Ne brinite za napad Srbije

Kao da je neko oduzeo Srbiji 75 golova! Tako izgleda napad državnog tima u osvit junskih mečeva. Srećom da nije bitan prvi, kako odreda ističu selektori i reprezentativci, (Jordan, petak, 20.30 u Beču), ali drugi bi mogao značajno da odredi dalji tok kvalifikacija za Prvenstvo Evrope (Bugarska, utorak, u Razgradu), mada protivnik nije takav da izaziva zebnju. Veći je strah kako će se Orlovi snaći u novim okolnostima. Dešavalo se da povremeno odsustvuju Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Luka Jović, međutim, da istovremeno nisu na raspolaganju je hendikep kakav dosad naš sastav nije osetio.

Povrede su izbacile iz kombinacije autore čak 75 pogodaka za Srbiju. As Fulama ih je postigao 52, uzdanica Juventusa 13, „sedmica“ Fjorentine deset. Čak i ako „prevedemo“ nedostatak na učinak iz minule sezone, postaje jasno s kakvim se nedaćama suočava Dragan Stojković, jer je pomenuti triling postigao 42 gola na klupskom nivou (Mitrović 15, Vlahović 14, Jović 13). A neće ih biti, ni na stadionu Austrije, ni na objektu Ludogoreca...

To ostavlja u ovom kadru, kao najefikasnije igrače, Dušana Tadića i Sergeja Milinkovića Savića, ali njihovi zadaci su više oličeni u kreiranju šansi nego davanju golova. Bilo je povremenih slučajeva da se Tadić u Ajaksu preseli u napad ili Sergej u Laciju „pokrije“ izostanak Čira Imobilea, samo što su to bila iznuđena rešenja, eksperimenti i ne deluje baš realno da njih dvojica budu najistureniji kod Piksija. Iako je kapiten reprezentacije sa 21 golom sledeći posle pobrojanih hubica, dok je Milinković Savić dao sedam za državni tim.

Samim tim, odgovornost prilikom realizacije šansi – koje bi, opet, trebalo da stvore upravo Tadić i Sergej – pašće na momčiće čiji status bi mogao da se podvede pod „neafirmisani“. Bar na reprezentativnom planu. Niko ne sumnja u kvalitete Đorđa Jovanovića i Dejana Joveljića, ne bi tek tako dobijali pozive i u prethodnim ciklusima, logično je da budu uz tim, ali je prioritetno pitanje uoči naredna dva meča šta mogu da ponude u završnici akcija. Razlog: Jovanović je dosad odigrao samo 45 minuta u minulom izdanju Lige nacija (protiv Slovenije); Joveljić bio starter na tri utakmica prijateljskog karaktera (Jamajka, Japan i Sjedinjene Američke Države) i proveo devet minuta pred kraj kvalifikacione utakmice sa Litvanijom pre tri meseca. Zato je logično što se javnost pita kako će odmeniti nosioce igre u špicu, ali s druge strane postoje bar dva ohrabrujuća saznanja da se i ovaj ciklus okonča uspešno.

Prvi je u motivu da baš Jovanović i Joveljić na ova dva meča obezbede sebi još bolji status uoči jesenjeg termina kvalifikacija, eventualno se kandiduju za mesto u avionu za, Bože zdravlja, učešće na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj. Drugi je u činjenici da su profilisani na klupskom nivou. U dresu Makabija iz Tel Aviva Jovanović je spakovao 22 golova i to je vrlo dobar učinak, dok je Joveljić bio precizan dvaput za Los Anđeles Galaksi na 15 susreta MLS lige, ali je u prethodnom izdanju tog takmičenja bio učinkovitiji (11 pogodaka na 32 utakmice). Nije baš prosek u rangu Mitrovića, Vlahovića i(li) Jovića, ali kad će, ako ne sad?

Na kraju krajeva, oči fudbalske nacije biće uprte u njih, ali ima i u drugim delovima tima dosta igrača starijih po stažu u reprezentaciji, spremnih da preuzmu ulogu lidera kad navedenih napadača nema. Osim Tadića i Milinković Savića, dugo su u reprezentaciji Filip Kostić, Andrija Živković, Nemanja Gudelj... Kad smo već kod svežeg osvajača Lige Evrope, prekomandovanog na poziciju štopera, valja znati da su centralni defanzivci umelo da pogađaju u dresu reprezentacije, pa su tako osim Gudelja, to činili Nikola Milenković i Strahinja Pavlović.

Kao što struka voli da kaže, svi se branimo i svi napadamo. Jasno je i laicima da je snaga Srbije u ofanzivi, nevezano za imena, pa se tako desilo da na Mundijalu, protiv Kameruna, pogode Sergej i Pavlović.

Baš od tog susreta sa Afrikancima u Kataru počeo je niz koji traje do danas, oličen u podatku da je na poslednjih pet utakmica svaki put Srbija rivalima dala makar dva gola. Bilo da je reč o takmičarskim ili kontrolnim susretima. Još ako izuzmemo duel sa Brazilom, gde nije delovalo realno da ugrozimo petostrukog prvaka sveta, onda činjenica da je u minulih 12 utakmica reprezentacija omanula samo protiv Selesaa, a na preostalih 11 uvek tresla mreže makar dva puta hrabri uoči junskog ciklusa. Makar izostali glavni protagonisti.