokazao kao majstor da igračima uđe u glavu, ubedi ih da sačekaju istek ugovora u klubovima i da potom bez obeštećenja dođu kod njega. Andrea Pirlo, Pol Pogba, Fernando Ljorente, Sami Kedira, Emre Džan, Kingsli Koman, Dani Alves su samo neki od njih.
Kada je došao u Inter, doveo je Antonija Kontea poznatog po zavođenju reda u ekipi i momentalnom trenerskom pečatu. U tom trenutku mu je takav reset ekipe bio neophodan. Ali je morao da napravi i kompromis. Zahtevnom stručnjaku je ispunjavao prilično skupocene želje i dovodio neke igrače na kojima je ovaj insistirao. Inter je za dve godine Konteovog mandata potrošio preko 300.000.000 evra na pojačanja, a od prodaja inkasirao manje od 150.000.000 evra. Ceh je bio mnogo skuplji nego što je vredelo. Pogotovo ako se računa i Konteova ogromna plata od skoro 12.000.000 evra godišnje. Za dve godine je osvojena jedna titula i igrali su finale Lige Evrope. Marota nije navikao da troši toliko, a dobija tako malo...
Polako je primenjivao stari recept iz Juventusa i za sitne pare ili besplatno dovodio igrače mimo volje trenera koji su bili višak u svojim klubovima ili su smatrani potrošenim poput Godina, Sančeza, Kolarova... Kada su Konteovi zahtevi postali preveliki, usledio je rastanak i Marota je doveo čoveka koji radi, sluša, ne buni se i pride je mnogo jeftiniji. Simone Inzagi je potpisao za tri puta manju platu od Konteove, u pojačanja se nije mnogo petljao i Marota je mogao da radi ono što najbolje zna bez bojazni da će trener imati nešto protiv. Štaviše, znao je da će Inzagi sve što dobije, pokušati maksimalno da iskoristi i nađe mu primenu. Dok je Konte odmah tražio gotov proizvod, Inzagi je bio fleksibilan da svakom igraču nađe ulogu i da nikoga ne precrta.
Besplatno je doveo igrače poput Čalhanoglua i Mhitarjana koji su danas motor ekipe. Čalhanoglu je od neubedljive „desetke“ transfromisan u najboljeg centralnog veznog Serije A i glavni je kandidat za MVP igrača sezone. To je Inzagijeva zasluga. Marota je za sitne pare dobio veterana Džeka koji je za dve godine imao ogroman uticaj i bio startni špic u finalu Lige šampiona. Besplatno je doveo Andrea Onanu kojeg je godinu kasnije prodao za skoro 60.000.000 evra. Gradskom rivalu Milanu je ispred nosa oteo Markusa Tirama koji je došao kao slobodan igrač i pokazao se kao korisnija i mnogo mlađa verzija Džeka
„Uvek je važio za talenta ali naša prednost je bila što nismo digli ruke od njega nakon povrede. Vremenom će tek pokazati za šta je sve sposoban“, rekao je Marota o francuskom napadaču.
Bilo je tu još jeftinih ili besplatnih transfera poput Jana Zomera, Frančeska Aćerbija, Davija Klasena, Aleksisa Sančeza, Huana Kvadrada...
„Slobodne igrače predlaže naša tehnička služba. Mi ih pratimo i podvlačimo imena profila koji su nam zanimljivi i potrebni. Onda stupamo u kontakt. Danas je to lakše nego kada sam došao jer imamo iza sebe šest trofeja i dva evropska finala. Takođe, mi smo klub iz Milana koji je kao grad atraktivna sredina za sve igrače“, kaže Marota.
Bilo je ti u skupih pojačanja od kojih su neki bili promašaji poput Koree ili Gosensa (pod 27.000.000) ali mnogo više pogodaka poput Pavara (30.000.000), Damfrisa (14.000.000), Barele (44.000.000), Hakimija (43.000.000), Lukakua (74.000.000)... Kada ima novac, Marota uglvanom zna kako da ga potroši i „od dinara napravi dva“. A da rezultati ne trpe...
„Brojke dosta toga govore. Ne sećam se tima koji je u februaru imao gol-razliku +41“, komentariše Marota učinak Intera koji u Seriji A ima najbolji napad i odbranu ove sezone. Pride je i najgledaniji tim u ligi sa prosečnom posetom od 73.089 gledalaca.
Iako Inter deluje kao tim kojem trenutno nisu potrebna pojačanja i ima na svakoj poziciji ima kvalitetno rešenje sa klupe, Marota uveliko radi na svojoj omiljenoj disciplini. Sledeći igrač koji će kao slobodan obući dres Nerazura je Pjotr Zjelinski iz Napolija, jedan od ključnih igrača Spaletijevog šampionskog tima iz prošle sezone. Šest godina je mlađi od Mhitarjana...
„Obavestili smo De Laurenisa da pregovaramo sa Zjelinskim. Ako sve prođe kako treba, potpisaćemo ga“, potvrdio je Interov transfer guru.
Paralelno se radi i na dva velika produžetka ugovora. Sa Lautarom Martinezom i Nikolom Barelom koji su kičma tima. Odoleo je Inter letos ogromnim ponudama Njukasla i saudijskih klubova za dve zvezde i pokazao da oni glavni nisu na prodaju. Kao i slučaju stuba odbrane Alesandra Bastonija.
Dosta stvari podseća na imperiju koju je Marota izgradio u Juventusu kada su Bjankoneri harali italijanskim fudbalom (sada su već tri godine bez titule, idu ka četvrtoj) i igrali dva finala Lige šampiona bez megalomanskih ulaganja. Kada su odlučili da krenu tim putem, rastali su se sa Marotom.
„Želim da se sećam samo lepih stvari tokom 10 godina u Juventusu. Kada su vlasnici kluba poželeli da angažuju Kristijana Ronalda, nismo se složili. Ne govorim o Ronaldovim igračkim kvalitetima već o finansijskom nivou na kojem je bila ta operacija. Psihološki sam osetio da se moj krug u Juventusu tada zatvorio“, objasnio je Interov direktor.
Ispostavilo se da Juventus Ronaldovim dolaskom nije dobio ono što je želeo (Ligu šampiona) a mnogo je izgubio u finansijskom smislu i još se vuče po sudovima zbog tog transfera. Marota je razvejao i čaršijski mit da je uspehe u Juventusu dugovao nekadašnjem asistentu Fabiju Paratići za kojeg se spekulisalo da je čovek iz senke koji mu završava većinu poslova. Paratići je danas suspendovan iz fudbala zbog malverzacija sa falsifikovanjem dokumenata u Juventusu nakon Marotinog odlaska. Ne može baš svaki učenik da nadmaši učitelja. Marota je pokazao i u Interu da fudbalsko tržište i dalje drži u malom prstu.
"Ugovor mi ističe 2027. i tada ću već imati 70 godina. Volim fudbal i sport i voleo bih jednog dana da započnem novi život u kojem bih se fudbalom bavio više iz političke perspektive", najavio je Marota da bi jednog dana mogao da uđe u FS Italije ili ministartsvo sporta.