Ne može to glava svaka, od statiste do glavnog junaka
Vreme čitanja: 3min | čet. 13.08.20. | 16:52
Ugovor sa Pari Sen Žermenom već mu je istekao. Poslednju utakmicu u prvenstvu odigrao je 2019. godine. A sada je uveo Svece u polufinale Lige šampiona
Nije bitno koliko ćeš puta pasti, važno je koliko ćeš puta ustati, često je citirana izreka u sportskom svetu. Mada ne važi ona baš u slučaju Erika Čupo-Motinga. Jer on u stvari nikad i nije pao. Možda nije bio dovoljno dobar, možda je čak bio i miljenik sreće, ali niko ne može da mu prigovori da je sve vreme bio tu, spreman da ugrabi šansu kad mu se ukaže. I u Lisabonu ju je konačno zgrabio postigavši gol koji je Pari Sen Žermen odveo u istorijsko polufinale Lige šampiona.
Čak je i Nejmar priznao da je baš 31-godišnji napadač diskretni heroj epskog preokreta Svetaca jer je njegov gol u trećem minutu sudijske nadoknade slomio srca svih navijača Atalante. Posle meča, Brazilac je nagradu za najboljeg igrača utakmice pred kamerama uručio Čupo-Motingu. I nije bio jedini koji je ostao impresioniran.
Izabrane vesti
“Hoću da pričam o Čupu. Za koji dan će završiti karijeru ovde, a on svaki trening odradi kao da mu je poslednji u životu. On je simbol atmosfere u ovoj svlačionici“, nije mogao da se suzrdži Ander Erera na konferenciji za novinare, iako ga niko nije ni pitao za Čupa.
A zaslužio je on to. Višestruko. Čupo-Motingu je naime ugovor sa Pari Sen Žermenom već istekao, ali je za razliku od Edinsona Kavanija on pristao da ostane tu još mesec dana kako bi pomogao timu u završnici Lige šampiona svestan rizika da bi povreda mogla da mu uništi narednu sezonu, pa možda i celu karijeru.
Poslednju prvenstvenu utakmicu u Ligi 1 odigrao još u decembru 2018, pre osam meseci dakle, a pred početak prolećnog dela sezone PSŽ ga nije ni licencirao za nokaut fazu Lige šampiona. Samo je zbog prekida izazvanog pandemijom korona virusa on uopšte stekao pravo da igra protiv Atalante. Pre meča sa Atalantom postigao je samo pet golova za PSŽ, tri u Ligi 1, po jedan Kupu Francuske i Liga kupu. Uspeo je i da na treningu povredi Marka Veratija zbog čega njega nije bilo sinoć na terenu La Luža.
I dve godine nakon što je sa Stoukom ispao iz Premijer lige vrlo verovatno najčudnije pojačanje Svetaca otkako su vlasnici iz Katara 2011. preuzeli klub, Erik Čupo-Moting, predmet navijačkih pošalica i statista koji se više isticao na fotografijama sa timskih roštilja no na terenu, postao je igrač koji je PSŽ odveo u polufinale Lige šampiona.
Istorija će to pamtiti. I navijači u Parizu. Sećaće se kako je i u teška vremena za njega samog ćutao i radio, da nikad nije u novinama rekao nijednu lošu reč za klub, da je uz njega bio i kad su mu drugi okrenuli leđa, da je svaki trening radio kao da je poslednji...
Istinski heroj. I umeće to univerzum da nagradi ovog prelaznog roka. Uostalom, opet je besplatan. Kao i kad je dolazio u Pariz. Pa i pre u Stouk, Šalke i Majnc. U stvari, jedini klub koji je platio bar dinar za Čupo-Motinga bio je Nirnberg kad ga je dovodio na pozajmicu iz Hamburga. Skromnih 50.000 evra. Ako već pričamo o polufinalisti Lige šampiona.