Naličje Zvezdine prodaje od 6.000.000: Ko se na Veljka opeče i u Lazara duva...

To je jedna strana priča. Ekonomsko i tržišno vrlo prihvatljiva, ali postoji i ona druga koja sa sobom nosi veliku dozu rizika. I zato je dostojna velikog kluba i poligona različitog mišljenja.  Govoroimo o čistom sportu, jer je karijera Lazara Jovanovića krenula uzlaznom linijom od kada je prekomandovan na Staru Karaburmu. Bez prevelikog pritiska, bez reflektora upernih ka njegovom liku i delu, bez okova velikog kluba za koji možda prošlog leta nije bio spreman, Lazar Jovanović je počeo da blista. Do te mere da je u prolećnom delu prvenstva bio jedan od najboljih bonus igrača Mozzart Bet Superlige, uz Mihajla Cvetkovića i Andriju Maksimovića.

 Kada tome dodamo da su Jovanoviću počele da se otvaraju kapije ka konačnom cilju, jer Vladan Milojević nema preveliki izbor na poziciji desnog krila... Možemo da negde zažmurimo i zamislimo kolika bi cena Lazara Jovanovića bila na tržištu posle jedne  solidne ( i samo solidne sezone) u dresu Crvene zvezde. Na primer sa 28 utakmica, sedam golova i pet asistencija. Posebno što sada – bar je takav utisak sa strane – Crvenoj zvezdi ne gori kuća, niti je, figurativno rečeno, pritiskaju dugovi zabludelog rođaka, pa da mora da prodaje antikvitete iz dnevne sobe...

Međutim, jasno je da u jednačini sa projektovanom cenom, zakonom tržišta i realnim potencijalnom igrača, rukovodstvo Crvene zvezde može da gleda i na primer iz sopstvenog dvorišta. Želeo je srpski šampion još odavno da iskorači na tržištu i predstavi se kao jedan od glavnih proizvođača još pre četiri ili pet godina. U koži Lazara Jovanovića, tada je bio Veljko Nikolić. Jedan od najvećih projekata kluba, u eri ovog rukovodstva predvođenog Zvezdanom Terzićem, imao je gotovo „blanku“ podršku. Startno mesto kod Dejana Stankovića, veliku minutažu, marketinški vetar u leđa... Bilo je tu dobrih igara, koje su bile pokazatelj da će posle prve ponude doći druga, a posle druge treća. Znali su u Ljutice Bogdana da Veljko Nikolić ima ozbiljne mane nevezane za teren, ali su se odlučile da ratuju sa njegovim demonima i ulažu u tada supertalentovanog veznog igrača. Bar dvojica od trojice sadašnjih direktora Crvene zvezde dobili su po neku sedu vlas, jer je Nikoliću bilo potrebno tutorisanje gotovo 24 sata dnevno. Ni prvi ni poslednji mladi igrač.

Odbijena je ponuda Spartaka iz Moskve vredna oko pet miliona evra, Amerika za sličnu sumu nije ni razmatra... Crvena zvezda je tu napravila grešku, jer je previše čekala i nije ispoštovala „tajming“ i realan Nikolićev potencijal podeljen sa tada infantilnim životnim navikama. Dešava se i dešavaće se. I Crvenoj zvezdi, i Real Madridu i nekom trećeligaškom klubu.

POSLE NIKOLIĆA, GAVRIĆ I PAVKOV – CEH 12 MILIONA EVRA

Slično iskustvo Crvena zvezda je imala i sa Željkom Gavrićem, kada se olako prelazilo preko ponuda od tri miliona evra. Na kraju, primera radi, nije prihvaćeno ni četiri miliona evra od Bordoa za Milana Pavkova neposredno posle istorijske noći i golova Liverpulu 6. novembra 2018. godine.

Ti izgubljeni milioni (grupo oko 12) nateralo je da čelnike Crvene zvezde da možda drugačije rezonuju kada u klubu dođu ponude slične Štutgartovoj. Počeli su da duvaju i u pravcu psihološki savršenih igrača, jer su se opekli o Veljka Nikolića.

Sa druge strane Lazar Jovanović ima taj beleg jesenjeg greha, kada se predstavio javnosti snimkom na jutjubu. Mladalački greh, kao pokazatelj da se njima treba ozbiljno baviti, kao da i da će on još neko vreme biti na klackalici.

Šest miliona je i dalje odlična cifra za ovdašnje uslove. Da li je Crvena zvezda napravila pravi potez znaće se za dve ili tri godine.