Naš golman Aca koji blista na Kipru: Zamenio bih Borjana da je otišao, snovi su reprezentacija i Bundesliga

Odavno srpski fudbal nije imao toliko dobrih golmana. I selektoru Draganu Stojkoviću je teško da odabere samo jednog pa pruža šansu svima pomalo. Predrag Rajković je jedan od najboljih golmana francuske Lige 1, Marko Dmitrović je član jake Sevilje, Vanja Milinković Savić brani dobro u Seriji A, Mile Svilar je potpisao za Romu, minute u italijanskom šampionatu je dobijao i Boris Radunović, Marko Ilić standardno brani u Belgiji...

Ali ove sezone blista još jedan pomalo zaboravljeni srpski golman. Aleksandar Jovanović (29) je glavni razlog što je Apolon trenutno lider kiparskog šampionata. Gomila lokalnih medija tvrdi da je najbolji igrač u ligi. I najveći adut da Apolon dočeka titulu koja se i predugo čeka.

Jovanović je dobro poznato ime ljubiteljima srpskog fudbala. Blistao je na golu niškog Radničkog i obezbedio transfer u danski Orhus gde mu je samo jedna sezona bila dovoljna da izbori milionski transfer u redove tadašnjeg španskog prvoligaša Ueske. Tamo je malo branio, više nije, bio na pozajmici u La Korunji i bez velike pompe napustio Španiju posle dve godine. Nekako tiho je zakoračio u kiparski fudbal pre godinu i po i tamo pokazao zašto je nekada bio reprezentativac Srbije.

Utorak, 18.00: (2,05) Danska (3,40) Srbija (3,70)

Koliko god se ovde kod nas tradicionalno potcenjivao kiparski fudbal, suština je da naši klubovi nemaju baš mnogo uspeha protiv Kiprana. Ne toliko koliko to očekujemo. Zvezda je ispadala od Apoela i Omonije, Partizan od Apoela i Aela, nedavno je pobedio Anortozis u gostima, pa remizirao kod kuće... Srbima protiv Kiprana nikad nije lako.

Ako se oni uopšte i mogu nazvati Kipranima s obzirom da je reč o ligi sa najvećim procentom stranih igrača u Evropi. Često se desi da neki tim sa Kipra izvede 11 stranaca u prvoj postavi.

“U poslednje vreme napreduju. U mom klubu konkretno ima nekoliko domaćih reprezentativaca koji su jako dobri i skoro uvek su starteri. Ali dosta se sve menja. Klubovi imaju pravo na po 15 stranaca na A listi i još nekoliko stranaca na B listi koji su mlađi od 21 godine. Ali to pomaže ligi da bude kvalitetnija jer bez stranaca to ne bi bilo to. Stranci drže kvalitet lige. Postoji pravilo da dva domaća igrača moraju da počnu u startnih 11 ali klubovi mogu da prekrše to pravilo i da plate. Ako počnu sa jednim domaćim igračem plaćaju penale od 3.000 evra, a ako počnu bez ijednog domaćeg igrača onda plaćaju 8.000 evra. Neki klubovi to rade, mi ne moramo jer imamo dobre Kiprane. Ali Aris, Pafos i Apoel plaćaju te penale jer nekad izađu sa 11 stranaca. To je njima normalno. Ja sam za to da domaći fudbaler uvek igra pre stranca ako je u ravni sa njim. Stranac mora da bude bar 30 odsto bolji da bi igrao pre domaćeg igrača. Tako bih i u Srbiji radio”, počinje nam svoju kiparsku priču rođeni Nišlija, Aleksandar Jovanović.

A ta priča je počela u jesen 2020…

“Došao sam u oktobru 2020. pošto je bio duži prelazni rok zbog korone. Odmah sam se povredio i počeo sam da branim tek u plej-ofu. Borili smo se za titulu do poslednjeg kola i završili drugi. Na kraju je Omonija imala bod više i to je u mom klubu okarakterisano kao veliki neuspeh. Urađena je rekonstrukcija celog tima. Od igrača do trenera, ostalo je nas samo nekoliko…”.

Aleksandar Jovanović (©Apollon Limassol FC)

Obično na pomen kiparskog fudbala prvo na pamet padaju Apoel, Omonija, pa i Anortozis, AEL... Apolon se nije ubrajao u taj krug iako ima tri titule državnog prvaka.

“Slažem se. Tek pre nekih sedam-osam godina su počeli da se dižu. Igrali su Ligu Evrope, tada se ozbiljnije čulo za njih na našim prostorima. Ali kad sam došao ovde, uverio sam da je drugačije i da je ovo veliki klub. Imaju veliku bazu navijača. Na gostovanjima nas prati po 2.000-3.000 ljudi, kod kuće nas bodri oko 7.000-8.000. U gradu je ogromna euforija. Oseća se u vazduhu da je to 'ova' godina. Stadion je star, malo je drugačiji ali se završava novi na kojem ćemo igrati od početka sledeće sezone. Tek tada će biti još veća podrška. Pogotovo ako osvojimo titulu”.

To je i bio cilj uoči sezone.

“Vrlo jasan cilj jer klub čeka na titulu 16 godina. Bilo je tu kup trofeja ali titula se napada već godinama unazad. Ove godine je samo to bitno. I opet će biti neuspeh ako budemo drugi. Pogotovo što smo prvi na tabeli od početka sezone. Igramo korektno iako smo u poslednje vreme nanizali pet remija ali cilj je jasan. Do kraja je još sedam kola, imamo pet bodova prednosti i moramo zadržati ovu prednost. Imamo dobru ekipu. Za titulu”.

Kakav je klub Apolon? Ko je tu gazda? Kako funkcioniše?

“Predsednik je Nikos Kirzis. Ozbiljan čovek i lokalni biznismen koji je na čelu Apolona desetak godina. Njemu je ta titula najveća želja u životu jer mu nekoliko godine izmiče iz ruku. Apolon nije privatni klub već odlučuju bord i predsednik. Nešto slično kao u Srbiji. Kao na primer sada u Zvezdi. Predsednik se pita mnogo, ali nema celokupnu moć kao da je vlasnik”.

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

--------------------

Kakvi su budžeti u kiparskom fudbalu?

“Siguran sam da Apoel ima najveći budžet. Ali ima i klubova poput Pafosa za koje nisam očekivao da imaju veliki budžet. Njima je vlasnik Rus. Kao i našem gradskom rivalu Arisu koji od ove sezone ima veliki budžet. Ušli su u ligu i potom ih je kupio ruski biznismen. Ne znam tačne sume, ali mislim da je po budžetima Apoel prvi, Omonija druga, onda idu Anortozis, Aris… Pa tek onda mi”.

Kako je to u poređenju sa Danskom gde si igrao?

“Celokupan nivo je iznad. Zavisi koji klub. Tamo Kopenhagen i Brendbi imaju veće budžete, ali ostatak lige nema. Liga na Kipru je bogatija. Pogotovo zbog poreza koji skoro da ne postoji. U Danskoj je bolje organizovano, sve isplate idu u dan, ovde to i nije baš tako u svim klubovima… U Apolonu je 'na vreme' ali u nekim drugim se kasni. Nije kao u Skandinaviji gde platu dobiješ u petak ako 1. pada u subotu. To su ipak razlike u mentalitetu…”.

Kako si se odlučio baš za Kipar? Je li bilo drugih ponuda?

“Bio sam dve godine u Španiji, pre toga u Danskoj. U Španiji sam poslednjih godinu dana branio na sedam, osam utakmica. I onda sam svesno rešio da se spustim korak niže. Korak nazad da bih se vratio na nivo na kojem sam bio. Svestan sam da ovo nije La Liga i da je ovo Kipar, ali znam da mi je ovo sezona života i da nikad bolje nisam branio. Posle ovo sezone treba da pokušam da napravim iskorak i da nađem nešto bolje. O tome sam već pričao sa agentom iako imamo još dve godine ugovora. Imam kvalitet. Pogotovo za ovu ligu. Zato bih voleo da iskoristim taj kvalitet i da ne propustim tajming jer sam napunio 29 godina. Ušao sam u najbolje godine za golmana i tako se i osećam. Mnogo sam mirniji, zreliji, donosim bolje odluke na terenu…”

Aleksandar Jovanović (©Apollon Limassol FC)

Je li bilo ponuda za taj iskorak?

“Imao sam i prošlog leta nekih ponuda jer sam dobro branio u plej-ofu. Bilo je nešto i za povratak u Srbiju. Ali se nije namestilo… Odlučio sam da potpišem duži ugovor da bih bio sigurniji privatno. Jako mi je lepo ovde, jako me cene, poštuju, imam i svoju pesmu kod navijača… Zato bi mi mnogo značilo zbog svih tih ljudi da uzmemo titulu. I biće ozbiljna fešta ako se to desi”.

Ko te je zvao iz Srbije kad već pominješ?

“Pretprošlog leta sam imao poziv Crvene zvezde. Bila je neka priča da Borjan treba da ide iz kluba i čuo sam se sa Terzom. Ipak, Borjan je ostao i nije se desilo. A desilo bi se da je on otišao. Razgovarali smo ali sam istovremeno pregovarao i sa Apolonom. Borjan nije otišao, a nisam želeo da budem rezerva i da čekam. Borjan brani odlično, svaka mu čast za sve što je napravio do sada”.

Ako odeš sa Kipra, gde bi voleo najviše da nastaviš karijeru? Šta ti je san?

“Ne bih precizirao, ali mi je Bundesliga san ceo život. Mislim da imam kvalitet za nju samo ako se neke kockice nameste. Dovoljno sam zreo da bih sada sigurno iskoristio tu šansu ako bi mi se ukazala. Voleo bih da mi ostvari taj san o Bundesligi i mislim da imam još dovoljno vremena za njega. Tek mi je 28 godina, a to nije mnogo za golmana. Eto, to mi je neki cilj. Da l' će se desiti, ne znam…”.

Ako je verovati kiparskim medijima i kako te hvale, to nije nemoguće.

“Oni pišu da sam jedan od kandidata za igrača sezone. Ali treba nastaviti ovako još sedam kola. Znam koliko sam ekipi doneo direktnih bodova. Kroz odbranjene penale, zicere, šanse u 90. minutu… Nikad nisam sumnjao da ću se vratiti iako sam prelaskom iz Španije na Kipar napravio korak nazad. Nisam došao ovde zbog lepog vremena i sunca. Dobar je novac, mogu da branim ovde sigurno još sedam-osam godina. Ali mi nije to cilj već da branim na višem nivou”.

Brojke govore da si najbolji golman u ligi.

“Od 25 dosadašnjih utakmica, nisam branio na prve četiri jer sam polomio prst. Branio sam na 21 utakmici i na 10 nisam primio gol što je skoro 50 odsto. Bez neke lažnih skromnosti, donosio sam direktno bodove u derbijima protiv Apoela, Omonije, protiv Anortozisa dva puta… Skinuo sam im dva penala u 15 dana. Samo da nastavim ovako i biće dobro za sve. Kažu da je plej-of ove sezone najjači u poslednjih 20 godina”.

U Apolonu nisi jedini Srbin. Tu su i Vukašin Jovanović, Saša Marković…

“Njih dvojica plus golman Petar Durin, a imali smo i jednog Slovenca u prvom delu sezonu. Sa Vuletom i Sašom sam nerazdvojan. Svi imamo po jednog sina, druže nam se porodice i stvarno nam je lepo sa privatne strane. Mi Balkanci držimo atmosferu kako treba”.

Aleksandar Jovanović (©Apollon Limassol FC)

Kod nekadašnjeg selektora Slavoljuba Muslina si bio redovan na spiskovima, ali poslednje tri i godine nisi pozivan u nacionalni tim. Da li se i dalje nadaš?

“Kod Muslina sam bio ceo ciklus od 10 kvalifikacionih utakmica. Otišli smo na Mundijal i onda svi znamo šta se desilo… Promenio se selektor, nakon toga sam dva puta dobio poziv i to je bilo to. Bio sam golman iz španske Primere, branio sam u Ueski i bilo mi je krivo što nisam dobio šansu. Iako sam na Kipru, iako to nije liga petice, tvrdim da sam u top tri srpska golmana ako gledamo samo ovu sezonu. Ako poziv nekad stigne, rado bih odazavao. Uvek ću biti otvoren za Srbiju. Samo da me ljudi makar vide kako branim. Možda misle da sam star, a nisam”.

Iz reprezentacije te je eliminisao Mladen Krstajić?

“Jeste. Bilo je tu nekih utakmica kada je Stojke bio povređen i kad je trebalo da branim. Pitao sam šta se dešava i da li ima neki problem. Posle toga više nisam dobijao poziv. Nisam pričao o ovome ranije jer ne volim da se vraćam u prošlost. Bilo mi je krivo jer sam branio u španskoj Primeri”.

Ipak, danas imamo tri reprezentativna golmana iz “liga petice”. Ko je tu po tebi broj jedan?

“Ne bih o imenima ali sva trojica zaslužuju da brane. Marko trenutno ne brani u Sevilji ali to je Sevilja i tu mora da se sačeka red. Rajković ima dobru sezonu u Remsu, Vanja ima dvadesetak utakmica u Torinu. Rajka i Marka znam, Vanju ne znam lično ali svi oni zaslužuju da budu u reprezentaciji. Ja se nikad nisam upoređivao sa ostalim golmanima jer svako ima neku svoju priču. Bitno mi je da se vratim na neki raniji nivo i da se nadam šansi. Dok god se budem bavio ovim poslom, trudiću se da dobijem poziv reprezentacije. To je nešto najlepše za svakog sportistu”.

Nišlija si, afirmisao si se u Radničkom, dobio si tada i poziv u reprezentaciju… Vidiš li možda kraj karijere na Čairu?

“Trenutno, nisam blizu ni Niša, ni Srbije. Ali u jednom trenutku bi voleo da odbranim sezonu, dve za Radnički. Ali ne da dolazim sa 40 godina i da zauzimam mesto klincima. Ako se namesti situacija, voleo bih da završim karijeru dole. Imam odličan odnos sa klubom, sa navijačima Meraklijama i baš sam uživao u Nišu”.

A do tada…

“Titula! Pre svega titula. Da ovaj klub, navijači i grad dobiju nešto što tako mnogo zaslužuju. Malo nam je još ostalo do tog cilja”, optimizam buja iz Jovanovićevog glasa.