Najbolja varijanta Aleksandra Šćekića: Upotrebna vrednost veća od ekonomske

Za šest godina vladavine aktuelnog rukovodstva, doveo je Partizan 75 igrača, od onih koje je platio najbolji odnos uloženog novca i prikazanog na terenu imaju Marko Jevtović i – Aleksandar Ščekić. Rođeni Zemunac je utkao sebe u duplu krunu 2017, doprineo plasmanu u Ligu Evrope, osvajanju Kupa Srbije narednog maja i daleko nadmašio 50.000 evra prebačenih na račun Novog Pazara, dok se dobrim poslovnim potezom smatra i kupovina reprezentativca Crne Gore leta 2018.

Malo ko je verovao da će visoki Beranac izrasti u bitnu kariku Parnog valjka, ali je za dve i po sezone razuverio neverne Tome i pokazao da je, kao i Jevtovićeva, njegova upotrebna vrednost veća od ekonomske. Šćekić je plaćen Genčlerbirligiju 100.000 evra i ta sredstva višestruko vratio. S obzirom da su obojica zadnji vezni, nisu atraktivni, niti omiljeni u navijačkim očima, međutim, kao što je Marko Nikolić koristio sadašnjeg prvotimca Konje da ispravlja taktiče propuste Evertona Luiza, tako su i trojica poslednjih trenera crno-belih pre ili kasnije shvatili značaj Aleksandra Ščekića.

Kad je Zoran Mirković insistirao da se dovede, na osnovu viđenog u selekciji Crne Gore dok je pomagao Ljubiši Tumbakoviću, smatralo se da je Šćekić uglavnom za evropske ili utakmice protiv jačih rivala u Superligi, gde je potrebno zatvoriti prilaze golu Vladimira Stojkovića. Teško da se za sve ovo vreme može naći duel takvog tipa na kome je zakazao. Naprotiv. U međuvremenu je i Savo Milošević uvideo da nekadašnji fudbaler Berana i Bokelja nije samo destruktivac kakvim su ga predstavili, da bi ga Aleksandar Stanojević još više pomerio ka golu. Redovni hroničari zbivanja u Humskoj primetili su da je Šćekić dodatno napredovao kod Stanojevića, aktuelni trener zahteva kretnju napred kad se obave defanzivni zadaci.

Rezultat: gol Spartaku, asistencija u Senti (bila bi koja više da su ga saigrači razumeli), proigravanje za vođstvo u Zaplanjskoj. Na tri poslednja Partizanova prvenstvena gostovanja pokazao je Aleksandar Šćekić šta bi trebalo da radi zadnji vezni u klubu koji cilja trofeje. Kao nekad Radosav Petrović. Više nije (samo) zadužen za razgradnju protivnički – samo dva žuta kartona, za razliku od prve dve godine kad ih je skupio deset – već čovek za osmišljavanje ili završetak Partizanovih akcija. U poslednje vreme pasom i(li) golom rešava utakmice, potvrđujući da su mu poslednja kontinuirana izdanja najbolja otkako je stigao u Beograd.

Šćekić i Zdjelar (© Star sport)

Možda ima i do toga što se tokom vremena oslobodio, igra jednostavnije, bez grča. A možda je i do Stanojevićevog opredeljenja da ga pomeri bliže protivničkom šesnaestercu. Deo navijača smatrao bi fudbalskim bogohuljenjem konstataciju da su Saša Zdjelar i(li) Aleksandar Šćekić kvalitetniji od Bibarsa Natha, na strani Izraelca su bogata karijera, iskustvo u jačim ligama, mirnoća u pasu, pregled igre, preciznost prilikom izvođenja jedanaesteraca, ali... Šćekić i Zdjelar su za Partizan ono što su Koke i Gabi bili Atletiku. Imali su Madriđani učinkovitijih i pismenijih fubalera, ali postoje situacije kad jedan s drugim „kliknu“, pa sadašnje radilice crno-belih predstavljaju fudbalske jednojajčane blizance koji zajedno funkcionišu smislenije nego kad im je jedan od parnjaka bivši igrač CSKA.

Zato bi delovalo pomalo nerezonski ako bi se tandem Šćekić-Zdjelar rastavio ove zime. I Aleksandru, baš kao i Saši, u junu ističe ugovor, ali od 1. januara slobodni su da pregovaraju nesmetano sa budućim poslodavcima. Opet, kad već vezanih očiju mogu da igraju zajedno, moraju crno-beli što pre da prelome da li je bolje nastaviti s njima ili angažovati drugo rešenje.

Uz dve dileme. Da li su sposobni da na tržištu pronađu bolje? I – mogu li u materijalnom smislu da dobiju više nego što obojica daju u fudbalskom?