Najlakši put do Mundijala: Drugi putnik na SP je Novi Zeland Marka Stamenića

SAD, Meksiko i Kanada kao domaćini, Japan kao dominatna sila Azije, a od jutros i – Novi Zeland, drugi tim koji je kroz kvalifikacije izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine. Tu privilegiju je ekipi nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Marka Stamenića donela pobeda od 3:0 nad Novom Kaledonijom.

Dobro, možda i više od toga, tu privilegiju donela im je odluka Đanija Infantina da Mundijal proširi na 48 učesnika što je otvorilo direktno mesto i za najbolji tim Okeanije. U stvari, ako Fifa ne odustane od turnira sa 48 zemalja, Novi Zeland, koji je prethodno na planetarnim smotrama igrao samo još 1982. i 2010. godine – tad su čak u grupi bili ispred očajne Italije pošto nisu izgubili nijednu utakmicu – vrlo verovatno će postati redovan učesnik svetskih prvenstava.

Dovoljno je samo pogledati koga je morao da presliša na putu do Mundijala 2026. U grupnoj fazi pobede nad Tahitijem, Vanuatuom i Samoom uz gol razliku 19:1 na tri meča, pa 7:0 u polufinalu kvalifikacija potiv Fidžija, na kraju i ovih 3:0 protiv Nove Kaledonije pred 25.000 ljudi na Eden Parku u Oklandu. Jesu se mučili sat vremena, ali jasno se videla razlika u klasi.

Pobedu nad Kaledoncima – za kojeg uglavnom nastupaju igrači iz domaćih klubova, ali i francuskih četvrto i petoligaša – Novom Zelandu su doneli golovi Majkla Boksala (Minesota junajted), Koste Barbarusesa (Velington Feniks) i rezerviste Elajdže Džasta (Sankt Polten), dok je Stameniću ostalo da žali za situacijom iz 20 minuta kada su dva njegova pokušaja zaustavljena na gol liniji.

Neće ipak dugo žaliti, Nova Kaledoija će u Interkontinentalni baraž, a Kiviji su iskoristili Fifinu promenu mišljenja i putovaće na Svetsko prvenstvo. Šta će tamo da urade? Ko to zna. Poimence, biće svakako među najgorim ekipama. Prva zvezda i kapiten im je napadač Notingem Foresta Kris Vud, Stamenić je kao igrač Olimpijakosa drugo najveće ime, tu je Tajler Bajndon iz Redinga, Liberato Kakače iz Empolija, Metju Garbet iz NAC Brede, Džo Bel iz norveškog Vikinga ili Kalum Mekovat iz danskog Silkeborga.

Ne zvuči preteće, ali ako u nešto možete da bude sigurni – Novozelanđani će da pre početka utakmica da “odvrnu” haku i onda da trče dok mogu da stoje na nogama. I nikome se neće bez borbe skloniti sa puta.