Najveći mučitelj Partizana posle duple krune: Voždovac, tek onda Voša i Radnički, Zvezda u rangu Čuke i Spartaka
Vreme čitanja: 3min | čet. 10.12.20. | 17:13
U susret novom okršaju crno-belih i Zmajeva
Posle fešte pre tri maja Partizan se muči kad naleti na Zmaja. Proleća 2017. sve je bilo bajkovito na crno-beloj strani Topčiderskog brda: ređale su se pobede, podizali pehari, kovali planovi o Ligi šampiona, čak ni odlazak trofejnog trenera Marka Nikolića nije posmatran tragično, usled angažovanja Miroslava Đukića. Verovalo se u nastavak uspešnog niza, a ispostavilo da je dupla kruna potpisana rukom sadašnjeg stratega Lokomotive vrhunac kluba u poslednjih pet godina i početak niske razočaranja.
Pamte se u međuvremenu dva plasmana u Ligu Evrope, još dva Kupa Srbije, ali su period sumornih godina obeležili, između ostalog, porazi od ekipa koje su ne tako davno služile kao topovsko meso. Najviše ih je Parni valjak pretreo od kluba s kojim će se suočiti u subotu od 17 časova – Voždovca.
Izabrane vesti
Otkako ga je u šampionskoj sezoni tukao triput u prvenstvu i jednom u kupu (četvrtfinale), sedam puta sastajali su se crno-beli sa timom iz Zaplanjske. Za tri i po godine slavili su tek triput!? Jednom golom Zorana Bambija Tošića novembra 2017. u gostima, sa 4:0 u narednom prvenstvu dok je za komandama bio Zoran Mirković (Nemanja Miletić, Goran Zakarić dvaput, Đorđe Ivanović), te u martu ove godine, neposredno pre prekida prvenstva usled pandemija virusa korona (Aleksandar Šćekić i Bojan Matić strelci u razmaku od tri minuta).
Preostala četiri susreta favorit je izgubio, što je najbolji pokazatelj koliko je nazadovao u odnosu na period kad je vladao srpskim fudbalom. Naznake su stigle 9. avgusta 2017. preokretom u režiji Filipa Stuparevića, Borka Duronjića i Aleksandra Ješića (3:1) u početnim sedmicama mandata Miroslava Đukića, nastavilo se u pretposlednjoj rundi plej-ofa istog prvenstva kad su Andrija Luković i Alen Mašović za dva minuta minus (pogodak Marka Jevtovića iz penala) pretvorili u plus (2:1), produžilo 10. marta 2019. tako što je Dragoljub Srnić naterao na ostavku Zorana Mirkovića (1:0), a zaokružilo oktobra prošle godine, pošto su Nemanja Nikolić iz penala i Marko Dević u nadoknadi odneli bodove iz Humske (2:1) za bore na licu Sava Miloševića.
Takav učinak nema nijedan drugi superligaški tim.
Ruku na srce, identičan broj pobeda u poslednje tri i po godine nad Partizanom ostvarili su još Vojvodina (pet) i Radnički (četiri), ali Zmajevi su odigrali tri utakmice manje od Lala i četiri od Nišlija, što njihovo dostignuće čini vrednijim. Pritom su dvaput dobili crno-bele kod kuće i na strani, što pokazuje koliko su raznovrsni.
Kad smo već kod drugih ekipa koje su se odupirale favoritu, najveći broj trijumfa nad Partizanom od takmičarske 2017/18 ima Vojvodina. Čak pet, uz četiri slavlja Parnog valjka i jedan remi, dok je Radnički dobio četiri susreta, ali ga je crno-beli tim tukao pet puta, uz dva nerešena ishoda. Znao je i Napredak da bude kost u grlu ekipi iz Humske, savladao ga i poklekao po triput, a četiri utakmice su završene nerešeno.
Po dve pobede i remija u istom intervalu imaju Čukarički i Spartak. Brđani iz dva duela više. Zanimljivo da je od finala Kupa Srbije 2017, kad mu je trofej doneo Nikola Milenković, Partizan 11 puta odmeravao snage sa Crvenom zvezdom i u tom periodu izgubio samo dva meča. Koliko i od Čuke i Spartaka. Večitog rivala dobio je triput, uz čak šest remija.
Bodove su mu poslednjih godina uskraćivali još Mladost (jedno slavlje i dva remija u osam duela) i TSC (dva nerešena ishoda u prethodnom prvenstvu). Ostali – manje.
Kako će biti u subotu veče?