MOZZART ANALIZZA: Sloboda, ne i haos – moć Real Madrida i Karla Ančelotija

Utisak je da se kroz godine uspesi Real Madrida pomalo potcenjuju, gotovo nipodaštavaju, ali ponajviše stavljaju u iskrivljen kontekst i pripisuju možda iracionalnim ili naprosto netačnim stvarima. Maltene se traži opravdanje za to što nezaustavljivo ređaju uspehe iz godine u godinu. Mnogima suštinski nije jasno kako Real Madrid uspeva da, iz raznih situacija, konstantno pokorava evropsko tlo i (ponajviše) titulama prvaka Evrope potvrđuje svoj gigantski status.

Stvar je izvesno dosta dublja. Ono što je na površini ne daje potpuno precizne odgovore.

Da pričamo o kvalitetu samog kolektiva, možemo, Real Madrid je kroz istoriju gotovo uvek imao barem nekoliko vanserijskih fudbalera koji spadaju među najbolje u svetu. Madridski tim je uvek tražio fudbalere konteksta, individualno dominantne igrače koji se neretko teže snalaze u rigidnom kontekstu, koji zavise od nadmoći, talenta, prirodnosti pokreta… Sadašnji roster Real Madrida gotovo da je prepun igrača koji ne bi tako izgledali podjednako dobro i silovito u nekom drugom kontekstu fudbala, nevezano za to koliko je njihov generalni kvalitet vanserijski. Rodrigo, Vinisijus, Marko Asensio, Dani Sebaljos, Luka Modrić, Federiko Valverde... U nekom drugačijem pristupu fudbala, oni bi kvalitet isticali, ali bi on izvesno vredeo manje, donosio manje, a i estetski izgledao lošije.

Ipak, imaju i drugi neke od, ako ne i najbolje igrače na svetu, a situacija se ne menja previše.

Na kraju krajeva – da li je slučajno da upravo Real Madrid konstantno okuplja najbolje? Nije, to je jedan od faktora konteksta madridskog kluba.

On je oduvek predstavljao moć, superiornost, ali je bio drugačiji — sistemski, funkcionalno. Identitet Real Madrida leži u spontanosti talenta igrača koji ga krase, u dominaciji atraktivnošću, fleksibilnosti između moći kolektivne funkcionalnosti i velikog broja ekstremno kvalitetnih pojedinaca.

Čuveni srpski trener Radomir Antić je specifičnost Real Madrida osetio na sopstvenoj koži. Rezultati — sjajni. Igra — dobra. Dobra? Nedovoljno je. Igra vrlo dobra? Nedovoljno. Real Madrid teži ka specifičnom i autentičnom. Kontekst koji mora biti dominantan i spontano superioran. Kontekst koji će dati talentu da se razmaše.

“Pobede bez stila za Real ne znače puno”, reči su nekadašnjeg predsednika madridskog tima, Ramona Mendoze, koji je Antića smenio jer je smatrao da igra nije dovoljno autentična u odnosu na ono što je Krojfova Barselona u tom trenutku predstavljala.

Ipak, Real Madrid je u želji da se izjednačava sa Barselonom to u tom trenutku pokušao da radi na pogrešan način. Želeli su da stilski preuzmu ono što je krasilo Krojfov ideološki zanos u Kataloniji, ne obazirući se na to što je tim potezom Real Madrid odstupio od identiteta, jureći tuđi stil koji je polako ali sigurno opsedao planetu. Tako je Antića na klupi Real Madrida zamenio Krojfov sunarodnik, holandski trener, Leo Benhaker. Holandska fudbalska ideologija i kulturni kontekst koji nose se sobom nije ono što Real Madridu identitetski odgovara. Nema suštinske kompatibilnosti između holandske fudbalske ideologije, zapadnoevropskog stila i pristupa koji (treba da) krasi Real Madrid.

Rezultat je to nakon Antićeve smene i potvrdio. Real Madrid je u trenutku Antićevog odlaska imao sedam bodova prednosti u odnosu na Barselonu, posle tačno pola sezone u španskom prvenstvu. Benhaker je stilski doneo ono što je Real želeo da u tom trenutku preuzme od Barselone i tako joj oduzme autentičnost i pored rezultata upravo (i) on svetu pokaže specifičan identitet. Međutim, to nije bio Realov identitet. Kazna za pogrešno rezonovanje bila je veoma oštra. Real Madrid je na kraju ostao bez titule i pored velike bodovne prednosti, a ispao je i u polufinalu evropskog takmičenja. Potpuni neuspeh.

Fudbal je veoma specifična stvar koja gotovo da personifikuje život. Ako odstupiš od korena, izgubiš identitet, posledično gubiš sebe, a potom i sve ostalo. Ne može se reći da je Real savršeno naučio lekciju iz tog primera. Dovođenje, na primer, Đulena Lopetegija, inače sjajnog trenera, još jedno je ideološko mimoilaženje sa kulturom i kontekstom Real Madrida. Četvoromesečno trajanje Lopetegijevog mandata dovoljno o tome govori. Njegov ideološki pristup ne odgovara Real Madridu.

Rafa Benitez, takođe bivši trener Real Madrida, sam je rekao kako stvari funkcionišu u klubu.

”Sve mora da bude savršeno. Čim je nešto lošije ili predsednik misli da je lošije, očekuju vas problem”.

Karlo Ančeloti (©Reuters)

Generalno gledano, svetu sporta verovatno ne postoji teža i kompleksnija stvar od vođenja i kontrolisanja svih dešavanja unutar Real Madrida. Karlo Ančeloti je savršen čovek za to, a u evropskom fudbalu apsolutni raritet. Jedan od retkih, ako ne i jedini komplementaran sa potrebama madridskog kluba. Ne samo zato što je kvalitetan trener, već zato što shvata kulturno-istorijski kontekst, vrednost, tretman, karakter i potrebe individua koje krase Real, što veoma mudro sklapa u funkcionalni model u koji, što je u Madridu veoma važno, izuzetno veruju i sami igrači. Do te mere da Vinisijus smatra kako bi bilo odlično da ga Ančeloti trenira i u brazilskoj reprezentaciji.

A šta to Ančeloti radi tako dobro? Prvenstveno razume potrebe i okruženje. Kameleonski se prilagođava kontekstu kojim je okružen, pa su tako različiti Ančelotijevi timovi kroz istoriju igrali potpuno drugačije. Neki sa jasnim formacijama, neki maltene bez definisanosti u tom smislu, neki defanzivnije orijentisano, neki daleko ofanzivnije. Negde je bio veoma rigidan, pa nije želeo da prilagođava koncept igre najboljim igračima koje je imao, ili koje je mogao da dovede. Sam je priznao kako je njegova prva trenerska greška to što je odbio da dovede Roberta Bađa, u tom trenutku jednog od najboljih igrača na svetu, jer nije želeo da menja tadašnji način igre.

Vreme i prepoznavanje određenih stvari ga je promenilo. Verovatno i sudar sa drugačijim kulturama, situacijama, ali i sa moći talenta igrača koje je trenirao. Bađu se nije prilagodio — Zidanu jeste. To je možda bio jedan od prvih velikih koraka Karla Ančelotija ka ovome što je danas. Trener koji gradi jednu za Evropu atipičnu kontekstualnu ekipu koja identitetski odgovara Real Madridu.

Kako se kroz skorije vreme nipodaštava uspeh Real Madrida, tako se neretko nipodaštava i moć Karla Ančelotija da pobegne od globalne realnosti i funkcioniše onako kako smatra da klub u kojem je, u ovom slučaju Real Madrid, mora da funkcioniše. A taj pristup je izvesno najbliži konačnoj istini uspeha na jednom tlu. Novo polufinale Lige Šampiona za Real Madrid to samo za sebe govori.

U vremenu kada je kontrola možda sinonimna reč za elitne evropske timove, Real Karla Ančelotija percipira je na malo drugačiji način. Organski, gotovo personifikujući život. Ako globalno rasprostranjena poziciono-orijentisana ideologija teži minimiziranju grešaka, pravilnosti, sigurnijim rešenjima, pokušajima da se igra racionalizuje, učini pravilnom i tako njen tok stavi u željeni i savršeno planirani kolosek u dugačkim vremenskim intervalima, Ančelotijev Real Madrid je ekipa koja tokom utakmica prolazi kroz više amplituda, čije utakmice imaju nepredvidivu valovitost. Kao što je i život ima. Nema rigidno određenih delovanja u striktnim situacijama, fudbalska utakmica i život su kontekstualne stvari, nijedan momenat nije isti kao neki prethodni. Savršena repeticija ne postoji. Spontanost je i posledica i uzrok — greške su dozvoljene, padovi su dozvoljeni, radoznalost za nekim novim rizičnim odlukama, veliki broj teških odluka takođe. Svaka pogrešna odluka tera te da patiš, reaguješ na nju, ali te čini i spremnijim za neke teže i turbulentnije momente. U kriznim momentima, u nokaut mečevima, Realovim igračima je u ruke predata mogućnost da oni budu kreatori svoje sudbine, a da svoj talenat i kvalitet pretaču u velike momente.

Karlo Ančeloti (©Reuters)

Geometrija, rigidnost u pravilima pomaže, mnogo pomaže, ali će na kraju krajeva, krucijalnu prevagu doneti spontanost, sloboda, intuicija i talenat igrača. Ančeloti pristupom i načinom rada, taktički i psihološki igrače dovodi u stanje da oni kao individue rešavaju situacije na najrazličitije i najnepredvidivije načine, a da iz svojih grešaka uče i postaju spremniji da u momentima kada geometrija udara u plafon, igrači Real Madrida taj plafon probijaju, zato što imaju tehničko-taktičke i psihološke alatke za to. Geometrija i od spolja nametnuti rigidni uticaj trenera definisaće mnoge faktore, ali te mogućnosti on nema. Geometrija ima ograničen opseg delovanja. On je neverovatno širok, ali je i dalje ograničen, ima svoj početak i svoj kraj. Individua, spontanost, interakcija između pojedinaca i povezivanje nepredividih rešenja imaju početak, ali nemaju kraj. Ti faktori su nepredvidivi i beskonačni. Ne zna se kakva će ona posletku biti, ali ti faktori dovode do određenih posledica. Pozitivnih ili negativnih.

Jedan od najuticajnijih elemenata koje je Ančeloti postavio kao podlogu Real Madrida je komfor igračima. Sve je podređeno njima, postavljeni su u momente, situacije i kontekst koji im odgovara, date su im funkcije i sloboda unutar njih tako da maksimalno mogu da eksploatišu svoje sposobnosti. A talenat i sposobnosti su u širem smislu mnogo više od delovanja unutar ograničenog seta zadataka i pravila, čak i kada ona imaju za cilj da valorizuju kvalitete svakog pojedinca. Takav tip planiranog i ograničenog konteksta igraču donosi dobro, kao geometrija je — opseg mogućnosti je širok, favorizuje kvalitete, ali je i dalje limitiran. Taj limit se veoma često odražava upravo u krucijalnim momentima, često u nokaut mečevima kada je uzorak minuta i utakmica potreban za uspeh manji u odnosu na ligaški format takmičenja.

Ančeloti je svestan fudbala u esencijalnom smislu. Igračima se, poziciono-orijentisana ideologija pokazuje, može kontrolisati, njihovo ponašanje može biti veoma definisano, ali Ančeloti to ne želi, jer to nije Real Madrid. Pitanje je da li bi na nekom drugom mestu Ančeloti postupao identično — verovatno ne — ali u Real Madridu, nešto drugo bi bilo potencijalno pogrešno.

Ono što je bitno shvatiti, Real Madrid pod Karlom Ančelotijem je daleko od haotičnog tima. Sloboda ne mora nužno da znači anarhiju i haos. Sloboda ima svoj kontekst, a on se mora uskladiti. Real Madrid apsolutno pokazuje određene principe, ideje, ali one ideološki favorizuju drugačije vrednosti. Prostori kao specifične zone koje se moraju poštovati ne postoje. Teren je u potpunosti otvoren za igrače, njihova delovanja i izvođenje koncepata koji se treniraju.

Ti koncepti su usmereni ka sastajanju igrača, skraćivanju međusobnih distanci, raznovrsnim kretnjama, demarkacijama i nuđenju da se lopta primi na način koji protivnik ne može da predvidi. Ančelotijev Real Madrid prostor ne vidi kao geometrijski definisanu materiju u kojoj neko može da se nalazi i boravi, već kao čitav skup međusobnih interakcija igrača, lopte i protivnika.

Ako Benzema priđe Rodrigu i Daniju Sebaljosu ili Luki Modriću i Eduardu Kamavingi, pa oni budu povezani na veoma kratkim razdaljinama, biće im dosta lakše da kombinuju, lopta između njih će putovati mnogo kraće (čime će oni biti ti koji kontrolišu vreme određene radnje), a čitavo njihovo dejstvo uticaće na protivnika da reaguje i pokuša nešto da uradi. Ali opet, ne mogu da im tek tako oduzmu loptu. Svaka reakcija protivnika daje neku novu mogućnost igračima Reala da prave neku novu kombinaciju. Tako se njima prostori otvaraju tek kao posledica delovanja, a ne kao sredstvo koje oni matematički koriste. Tako usmeren talenat, delovanje i funkcionisanje igrača daje nepredvidivu i višestruku korist timu.

Time što su povezani.

Šta je oduvek bio izuzetan pokazatelj sinhronizacije i povezanosti igrača, bilo da gledate fudbal na betonskim terenima na kojima deca igraju svoj prvi fudbal ili da gledate elitni nivo igre?

Dupli pas i kombinovanje u pokretu. Toliko jednostavno, možda čak i banalno, zato što se sam termin duplog pasa pomalo izgubio kao nešto čega je sve manje, a što se u javnosti više vezuje za neozbiljnost, možda rekreativni fudbal u kom nema pravilnosti. Zašto jedan takav koncept koji može mnogo doprineti u samoj igri ne bi bio favorizovan? Ko je i zašto uopšte prvi put upotrebio dupli pas ako je on neprikladan?

Igrači su u svakom sportu bili i biće utemeljivači i kreatori igre. Stvari koje se kao teorijsko znanje prenose prvi put su viđene negde, na nekom terenu kako ih je izveo neko od fudbalera. Oni su ti koji u momentima ubrzanog otkucaja srca, pritiska, potrebe da reaguju u vremenskom intervalu manjem od jedne sekunde moraju da pronađu način da zadrže loptu, odnosno elementarnu prednost u fudbalu. Zašto bismo im onda oduzeli mogućnost da se dovode u situacije u kojima će koristiti rešenja koja vide kao podobna? Oni su fudbaleri baš zato što su izuzetno dobri u tome, zato što mogu da vide i urade nešto što mnogi ne mogu. Nisu tu zato što su pokazali talenat u čekanju u mestu i držanju pozicije.

Ančelotijev Real, između ostalog, poseduje i to — favorizovanje kombinovanja u pokretu, učestalih duplih pasova između igrača čije su međusobne konekcije najizraženije, kao što su Vinisijus, Rodrigo, Marko Asensio, Karim Benzema…

Benzema – Rodrigo, Benzema – Vinisijus.

Delovanje između Benzeme i Rodriga nije isto kao delovanje između Benzeme i Vinisijusa. Kao što relacije između jednog čoveka nisu iste sa svakom osobom koju poznaje. Način razmišljanja i percepcija igre ili konkretne situacije dva različita igrača nije isti, pa ni rešenja koja međusobno vide neće se reflektovati na isti način. Zamislite kada Anćeloti na taj način oko lopte ima šest, sedam, nekada i osam igrača. Svako sa svakim ima drugačiju mogućnost interakcije; individualne percepcije su im drugačije. To je čitavo jedno more nepredvidivosti — za protivnika gotovo nerešive, za Real Madrid kontrolisane nepredvidivosti. Zato što Ančeloti zna kakve funkcije su im dodeljene, kao i zašto je baš njih stavio u taj kontekst.

Upravo zato bi njihove međusobne povezanosti trebalo označiti različitom bojom. Nema identičnih interakcija između različitih igrača. Svako sa svakim na drugačiji način reaguje i sarađuje. To je nešto što nijedna organizacija ili rigidna struktura ne može da ponudi, a ne može ni da pobedi.

Predvidivost možete analizirati, te se protiv nje možete i boriti, protiv nepredvidivosti uvek je mnogo dilema i problema. Zato je Real Madrid nerešiva enigma. Uvek.

A ovaj Ančelotijev Real Madrid krasi još mnogo toga…

Piše: Albert Morgan, fudbalski analitičar i pomoćni trener.