Itudis za Mozzart Sport: Miloš je jedan, jedini na svetu! Takva genijalnost još treba košarci

Da li može da se kaže da je Teo jedan od poslednjih košarkaških romantičara, predstavnik vremena koje je sve manje prisutno u današnjoj košarci, koju karakteriše vertikalnost i fizička dominacija, nego crta umetnika...
"To morate da pitate njega, da li je košarkaški romantičar", sa osmehom će Itudis, pa dodaje:
"Malo se šalim, ali razumem šta hoćete da pitate... Miloš je bio pravi plejmejker, Miloš je jedan, jedini na svetu. Jedan je Miloš Teodosić i ta umetnost predviđanja događaja, prelepa dodavanja, sposobnost da pročita kada, sa kim i kako treba da odigra akciju kako bi doneo rezultat nešto je što se ne viđa stalno. Meni je zato drago što sam imao priliku da sarađujem s njim, da zajedno rastemo, ja kao trener, on kao igrač. Da li je romantičnost to što više nema takvih igrača? Možda da, možda ne. Ipak, uvek stvari gledam sa optimistične strane i znam da ima dosta igrača koji se prilagođavaju košarci. Miloš Teodosić je imao i uvek će imati mesto u košarci, na bilo koji način da se ona igra ili posmatra. On je izvanredan primer za mlade i generalno mlađe generacije, da vide kako se igrač adaptira na razne situacije i predviđa događaje na terenu. Imati osećaj za košarku je nešto što on ostavlja svetu kao svoje nasleđe".

Svi se danas pitaju - šta će biti dalje sa njim? Da li mislite da bi mogao da bude trener ili ga vidite u nekoj drugoj funkciji?
"Iskreno, ne znam. Morao bih da pričam sa njim o tome. Nikad ne reci nikad. Okrenuću ga, pričaćemo, voleo bih da vidim šta i kako planira. Želim samo da on bude zadovoljan i ispunjen. To je najvažnije. Takva genijalnost mogla bi da iznedri neke velike ideje u košarci".

Kojeg se zajedničkog događaja rado sećate, pored osvajanja Evrolige 2016. godine?
"Ne znam da li je anegdota, imam toliko priča i događaja sa njim. Neću da kažem ko je bio protivnik, ali je veoma bitno ime u evropskoj košarci i još igra... Na toj utakmici je Miloš ubacio sedam ili osam trojki i u jednom trenutku mi prilazi i kaže: 'Dimitrise, daj mi da šutiram još. Ne vidim ga (protivnika), nizak je za mene. Dižem se na šut, a njegova ruka je kod mog lakta'. Ne pričam ništa protiv igrača koji je čuvao Miloša, radi se o izuzetnom igraču i velikom imenu, već time ukazujem koliko je Miloš imao samopouzdanja i vere u sebe i ono što radi", priča grčki stručnjak i naglašava:
"Pamtim dobro još jednu utakmicu, pored onog finala u Berlinu kada smo osvojili evropsku titulu... Iskreno, uvek ću da aplaudiram na sve što je Miloš radio. Imao je nekih poslednjih šuteva koje nije pogodio, ali je uvek bio tu da preuzme odgovornost. Verovali smo u njega i on u sebe. To je mnogo važno u jednom timu, da svom igraču pokažeš koliko mu veruješ, čak i kada možda nije njegov dan. Setio sam se još jedne situacije..."

Koje?
"Igrali smo protiv Barselone, Huan Karlos Navaro je još bio aktivan igrač. Imam De Koloa povređenog, Džeksona takođe... Dosta je naših glavnih igrača bilo povređeno. I Miloš dolazi na sat i po do početka utakmice, ukočio je vrat, ne može glavu da okrene. Uz sve te povrede, desi nam se i to sa Milošem koji je trebalo da odigra fantastičnu rolu na tom meču. Kaže mi: 'Dimitris, ne mogu'. Kažem mu da nema problema, ako ne može - ne može... Razvaliće nas Barselona, ali šta da radimo. Mi ćemo se boriti".

Šta je dalje bilo?
"On mi tu kaže: 'Daj mi još neki minut, da vidim sa doktorom šta će mi reći'. Probudio se bio i nije mogao da okrene glavu, kakva košarka. Ulazimo u svlačionicu na nekih 45 minuta da održim govor, jer pola časa pre starta igrači već izlaze na zagrevanje. Tu dolazi Miloš dolazi i kaže kako je dobio injekcije, da se oseća malo bolje, ali da i dalje nije na 100 odsto. On je hteo da igra. I mi odlučimo da ga pustimo da igra, iako smo imali drugu postavu maltene, a Barsa sa Navarom, Tomićem i svim ostalim najboljim igračima. Na kraju smo pobedili, Miloš je bio izvanredan, igrali smo u Moskvi. Nije mogao da igra u punom ritmu, ali je opet bio najbolji i toga ću se uvek sećati".

Da li bi Miloš Teodosić bio član idealne petorke igrača koje ste trenirali, s obzirom da ste radili sa toliko velikana evropske i svetske košarke?
"Uf, to je stvarno teško pitanje", odgovara Itudis dodaje:
"Samo petorica mogu u petorku, a Miloš svakako ima svoju poziciju uz velikane kao što su Dijamantidis, Spanulis, Jasikevičijus, De Kolo, Hajns, Batist, Bodiroga... To je jedan super-tim i mogu da kažem da sam izuzetno ponosan, kada sve te asove stavim jedne uz druge. Inače, povodom akcije 25 godina postojanja Evrolige objavljena je lista 25 najboljih igrača i radio sam sa 12-13 njih! To je čista privilegija, čast. Miloš je u tom timu. On je promenio košarku, način razmišljanja u igri i zadavao je dosta glavobolja protivnicima. To govorim kao neko ko je takođe bio njegov protivnik, trebalo je pripremati utakmice protiv njega".

Ipak je bilo lepše kada ste bili zajedno u timu?
"Mnogo lepše", poentira vrsni strateg na kraju razgovora za Mozzart Sport.