Nathovih 200 u crno-belom dresu: Moja najteža godina, pričaću nekada

Malo koji igrač u poslednjih pet godina je prirastao za srce navijačima Partizana kao Izraelac Bibras Natho. U mučnom periodu za klub iz Humske, Natho je svetla tačka, a u remiju pretoiv Radničkog iz Kragujevca proslavio je jubilej - 200 mečeva u crno-belom dresu.

„Odigrati 200 i više utakmica za jedan klub nije svakodnevica. To je zaista nešto posebno, ukoliko se uzme u obzir i činjenica da je van zemlje iz koje ste“, počinje svoje izlaganje Natho i dodaje:

„Ovaj klub osećam kao svoj, kao svoju kuću i zato sve ovo ima još veću težinu. Ne znam može li da se postigne još veći broj i novi jubilej, ali svakako želim još utakmica.“

Priča Natha i Partizana počela je 2019. godine.

„Da, u Partizanu sam od 2019. i kada sam došao nisam znao mnogo o klubu. Znao sam, naravno, da je to dobar tim i zemlja, ali dok niste njegov deo, ne možete da zamislite njegovu veličinu i koliku ljubav navijači imaju prema njemu. Kako su godine prolazile, razumeo sam ga i voleo sve više i više. Žao mi je što sam se zadesio u periodu kada je jako teško bilo uzeti titulu. Ali, uvek kažem, tek kada se nađeš u teškim situacijama, možes da osetiš jačinu kluba i veoma sam srećan što sam njegov deo".

U tom periodu bilo je svega. Od nekih prelepih momenata, ali i teških

„Bilo je, naravno, teških momenata, posebno kada se očekuje, a ne uzmete titulu. Ali, ne zaboravite da smo imali uspehe u Evropi, gde smo pobeđivali odlične ekipe. Izdvojio bih ovu godinu kao posebno izazovnu, kako unutar tima, tako i kluba, gde smo svi osećali tu težinu i probleme oko nas. Od svih, ovo mi je najteža godina, jednom ćemo pričati o tome u budućnosti.“

Za ovih pet godina Natho je sebi u Srbiji napravio dom.

„Moja porodica, dečaci i supruga, svi imaju pasoše i, rekao sam više puta, da se ovde zaista osećamo kao kod kuće. Volimo grad, zemlju, narod i osećamo se divno!“

Čak su i Bribrasovi sinovi obukli crno-beli dres.

"Jedan od njih je i golman. Ne idem na utakmice, ali sam uz njih na svakom treningu. Svaki put se trudim da im dam maksimalnu slobodu, da sve posmatram sa distance, da budu usmereni na to šta im govori trener i da rade šta on traži od njih. Ja sam tu samo pasivni posmatrač. Priznajem, nije uvek lako, jer nekada bih mnogo toga rekao, posavetovao, ali sam obećao sebi da moram da ih pustim da na prvom mestu uživaju u fudbalu, a ne da budu mašine koje sve rade samo po pravilima. Zato se trudim da im pružim svu potrebnu podršku, ali sa distance. Nije lako, ponavljam, ali se trudim.“

Posle sedam godina, Partizan igra kvalifikacije za Ligu šampiona.

„Priznajem, to je bio i na kraju moj lični cilj i izuzetno smo svi srećni što smo uspeli da ga ostvarimo kao tim. Potrebno je da malo odmorimo posle naporne sezone i spremni dočekamo start i kvalifikacije. Svesni smo da će biti veoma teško kvalifikovati se u grupnu fazu Lige šampiona, ali moramo da motivišemo sebe da damo maksimum u Evropi kako bismo napravili dobru godinu i za klub i za naše navijače, jer mi to zaslužujemo! Uvek želim sve više i više, sve veće ciljeve, to je deo moje ličnosti, a duboko verujem da ovaj klub to može“.