Najveći asovi koje u Srbiju nisu doveli Zvezda i Partizan: Nema mesta za Huntelara, Žervinja, Konopljanku, Rejesa...

Reprezentativna je pauza, igre Orlova na početku Lige nacija nisu bile posebno inspirativne, pa smo se oglušili o onu staru da je “prva sledeća utakmica najvažnija”, preskočili superligaško kolo ili dva i počeli da razmišljamo o nastavku evropskih kvalifikacija, ali s akcentom na TSC i Vojvodinu, jer o večitima će biti reči. Međutim, pošto do njihovih okršaja sa FSCB-om, odnosno Standardom ima još vremena, malo smo premotavali film i prisetili se nekih ranijih izleta “srpskih autsajdera” u Evropi.

“Autsajdera”, jer niko još nije dobacio do grupne faze. Ali bilo je slatkih pobeda, poput one kultne Vošine noći u Torinu ili Spartakove eliminacije praške Sparte. A bilo je vala i zaista evropskih rivala.

Možda su neki zaboravili, ali protiv Vojvodine, Borca, OFK Beograda ili Sevojna, da ne pominjemo odmah sve, igrali su prvaci sveta, osvajači Lige šampiona, Kopa Libertadores, te vlasnici titula Premijer lige, Primere...

I baš zato, da vidimo koji su sve to igrači nervirali srpske predstavnike u evropskim kvalifikacijama. Uz napomenu da računamo samo period otkako se Srbija osamostalila, jer ne bi mnogo igrača prošlo u idealnih 11 sa Bajernom Otmara Hicfelda koji je igrao protiv Obilića – bili su tu velikani poput Olivera Kana, Lotara Mateusa, Štefana Efenberga, Hasana Salihamidžića ili Đovanija Elibera – te Atletika Ariga Sakija sa Kikom, Žuninjom Paulistom, Vladimirom Jugovićem... Iz istog razloga u konkurenciji nema ni, samo primera radi, Džordža Finidija i Darena Benta, koji su sa Ipsvičom jurili po Smederevu, te nekih istočnoevropskih legendi poput Radeka Bejbla, Pavela Kuke (finalisti Eura 1996), Dorinela Munteanua (rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Rumunije koji je sa Steauom igrao protiv Železnika) ili Martina Kamburova, legende Lokomotive iz Plovdiva i drugog na listi najefikasnijih igrača u istoriji bugarske prve lige.

Istina, pitanje je ko bi od njih i mogao do najboljih 11 koji su u evropskim kvalifikacijama igrali protiv srpskih klubova, a da nisu Crvena zvezda i Partizan. Jer prošlo je tu zaista dobrih igrača. Samo što za većinu nismo ni znali koliko su u stvari dobri.

Bakari Sanja na Karaburmi (©MN Press)

Počelo je još 2006. godine kada je OFK Beograd morao da prizna da je Okser prosto bolji tim. A bio je to Okser sa Bakarijem Sanjom, znate ga dobro iz Arsenala, pa još gomilom igrača koji su ostvarili zavidne karijere, poput recimo Benoe Pedretija, Fabijena Kula, punih 15 godina je on branio mrežu tog francuskog kluba, pa Junesa Kabula, koji je iz Lige 1 otišao u Premijer ligu i tamo igrao za Totenhem, Sanderlend, Portsmu, Votford.

Taj je Okserov tim ipak bio ništavan u poređenju sa ekipom Atletika koja je 2007. ukupnim rezultatom 5:1 izbacila Vojvodinu sa Gojkom Kačarom, Dušanom Tadićem i ostalima. Džaba sve kad je Havijer Agire u prvom meču na teren izveo startnu postavu: Kristijan Abijati – Fabijano Eler, Luis Perea, Ze Kastro – Kleber Santana, Raul Garsija – Luis Garsija, Mista, Hoze Antonio Rejes- Dijego Forlan. Sa klupe je na teren ušao jedan Simao Sabrosa, da bi u revanšu zaigrali Maniš, Maksi Rodrigez, pa i Serhio Aguero koji je i “dokrajčio” Vošu.

Ništa bolje 2008. godine nije prošao ni Borac, tim predvođen Bobanom Stojanovićem, Bobanom Dmitovićem i mladim Darkom Lazovićem je iz igre izbacio moldavsku Dačiju, pa Lokomotivu iz Sofije, ali je bio nemoćan protiv Ajaksa. Novinari koji su svedočili porazu od 1:4 u Humskoj sećaju se legendarne scene kada je neko iz čačanskog tima povikao “Pusti ga, ne zna levom” pre no što je tada golobradi Klas Jan Huntelar raspalio volej u mrežu domaćih. A taj tim koji je Ajaks izveo? Zastrašujuć: Stekelenburg – Van der vil, Oleger, Vermalen, Vertongen – Emanuelson, Sno – Sarpong – Luis Suarez, Sulejmani – Huntelar.        

Luis Suarez protiv Borca (©MN Press)

Iste godine, Hapoel Tel Aviv je izbacio Vojvodinu sa 3:0 u Izraelu. Drugi gol za Hapoel postigao je Eran Zahavi, nije se možda proslavio u Evropi, ali ljubitelji fudbala znaju kakva je to gol mašina. Bio je tada tu i Bibars Natho, vraćaće se on i pre no što je zadužio crno-belu opremu Partizana.

Još jedan zaista moćan sastav gostovao je u Srbiji i po nama mogao da se porve sa ovim Ajaksovim ili Atletitkovim alama. Bio je to Lil, jula 2009. na stadionu Partizana, Sevojno je udarilo na sastav Rudija Garsije, polufinaliste ovogodišnje Lige šampiona sa lionskim Olimpikom. U njegovom tadašnjem timu: Butej, Emerson, Berija, Rami, Plestan, Balmon, Kabaj, Obranjak, Mavuba, Vitek, Eden Azar. Sa klupe ulaze Metju Debiši, Tulio de Melo i – Žervinjo. Idrisa Gej, sada as Pari Sen Žermena, tek se probijao u prvi tim i nije igrao u Beogradu, dok je - ispravili ste nas u komentarima i hvala na tome - u Francuskoj sa klupe na teren ušao i golobradi Pjer-Emerik Obamejan. Dva puta po 2:0 za Lil, nije Sevojno imao šanse.

U istom tom, trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope Vojvodina je sa Tadićem i Mrđom ispala od Ausrije iz Beča. Možda zvuči kao neuspeh, ali za bečki tim su tada igrali Aleksandar Dragović, Zlatko Junuzović, Julijan Baumgartlinger, Milenko Aćimović...

Naredne sezone OFK Beograd nas je sve oduševio odigravši 2:2 sa Galatasarajem u Istanbulu, ali se u na Karaburmi ipak videla snaga istanbulskog giganta. OFK je izgubio sa 1:5 od tima u kome su igrali: Erdžetin, Sarioglu, Nil, Četin, Balta, Ćana, Akman, Sarp, Arda Turan, Hari Kjuel, Ezkan. Pamtićemo taj meč pre svega po 9.000 na tribinama Omladinskog stadiona.

Leta 2010. na veliku scenu prvi put izlazi subotički Spartak sa Vladimirom Torbicom, Vojom Ubiparom, Vidakom Bratićem i Draganom Šarcem, izbacio je Diferdanž, dobio Dnjepar kod kuće, ali nije mogao da drži isti ritam i na strani (0:2). Dobrim delom i zato što to nisu dozvolili Ukrajinci za koje je tada igrao i Jevgen Konopljanka, da ne pominjemo Maksima Kaliničenka, Jevgena Seleznjova i ostala lokalcima dobro poznata imena.

Usledilo je par mirnih godina pre no što je Vojvodina došla na korak od grupne faze Lige Evrope nakon što je 2013. eliminisala Bursu sa Tajeom Taivom na levom beku, bivšim igračem Milana i Olimpika iz Marselja. U igu je ušao i Enes Unal, sada igrač Hetafea, ranije i Mančester Sitija, Viljareala... Ispali su Novosađani nažalost od Šerifa, sećamo se da smo tada prvi put videli Rikardinja, izgledao je opasnije nego kasnije u Zvezdinom dresu.

Iste te godine Jagodina je stala na pvom kooraku, ruku na srce nije ni mogla više protiv Rubina koji je sastavu imao Salomona Rondona, pa i Kristijana Ansaldija, Jana M Vilu, Natha, Romana Jeremenka, Aleksandra Rjazanceva, Gokdeniza Karadeniza....

Čukarički je kao predstavnik Srbije debitovao 2014, ispao od Grediga čiji je gol branio Cican Stanković, sada igrač Salcburga. Vojvodinu je zaustavio Trenčin sa Stanislavom Lobotkom, u januaru ga je Napoli uzeo iz Selte za 20.000.000 evra.

Sampdorija na Karađorđu i omaž Vujadinu Boškovu (©Starsport)

Ali zato sledeće sezone najslađa pobeda Vojvodine u skorijoj istoriji: u Torinu protiv Sampdorije sa 4:0 uz rapsodiju Aleksandra Stanisavljevića, Mirka Ivanića, Ognjena Ožegovića, te Darka Puškarića, igrao je oni za Spartak protiv Rubina. Očekivao se rutinski prolaz Sampa, samo pogledajte taj tim:, Vivijano – Kasani, Silvestre, Zukanović – Fernando, Bareto, Paolombo, Krstičić, Sorijano – Eder, Luis Murijel. I 4:0 za Vošu!

Istina, posle čuda u Torinu cela Evropa je mnogo ozbiljnije shvatila Novosađane, pa su im u plej-ofu lekciju očitali ne toliko atraktivni, ali izuzetno popasni izabranici Pavela Vrbe u Viktorji Pzenj: Kozačik – Rajtoral, Hubnik, Prohaska, Limberski – Hrošovskio, Vanek – Petržela, Kolarž, Kopic – Duriš.

Solidna je Voša bila i na leto 2016. kad je izbacila Bokelj, Konahs Ki i Dinamo Minsk, pre no što je postalo kristalno jasno da je ipak slaba za AZ Alkmar, predvođen Alirezom Jahanbaškom. U odbrani stameni Ron Vlar, sa klupe je na teren ušao Vout Veghorst.

Poslednje veliko slavlje koje su nam priredili superligaši van Topčiderskog brda videli smo 2018. kad je Spartak ponizio Spartu, Gelora Kangu, Stančijua, Tal Ben Haima, Kipčiu, Šurala, Semiha Kaju... Samo da bi zatim pao pred “industrijskim” Brondbijem bez zvučnih imena.

Da rezimiramo, naš izbor najboljih fudbalera koji su igrali protiv srpskih klubova koji se ne nazivaju večitima: Stelekenburg - Bakari Sanja, Adil Rami, Tomas Vermalen, Jan Vertongen, – Eden Azar, Raul Garsija, Arda Turan – Luis Suarez, Dijego Forlan, Serhio Aguero.

Jeste brutalno ofanzivno, ali sigurno bi bilo kom superligašu dali više no što bi primili.

Uz važnu napomenu, filter nisu prošli: Kristijan Abijati, Emilijano Vivijano, Rio Mavuba, Žervinjo, Pjer-Emerik Obamejan, Joan Kabaj, Simao Sabrosa, Hoze Antonio Rejes, Maniš, Maksi Rodrigez, Klas Jan Huntelar, Oleger, Van der Vil, Salomon Rondon, Bibars Natho, Eran Zahavi, Metju Debiši, Jevgen Konopljanka, Enes Unal, Stanislav Lobotka, Aleksandar Dragović, Zlatko Junuzović, Julijan Baumgartlinger, Semih Kaja, Taje Taivo, Eder, Luis Murijel, Alireza Jahanbakš, pa I svi oni Česi i Rumuni iz Plzenja i Sparte Prag, kojih se ne uplašite, a opet vas zaviju u crno.

Unapred se izvinjavamo ako smo neko ime slučajno promašili. Ali možda vas sve podstakne da budete uz TSC i Vojvodinu kad se zalete na FSCB, odnosno Standard...