Mundijalski porez iliti ono kad slobodan igrač zaliči na Maldinija iz najboljih dana

Daleko od toga da je bio anonimus, upoznata je fudbalska Evropa bila sa kvalitetima Hamesa Rodrigeza i pre juna 2014. godine, ali nije kolumbijski vezista imao status igrača za kojeg bi klubovi tek tako razbili kasu. Ipak, Real je uradio baš to posle Mundijala u Brazilu. Pet utakmica, koliko je odigrao tada (istina, na svakoj je postigao po gol, protiv Urugvaja dva, pride upisao i dve asistencije). bilo je dovoljno Hamesu da ubedi Kraljevski klub kako vredi izdvojiti 75.000.000 evra, novac koji kasnije neće uspeti da otplati.

Rodrigezov primer prvi je koji većini pada na pamet kada govorimo o mundijalskom porezu, odnosno o tome kako nekoliko dobrih utakmica na Svetskom prvenstvu može da preokrene karijeru jednog igrača naglavačke. Svakako ne i jedini. Žilberto Silva je na konto osam mundijalskih utakmica u Japanu i Južnoj Koreji, tek u 25. godini, prešao u Evropu. Da se tadašnji kapiten brazilske reprezentacije Emerson pred Mundijal nije povredio, verovatno bi Silva ceo turnir presedeo na klupi, ovako je samo nekoliko dana po osvajanju Mundijala završio u Arsenalu.

Jedan od najboljih primera pak dao je fudbalski analitičar Mladen Sormaz u nedavnom razgovoru za Atletik.

“Bio je slobodan igrač, a izgledao je kao Paolo Maldini iz najboljih dana“, opisao je Sormaz Gerija Brina, dotadašnjeg štopera Koventrija koji je na Svetskom prvenstvu 2002. godine stigao bez kluba, a posle istog umalo završio u Interu. Ove godine takvih slučajeva doduše nije bilo, ipak, ponovo se pojavio veliki broj “imao je dobra izdanja na Mundijalu, evo vam polovina našeg budžeta“ igrača. A kako se upravo od njih očekuje da obeleže januarski prelazni rok, pozvali smo Ranka Stojića, bivšeg golmana i fudbalskog menadžera, da pričamo na temu “fenomena Mundijala“.

"Dobro, meni to nije fenomen, uvek mi je to bilo logično, jer pokazalo se, pogotovo ovaj šampionat… Zato sam i govorio ranije, jedna od prednosti što se šampionat igrao u novembru i decembru da su igrači izašli praktično iz pune forme, posle 10-15 utakmica u prvenstvu, još nije počeo ni umor da ih hvata, što je idealno. Bilo bi drugačije da se krenulo u septembru, da su prethodno odigrali četiri, pet utakmica, bili bi 20 odsto slabiji, verovatno bi još tražili formu. Pogotovo je to delikatno za sve selektore, taj letnji period, kada se rade mini pripreme za šampionat i onda ne znate u kakvoj su vam formi igrači. Ovako je to jedan od razloga što je fudbal bio na tom nivou, ako bismo uporedili sa klupskim fudbalom, bio je na nivou Lige šampiona. Isticao sam i pre početka Mundijala da je to maksimalno takmičarski šampionat, nešto slično eliminacionoj fazi Lige šampiona", započinje Stojić razgovor za Mozzart Sport.

Azedin Unahi nikada nije iskusio igranje u Ligi šampiona. Štaviše, do pre godinu i po dana bio je član francuskog trećeligaša. Međutim, igrač je koji se maksimalno “ispromovisao” na Mundijalu, toliko da su brojni veliki klubovi već zabacili udicu ka zapadu Francuske i na nju zakačili pakete od po tridesetak i više miliona. Da možda nisu malo prenaglili?

"On jeste otkrovenje, ali je to i zamerka nekim skautima koji ga nisu videli u Anžeu, jer bi ga dobili za pet puta manju cenu. Nije mnogo poznato, ali Anže je u junskom prelaznom roku imao ponudu Lila od 7.000.000 evra. On je, dakle, u Francuskoj, gde ljudi svoj posao ozbiljno rade, već bio skautiran na ‘lokalnom‘ nivou. Mi koji pratimo francuski šampionat znali smo za njega, ali nismo znali da li je na tom nivou zato što nije imao priliku da igra na tom nivou. Ne treba zaboraviti ni da se igralo na svaka četiri dana. To bi bilo kao da igrate Ligu šampiona svaka četiri dana. To je još jedna otežavajuća okolnost, odnosno igrači koji su pokazali kvalitet bili su u individualnoj dispoziciji i u takvom sistemu da su morali da pokažu da su spremni fizički i mentalno u svakom pogledu. Unahi je od prve, druge utakmice pokazao odličan nivo, potom takođe protiv Španije, protiv Portugalije… I onda kada je protiv tih igrača koji igraju velike utakmice svake nedelje u šampionatima ili Ligi šampiona pokazao isti nivo, možda i veći, logično je da je tako tražen."

Sada kada već znamo za šta je sve Unahi sposoban, postavlja se pitanje kako to da njegov kvalitet nije dosad usplivao i na klupskom nivou.

"Mlad je, a igra u poslednjem klubu na tabeli i ima ofanzivnu ulogu. Vrlo često ofanzivne pozicije zavise od tima, od čvrstine odbrane, od toga na koji način igrači iza njega prekidaju napade, da li mu donose loptu na vreme i da li on mora da se spušta nisko u lošijem timu kakav je njegov. Najčešće je to slučaj, da kada igrate u klubu kao što je njegov, onda kvaliteti koje smo videli na Svetskom prvenstvu ne mogu da dođu do izražaja. Da je u svom timu imao jednog Amrabata kao što ga ima u reprezentaciji, verovatno bi se povećale šanse da bude otkriven i skautiran kao neko ko ima ozbiljan kvalitet. Nije to samo nekoliko utakmica, odigrao ih je šest. On je odigrao šest utakmica na top nivou. Zamislite da je odigrao bilo koji igrač šest utakmica u eliminacionoj fazi na tom nivou. Cela Evropa bi pričala kao što priča o Unahiju."

Ponavljamo, radi se o svega šest utakmica. Ne postoji li rizik kada na tako malom uzorku skautirate igrača?

"Nikakav rizik tu ne postoji. Pitajte i Luisa Enrikea koji je posle utakmice sa Španijom zapitao:‘Ko je onaj mali sa brojem osam?‘. Svi oni koji su gledali Mundijal i znaju o čemu pričaju, kada analiziraju na ozbiljnom nivou videli su da ne gubi lopte pod pritiskom, tehnika je perfektna, obrađuje informacije u deliću sekunde, donosi pravovremene odluke… Kada je kompletan igrač u pitanju, pogotovo mlad, onda nema rizika… Osim, naravno, druge vrste rizika poput povrede, ali to važi za svakog igrača. Dečko je potvrdio da nije više potencijal i talenat, već ozbiljan kvalitet. Kakve su danas cifre, pritom što nema više toliko talentovanih igrača u sredini terena, dobro će proći onaj klub koji ga kupi za tih 30-35 miliona evra…"

Pomenuti Sofijan Amrabat još jedan je od onih koji su sebi značajno podigli cenu na tržištu. Međutim, Amrabat je razliku od sunarodnika Unahija odranije poznat fudbalskoj javnosti, već tri i po godine nastupa za Fjorentinu. Posle Mundijala u Kataru zainteresovali se Liverpul i Totenhem, ali gde su veći klubovi bili do sada?

"Najteža stvar u fudbalu je proceniti koja je mogućnost njegovog napredovanja, i pored toga kako se određeni igrač uklapa u moj sistem. Nemate mnogo ljudi koji to umeju i koji su spremni da prihvate tu vrstu odgovornosti i kažu:‘Stojim iza toga, ovo je igrač koji će se perfektno uklopiti u naš sistem, treba izdvojiti tu i tu sumu za njega‘. Oni koji to rade u najboljim su klubovima i ti klubovi imaju najviše uspeha. Kad smo konkretno kod Amrabata, trebalo je samo neko u Italiji da kaže:‘Ovaj igrač perfektno oduzima loptu!‘. Svi veliki klubovi imaju po osam do deset parametara koje postave na papir i ocenjuju. Na primer zadnji vezni – aerobni kapacitet, koliko pokriva terena tokom meča, broj oduzetih lopti, na koji način ih oduzima, igra telom, da li pravi faulove, koliko je lopti oduzeo bez faula… Recimo, Juventus nema igrača kakav je Amrabat, a on im je tu, ispred nosa. Zato i kažem, možda njihov sportski sektor nije imao dovoljno autonomije da donese takvu vrstu odluke."

Ranko Stojić (©Starsport)

Ne treba takođe smetnuti s uma da nekada slabiji protivnik može da da lažnu sliku o kvalitetima nekog igrača. Primera radi, Majkl Bredli se posle Mundijala u Južnoj Africi prodao zahvaljujući utakmicama protiv ispodprosečnih reprezentacija Slovenije i Alžira te jedne od najslabijih selekcija Engleske.

"Svakako da postoji mogućnost, ali verujte, niko ih nije ocenjivao protiv Katara. Opet ponavljam Unahija i Amrabata. Videli ste protiv kakvih reprezentacija su igrali, 80 odsto tih igrača iz evropskih selekcija igraju u Ligi šampiona, čak i južnoameričke selekcije, njihovi igrači su uglavnom iz Evrope i igraju Ligu šampiona, manji broj njih igra Ligu Evrope. Čak i afričke selekcije imaju dosta igrača koji igraju u najvišim takmičenjima. Verujte, niko nije uzimao u obzir utakmice protiv Katara."

Kodi Gakpo jedan je od onih koji je između ostalog briljirao i protiv Katara. Letos su ozbiljnu nameru da ga dovedu pokazali Lids i Sautempton, uoči početka prelaznog roka, a sve nakon odličnih igara na Svetskom prvenstvu Liverpul ga je oteo Mančester junajtedu ispred nosa. Svesni da bi njihovim igračima cena mogla da naraste u Dohi, brojni klubovi su prema rečima jednog tehničkog direktora Premijer lige, baš kao što je to bio slučaj sa PSV-om, letos odbijali ponude.

"Najčešće jeste tako, ako su klubovi uvereni u kvalitet svojih igrača. Onda je to pravi potez i najpoštenije moguće, jer ako igrač ima vrednost, onda će je pokazati na Svetskom prvenstvu. Opet, sve zavisi od dosta parametara, od tima ponajviše, ali klubovi koji se odlučuju na tako nešto moraju dobro da procene svaki od tih parametara koje smo pomenuli više puta."

Napominje Stojić da je bilo i onih koji su na Prvenstvu sveta razočarali.

"Ima, naravno, i onih koji su pokazali određeni limit. Nažalost, jedan od njih je i Kristijano Ronaldo koji je jedan od najvećih gubitnika. I to ne mislim sportski, ali čak i sportski, jer smo videli u određenim situacijama da je daleko od one brzine koju je imao… Mora da igra na iskustvo, videlo se da ne može da pravi razliku brzinski, što je radio godinama…"

Kada govorimo o srpskoj reprezentaciji, jedan fudbaler posebno se istakao. U pozitivnom smislu.

"Jeste, Vanja Milinković Savić, i to drastično je podigao. Vidim često u mnogim novinama citifaju Transfermarkt, ali to nije relevantno, daleko je od toga. Recimo, Vanja je na Transfermarktu do Svetskog prvenstva imao cenu 3.500.000 evra. I sad, po njima, on je duplirao cenu ha-ha-ha. Sad ponudite Torinu 7.000.000 evra, oni bi se nasmejali, kao Zvezda ovih dana za Dragovića na ponudu Sampdorije. Rekli bi:‘Daj, nemojte da nas potcenjujte‘. Zato što je njegova cena danas ne 7.000.000, već između 27.000.000 - 37.000.000 evra, u to sam ubeđen. I to je realno kada pogledate cene tako kvalitetnih golmana i izbor na tržištu", zaključio je Stojić.