Naboj patriotizma u Augzburgu: Srpska žurka na otvorenom, ali kad su se Turci razgalamili...

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Augzburga)

Za takve trenutke dijaspora živi. Da svoje ljude vidi, pozdravi ih i sa njima se poistoveti. Kako god da se završi turnir, za naš narod van matice Srbija je već pobedila. Osetilo se to prilikom susreta reprezentativaca i navijača na stadionu Rosen, gde je kolorit na tribinama i entuzijazam na terenu potkrepio ranije reči Nemanje Gudelja da državni tim spreman nešto lepo navijačima.

Na objektu koji oblikom i konstrukcijom podseća na stari Olimpijski stadion u Minhenu, okupilo se tačno 2.800 pristalica naše selekcije. Došli su iz raznih krajeva Bavarske kako bi uživo videli Piksijeve Orlove i raširili im krila četiri dana pre prvog susreta, sa Engleskom. Ushićenje kakvo proizvode naši iseljenici ubrizgalo je dodatni optimizam reprezentativcima Srbije, jer ovdašnji narod od njih očekuje ono što se maltene niko (još) nije usudio da kaže. Finale Prvenstva Evrope!? Da, da, to su očekivanja koja su se širila tribinom starog stadiona Augzburga. Za mnoge nerealna, neutemeljena, ali ko sme ljudima da uskrati nadu u senzaciju?

Ti ljudi dišu kao jedan. Bez obzira čiji dres nose. Videli smo Vidićev, Matićev, Stankovićev, taman da nas asocira na prošla vremena, ali većina mališana u pratnji roditelja došla je obučena u aktuelne crvene boje, da bi na poleđini posala prezimena Tadić, Mitrović, Vlahović... Pojedinci su bili u Zvezdinim ili Partizanovim navijačkim obeležjima, registrovane su i dve grupe Turaka sa zastavama i šalovima Fenerbahčea (i Bogami, bili su najglasniji), zbog Dušana Tadića, primetili smo momka sa Živkovićevom „četrnaesticom“ iz PAOK-a (to je onaj Rus, koji ga je sinoć dočekao ispred hotela) i niko im nije zamerio, jer je ideja vodilja bila – reprezentacija. Da se pozitivna energija od ljudi koji žive i rade u Nemačkoj preseli među igrače i članove stručnog štaba.

(©MN Press)

Uspeli su.

„Došli smo da bodrimo našu zemlju do kraja! Protiv Engleza će biti 2:0, daće golove Tadić i Mitrović. Grupu, naravno, prolazimo, a na turniru ćemo dogurati do prvog ili drugog mesta. Dobro, možda izgubimo u finalu, ali dobacićemo dotle“, priča Joco, koji već deset godina živi u Augzburgu i radi kao vođa smene u lokalnoj pošti.

Prema njegovim rečima, ovde je – banja. U doslovnom i prenesenom značenju. O tome svedoči ambijent stadiona Rosen, smeštenog u parku, okruženog šumom, što je raširilo pluća našim momcima prilikom izlaska na teren.

„Nemci su zaluđeni fudbalom. Baš ga vole. Kad popiju koje pivo, postaju još veći fanovi. I dobro znaju da su Srbi stacionirani u Augzburgu. Svi čekamo da šampionat počne“, dodaje Joco.

(©MN Press)

Najveće oduševljenje na tribini je nastalo kad je iz svlačionice izašao Aleksandar Mitrović, usklici su se čuli i prilikom pojave selektora Dragana Stojkovića, bilo je ohrabrivanja kad su gledaoci videli Dušana Vlahovića, ali je glavni utisak ovog „druženja“ – Dušan Tadić. As Fenerbahčea pobrao je simpatije naših u turskih iseljenika i bio glavna atrakcija otvorenog treninga u organizaciji UEFA. Toliko da su Turci pojačavali decibele:

„Dušan! Tadić! Dušan Tadić, ole“.

I tako do – iznemoglosti.

(©MN Press)

Koliko je ova fešta prijala našim reprezentativcima svedoči detalj pre početka treninga kad je selektor Dragan Stojković pozvao igrače na bis, da kao u pozorištu, zajedno zakorače u pravcu navijača i pozdrave ih aplauzom.

Naši su to znali da cene...

„Idemo do pobede! Na svakoj utakmici. Patriotski“, poruka je porodice Radulović iz Minhena. „Trijumf naše reprezentacije se ne dovodi u pitanje, a što se Nemaca tiče, još nema entuzijazma, fale im igrači...“

Hoću selfi sa Dušanom Vlahovićem tokom treninga… Može, nema problema (VIDEO)

Gudelj pred Engleze: Možemo da ih dobijemo! Svako ko je disciplinovan i spreman može to da uradi

Barok i renesansa: Srbiju za početak gleda 2.800 ljudi

Nama ne fali optimizma. Ako smo u nečemo saglasni onda je to krajnost. Ili smo najslabiji na svetu ili idemo do finala. Nema sredine kod Srba. Nema ni osvrtanja na prošlost koja nije bila baš pohvalna, pogledi su usmereni ka onom što sledi. Velikom događaju na kome dugo nismo bili.

„Očekujem da prođemo grupu, za početak. A do finala ima vremena“, objašnjava Radoje, medicinski tehničar u bolnici u Augzburgu.

(©MN Press)

(©MN Press)

Na stadion je došao u pratnji sina (voli Mitrovića) i ćerke (naklonjena Vlahoviću), uz napomenu da kompletna porodica nije mogla na žurku, jer je supruga ostala u domu da čuva bebu.

„Obožavam sve reprezentativce i očekujem plasman u četvrtfinale. Ovde još nije euforija usled početka Evropskog prvenstva. Da li zbog izbora reprezentacije koja je u Augzburgu ili je nešto drugo po sredi, ne znam. Posredstvom nemačkih vesti smo saznali za ovaj trening, a na Mozzartu smo sinoć videli doček, pa smo rešili da dođemo“, dodaje Radoje, poreklom iz Dragačeva.

Uzbuđenje polako raste. Ako dosad nije bilo jasno šta sledi, sad je svima stavljeno do znanja šta Srbi očekuju.