Naš je život Švajcarska

Peva ovih dana Dino Merlin u Beogradskoj areni, na repertoru je i „Moj je život Švicarska“, a strofu iz hita mogli bi da iskoriste i zaljubljenici u ovdašnji fudbal da opišu koliko nam znače golovi momaka rođenih u toj državi. Možda je samo splet okolnosti, možda se tako namestilo, ali je činjenica da su na poslednje četiri utakmice koje su značile plasman na velika takmičenja strelci čak tri puta bili – „Švajcarci“.

Ne menja utisak činjenica da golovi nisu presudni. Važni su. Svakako zaslužuju posebno mesto u galeriji uspeha Orlova, bilo da su u pitanju mundijalske i tek završene kvalifikacije za Prvenstvo Evrope.

Tako je u nedelju po podne Miloš Veljković postigao prvi gol za državni tim zemlje koju doživljava kao svoju, iako je daleko od nje rođen. Odgajan je u Bazelu, u kojem je živeo sve do 16. godine, čak u mlađim reprezentativnim kategorijama odigrao jedan meč za kadete Švajcarske, a kad je stigao poziv iz Beograda nije se premišljao. Kao kruna je stigao pogodak vredan vođstva protiv Bugarske, u susretu okončanom rezultatom 2:2, taman da se naša reprezentacija plasira na EURO prvi put posle 2000.

Veljkovićeva spretnost se tako naslonila na golove još dvojice „Švajcaraca“ za Srbiju. S tom razlikom što su bili prezicni u mečevima kad je na talonu bila viza za Svetsko prvenstvo. Najpre je to uradio Zdravko Kuzmanović u jesen 2009. tako što je Marakani učestvovao u kanonadi protiv Rumunije (5:0) i overi plasmana u Južnu Afriku, da bi u napetom finišu kvalifikacija za Mundijal u Rusiji precizan bio Aleksandar Prijović, na istom mestu, uz napomenu da je rival 2017. bila Gruzija (1:0).

Kuzmanović je rođen u Tunu, Prijović u Sent Galenu, takođe su ih Švajcarci vrbovali od malena, prošli su kroz njihov sistem, bili obojica i mladi reprezentativci, onda se na seniorskom nivou vratili korenima i pogađali kad je Srbiji bili potrebno. Baš kao i sad Veljković.

Jedini meč koji odudara od ovog trenda je igran u Lisabonu novembra 2021, tad su Dušan Tadić i Aleksandar Mitrović kreirali preokret nad Portugalom (2:1) i odveli nas u Katar. Pre toga, u utakmicama za dva plasmana na Mundijal i sad u presudnoj za EP, ogroman doprinos imali su švajcarski Srbi. Ne čudi onda što je FSS pokušavao diplomatskim putem da pridobije još nekog talenta iz te države, kao što je probao da „presvuče“ Filipa Ugrinića i Dariana Maleša iz Jang Bojsa.

Na pomen fudbalske Švajcarske, u svetlu onoga što se desilo na poslednja dva Mundijala, kad su nas oba puta savladali (i to posle našeg vođstva) mnogima se u Srbiji diže kosa na glavi. Mada, evo makar su nam nešto ti Švajcarci vratili. Ako može tako da se tretira...