MOZZART ANALIZZA: Nekoliko metara koji mogu da odluče

Prvi ovosezonski nokaut meč rivala koji su činili dvojac finalista Lige Šampiona u sezoni 2019/20, Pari Sen Žermena i Bajerna, odlučio je jedan gol. Taj gol, međutim, odlučila je sposobnost Juliana Nagelsmana da veoma brzo prepozna dešavanja, situacije i potrebe na terenu, i da u skladu sa njima reaguje i adaptira se. Pored toga, pobedonosni gol Kingslija Komana bio je prikaz i posledica načina na koji se francuski tim branio u toj utakmici. Načina na koji je bio dobar, ali koji je imao jednu potencijalnu boljku – koju je Bajern pretočio u svoju korist.

Bajern je na toj utakmici zabeležio ukupno 14 udaraca na protivnički gol. Sedam u prvom i sedam u drugom poluvremenu. Na prvi pogled, ovaj podatak ne govori ništa posebno. Međutim, u prvom poluvremenu, samo 14% Bajernovih udaraca u gol (odnosno 1/7) išlo je u okvir Donaruminog gola, a čak 71% (5/7) tokom drugog poluvremena. To nipošto nije slučajno.

Prvenstveno nije slučajno zbog dobre defanzivne pripreme utakmice Kristofa Galtijea i prvog poluvremena u kojem je Pari Sen Žermen činjenično stvorio nedovoljno, ali i dozvolio Nagelsmanovoj ekipi podjednako malo – nateravši je da uglavnom preti van kaznenog prostora ili tek ponekad iz njega, ali u trenucima kada je isti adekvatno popunjen igračima tada domaće ekipe iz Pariza.

Bajern je prvi meč započeo u, za njih ne tako retko prikazivanom 3-1-5-1/3-1-6 napadačkom obliku, sa manje-više svim igračima pozicioniranim između defanzivne i vezne linije protivnika, sa velikim brojem utrčavanja iza leđa protivničke odbrane, posebno iza bekova.

Da bi tome isparirao, Galtijeov tim utakmicu je započeo u 4-4-2 defanzivnom obliku, sa Kilijanom Mbapeom na klupi, ali i jasno, sada donekle i razumljivo, sa ne preterano velikim defanzivnim doprinosom Lea Mesija i Nejmara – koji je, ipak, i imao nešto više uticaja u tom delu. Bivši trener Nice imao je nekoliko veoma jasnih ideja za tu utakmicu...

BROJČANA PREDNOST NA BOKOVIMA, INTENZITET I KOMPAKTNOST

Za Kristofa Galtijea od velike je važnosti bilo da iskontroliše bokove.

Na onom na kom je lopta prvenstveno ne dozvoliti saradnje, sinhronizovane kretnje i kombinacije u pokretu koje su igrači minhenskog tima u stanju da izvode.

Zarad tako nečega, Pari Sen Žermen se trudio da, kada je lopta na boku, u blizini iste ima brojčani suficit (jednog igrača više; +1 princip) i tako omogući sebi viši nivo agresivnosti na tom delu terena, ali i redukuje mogućnosti Bajernovih igrača za uspešnost saradnji, stavljajući ih u, barem numerički, inferiorne situacije.

Kako ne bi praznili sredinu terena, a uvek imali korekciju u leđima beku, Galtije je insistirao da se prema boku na kojem je lopta “naslanja” bliži štoper, a da njemu u leđima bude centralni vezni. Takav je i profil igrača koje PSŽ ima (posebno kada pričamo o štoperima), ali je i na taj način francuski tim uspevao da bude stabilniji.

Jasno definisani zadaci i ciljevi. Imati igrača više na boku (4 na 3 ili 3 na 2 situacije), pomerati štopera bliže lopti, kako bi on bio agresivniji i branio prostor iza leđa beka, imati korekciju u vidu daljeg centralnog veznog.

Stabilnost, agresivnost, kompatknost.

Imalo je uticaja na uspešno branjenje Pari Sen Žermena koji nije uspevao da dominira poljem, ali je uspevao da, pogotovo u prvom poluvremenu, kroz defanzivnu kontrolu smanji broj šuteva Bajernu, sam kvalitet šuteva i prilika, a potencijalno otvori i brze napade i kontra-napade.

FOKUS NA MOMENTE PROMENE TEŽIŠTA NAPADA

Izuzetno važan faktor u igri Nagelsmanovog Bajerna.

Na bokovima koje su fiksnim, maksimalno širokim pozicijama, zauzimali Kingsli Koman (levo, desna noga) i Žoao Kanselo (desno, pretežno desna, ali i leva noga), Bajern prilikom promene strane napada insistira na utrčavanjima i napadanju dubine igrača koji prethodno popunjavanju prostor između protivničkih linija. Veoma ustaljen, maltene standardizovan model napadanja, ali – i dalje veoma efektan ukoliko je sinhronizovano i kvalitetno izveden.

Da bi se njemu suprotstavio, Pari Sen Žermen je prenosnu loptu na krila branio iskakanjem bekova, a igrače koji njima utrčavaju iza leđa sa krilnim igračima (Varenom Zair-Emerijem i Karlosom Solerom). Uglavnom sasvim uspešno.

Podatak koji kaže da je, tokom prvo poluvremena, od ukupno 19 usmerenih dugih dodavanja, čak 10 išlo prema Kingsliju Komanu, a samo četiri prema Žoao Kanselu, jasno potvrđuje da je u tom delu igre, kao i u nemalom broju slučajeva kada je upravo Koman na levom krilu, jedna od ideja minhenskog tima bila da prenosnim loptama dovode francuskog krilnog igrača, što češće je moguće, u izolovane situacije “1 na 1” ili “2 na 2”, u kojima se on odlično snalazi.

Tim iz Pariza se za tako nešto posebno spremao, pa je dva pod-podprincipa (specifični zadaci i pravila pripremljeni za određeni meč, a koji su u kontekstu generalnih principa ekipe) svoje igre posebno istakao na ovom meču.

Uzevši u obzir to da je Kingsli Koman desnonogi igrač, dominantan u “1 na 1” situacijama veoma eksplozivan i sposoban da nakon driblinga ka sredini preti i direktnim, neretko veoma snažnim udarcem, PSŽ je imao obavezu da takve situacije spreči ili da barem redukuje kvalitet situacija u kojima bi se Koman nalazio. Po prenešenoj lopti na Komana i odbranjenom incicijalnom utrčavanju u prostor od strane ofanzivnog veznog, Pari Sen Žermen je insistirao na smanjivanju prostora Francuzu da unese loptu prema sredini i namesti se za udarac, jasno limitirajući kvalitet i izglednost situacija u kojima je najopasniji, ali i terajući ga na slabiju, levu nogu.

Galtijeov tim na tome je uglavnom insistirao pomeranjem bližeg veznog igrača prema Komanu, kako bi pravio “2 na 1” situacije protiv njega, ali tako da drugi igrač stoji s unutrašnje strane, čime se francuskom krilnom igraču ne dozvoljava mnogo prostora za kvalitetno nameštanje na udarac jačom, desnom nogom nakon driblinga i unošenja lopte prema sredini.

Druga, izuzetno važna stvar, bila je spremnost PSŽ-a na to da će Bajern u toj meri koristiti levi bok, usled čega je u planu utakmice bilo osmišljeno kako da igrači bliži toj strani konstantno budu u prilici da dovoljno brzo stignu i onemoguće proboj nemačkog tima po boku.

Galtije je to postigao na karakterističan način – pozicioniranjem suprotnog krilnog igrača dijagonalno u odnosu na ostatak vezne linije tima iz Pariza (nešto što se u fudbalu zove defanzivna dijagonala). Kada bi lopta bila na desnoj napadačkoj strani Bajerna, suprotni krilni igrač, tada Zair-Emeri, stajao bi dijagonalno u odnosu na drugo krilo, ali i u odnosu na dva centralna vezna, čime bi bio bliži defanzivnoj liniji svoje ekipe, i automatski u boljoj poziciji da reaguje ukoliko Bajern promeni stranu.

Bolja startna pozicija omogućava brži dolazak na zamišljeno odredište, ali i omogućava pravovremenost i maksimizaciju uspešnosti pokrivanja igrača koje Bajern u velikoj meri insistira da koristi.

Usled toga, uspešnost Bajernovih učestalih napada na ovaj način, u prvom poluvremenu, bila je poprilično redukovana. Pari Sen Žermen je pod kontrolom imao sve između linija pozicionirane igrače Bajerna, dobru poziciju da na desnoj napadačkoj strani minhenskog tima izvrši pritisak, ali i da adekvatno reaguje na potencijalnu promenu strane prema Komanu. Primer svih pomenutih elemenata:

Da je zadatak bio usmeren prema Komanovoj strani, potvrđuje i činjenica da, kada je Bajern primarno napadao po levoj strani, suprotni krilni igrač, Karlos Soler, nije zauzimao poziciju i funkciju kakvu je, sa druge strane, imao Zair-Emeri. Soler nije “propadao” dijagonalno u odnosu na ostatak vezne linije, već je mahom stajao ravno u odnosu na nju.

Uloga je bila drugačija. U prvom trenutku, to direktno nije donosilo mnogo problema Pari Sen Žermenu u branjenju prenosnih lopti prema Kanselu, one su svakako bile ređe, ali se takav tip instrukcije i drugačija funkcija za španskog igrača ogledala u branjenju u niskoj zoni, kada se ekipa kolektivno spusti i brani situacije poput centaršuteva.

U trenucima kada je lopta bila na desnoj napadačkoj strani Bajerna, čak i kada je čitava defanzivna struktura PSŽ-a bila spuštena nisko, Zair-Emeri je, sledeći svoje zadatke, i u tim momentima bio u konstantnoj kontroli igrača sa suprotne strane, što je francuskom timu omogućavalo adekvatnu brojčanu situaciju prilikom branjenja jedne od najranjivijih zona u šesnaestercu - zone druge stative.

Poštovanjem svog zadatka i pod-podprincipa za ovu utakmicu sa Bajernom, Zair-Emeri je omogućavao Pari Sen Žermenu da na drugoj stativi konstantno ima brojčani paritet, odnosno “3 na 3” situacije po kojima može da daleko lakše kontroliše protivničke igrače koji bi potencijalno napali centaršut.

Kako smo rekli, sa druge strane, Karlos Soler je imao drugačije zadatke – funkciju koja je, u momentima kada je lopta na suprotnoj strani, njegovu poziciju, u odnosu na Emerijevu, razlikovala u svega nekoliko metara dijagonalnog “propadanja”. Nemalim delom zbog te razlike u zadatku, informaciji i funkciji, Pari Sen Žermen se našao u situaciji iz koje je primio, ispostaviće se, odlučujući gol na utakmici.

Solerov način branjenja na ovoj utakmici nije dovodio do toga da aktivno bude uključen u branjenje druge stative na način na koji je to radio Zair-Emeri, što je Bajern u ranoj fazi drugog poluvremena i iskoristio, napadajući upravo drugu stativu sa njegove strane – tamo je postojala mogućnost stvaranja numeričkog suficita i odnosa “3 na 2”, koji nije bio prisutan sa Zair-Emerijeve strane.

Julijan Nagelsman je svojim adaptacijama u velikoj meri pomogao u pronalaženju puta do ovog gola.

Uvidevši da je PSŽ spreman na to da sa Komanove strane brani njegov ulazak driblingom prema sredini, shvatio je da se gubi efekat držanja desnonogog igrača na levoj strani, a da Bajern sa te strane ima prostora i mogućnosti da centaršutem napadne drugu stranu na kojoj može praviti numerički suficit usled Solerove uloge.

Da bi postigao to, već na poluvremenu je iz igre izvadio Žoao Kansela, a ubacio Alfonsa Dejvisa, automatski pomerivši Kingslija Komana na desnu stranu, a Alfonsa Dejvisa stavljajući na levu. Time, Nagelsman je na levoj strani dobio levonogog igrača koji nema potrebu da driblingom ulazi prema sredini (iako Dejvis to radi, ali mu to nije primarni kvalitet) koju je Pari Sen Žermen pripremljeno branio, već koji može da levom nogom pronalazi prostore za centaršut. Uspelo je, Dejvis je bio asistent kod gola – upravo Komanu – upravo levom nogom, i to upravo u situaciji u kojoj su igrači PSŽ-a pokušali da, intuitivno, još uvek nespremni da reaguju na promenu, brane ulazak ka unutra.

Promena na poluvremenu značajno je uticala i na tip ali i uspešnost centaršuteva igrača Bajerna. U prvom poluvremenu, procenat uspešnosti Bajernovih centaršuteva iznosio je 20%, a u drugom čak 60%, mahom s obzirom na to da su lakše dolazili u povoljne situacije za iste.

Da bi ekipa dolazila do takvih situacija, Nagelsman je na poluvremenu napravio još jednu malu, ali veoma značajnu korekciju. Pomerio je svoju napadačku liniju za nekoliko metara više, pozicionirajući ih maltene u liniji sa poslednjom linijom PSŽ-a, tako istu vezujući, opterećujući i terajući da se spusti bliže svom golu.

U prvom poluvremenu, ofanzivci Bajerna mahom su bili pozicionirani u visini prostora između vezne i defanzivne linije francuskog tima...

Međutim, u drugom poluvremenu, oni su bili pozicionirani nešto više, što im je omogućilo da spuste čitav defanzivni blok Pari Sen Žermena i na isti izvrše još više pritiska, suzbijajući ga u nisku zonu.

Pari Sen Žermen je i u ovoj utakmici pokazao propuste. Nisu uspeli da se nametnu i dominiraju terenom – to im očigledno, iz objektivnih razloga, nije bilo ni dozvoljeno, niti im je bio plan. Upitno je da li bi protiv ekipa kao što je Bajern oni to mogu i da li bi i trebalo da rade.

Izvesno im je nedostajao Kilijan Mbape koji je od neprocenjive važnosti u ofanzivnoj tranziciji, u kojoj je PSŽ bio neuporedivo bezopasniji svaki put kada bi i uspeo da se adekvatno odbrani. Njegovo kratko prisustvo u drugom poluvremenu je donelo gol, on nije priznat – njegovo duže prisustvo na terenu dramatično bi promenilo izgled utakmice, ali i izglede francuskog tima da ipak eliminiše Nagelsmanovu ekipu.

Nije sve u Mbapeu, kao ni u talentu ekipe koju Galtije poseduje i bez njega. Kvaliteta je i više negodovoljno. Defanzivni plan je bio interesantan, specifičan, bio je sasvim uspešan u prvom poluvremenu, ali je za prolazak u narednu fazu Lige Šampiona Pari Sen Žermenu potrebno da ne dozvoli propuste i ekspresni uticaj protivničkih adaptacija.

Biće jako interesantno videti na koji način će se Galtijeova ekipa prikazati u revanš meču - a izvesno je da su neke korekcije neophodne. Od njih može zavisiti mnogo toga. Čak iako određene promene budu značile i pomeranja od svega nekoliko metara.

Svaki korak je važan, pa tako i metar.

LIGA ŠAMPIONA - OSMINA FINALA, REVANŠ MEČEVI

Utorak

Čelsi - Borusija Dortmund 2:0 (1:0), prvi meč 0:1

/Sterling 43, Haverc 53pen/

Benfika - Klub Briž 5:1 (2:0), prvi meč 2:0

/Rafa Silva 38, Ramos 45 i 57, Mario 71 pen, Neres 77 - Mejer 87/

Sreda

21.00: (1,85) Bajern (4,40) PSŽ (3,95), prvi meč 1:0

21.00: (1,95) Totenhem (3,50) Milan (4,40), prvi meč 0:1

Utorak (14.03)

21.00: (1,45) Mančester Siti (4,40) RB Lajpcig (7,25), prvi meč 1:1

21.00: (2,80) Porto (3,15) Inter (2,65), prvi meč 0:1

Sreda (15.03.)

21.00: (1,57) Napoli (4,10) Ajntraht Frankfurt (6,75), prvi meč 2:0

21.00: (2,35) Real Madrid (3,50) Liverpul (3,15), prvi meč 5:2

***kvote su podložne promenama

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener.