Može li se sa decom u Ligi šampiona?

Oduševili su. Nema im se šta zameriti. Način na koji su osvežili Ligu šampiona i ponudili joj nešto drugačije zaslužuje svaku pohvalu, za koju se sam Sosijedad izborio plasmanom u osminu finala već posle četiri utakmice, da bi u petoj otvorio debatu: da li se u elitnom rangu evropskog fudbala može takmičiti sa decom.

Razlog što se povela polemika je u sastavu ekipe iz San Sebastijana za meč sa Salcburgom, koji suštinski – kako god da se završio – nije bio previše bitan, pošto će se u Milanu, za dve sedmice, protiv Intera, odlučivati pobednik grupe i povlašćenom statusu u žrebu. Među prvih 11 suprostavljenih austrijskom prvaku našlo se čak sedam momak koji su prošli kroz omladinsku školu. Deca kluba. Oni koji osećaju Sosijedad. Znaju šta svaki kutak Anoete, na čijim su tribinama bili roditelji, rodbina, komšije, drugovi iz škole... Porodična atmosfera. Taj podatak je dovoljan da se još jednom skine kapa Imanolu Alglasilu, jer vodi računa i o klupskom identitetu. Jedino što je izostao povoljniji rezultat. I tih 0:0, ipak, malčice bode oči ili makar nudi temu za razmišljanje dokle može da se stigne promocijom dece obučene u Subijeti.

A u sredu veče kompletna odbrana bila je sastavljena od igrača stasalih u omladinskoj školi. Bekovi su bili Alvaro Odriosola i Ajen Munjos, štoperi Igor Subeldija i Aric Elustondo, zadnji vezni Martin Subimendi i Benjat Turijentes, a u napadu je dejstvovao Mikel Ojarsabal. Sad tu već hodamo po tankom ledu, jer mnogi od njih nisu deca: Munjos, Subeldija i Ojarsabal imaju po 26 godina, Odriosola 27, Elustondo već 29, Subimendi ima tek 24, a najmlađi je Turijentes sa 21 i statusom debitanta u prvih 11, jer mu je meč sa Salcburgom bio prvi koji je počeo u Ligi šampiona. Čak je Benjat imao i dve šanse u prvom poluvremenu i jedan šut u drugom, ali mu se nije dali da debi ukrasi pogotkom.

Zato i debata: koliko mogu deca kluba? Sosijedad je ubrzao kad su ušli Amarai Traore (Mali) i Takefusa Kubo (Japan) i počeli da pritiskaju odbranu gostiju. Ni oni nisu dali gol, ali je baskijski tim bio opasniji.

Ima i to toga što je već završio posao oko plasmana, pa je došao u lagodnu poziciju. Zamislite samo koliko je napredovao u poslednjih nekoliko godina kad je trener Imanol mogao meč Lige šampiona da koristi kako bi odmorio neke od nosilaca za subotnje gostovanje Osasuni, procenvši da su mu Kubo, Traore ili Le Norman važniji za meč u Pamploni, uz napomenu da Mikela Merina nije želeo da izlaže riziku da dobije karton kako bi propustio derbi sa Interom.

E, sad: završilo se samo 0:0. Tek četvrti put u kalendarskoj godini Sosijedad kod kuće nije postigao gol. A mogao je kad je ušao već pomenuti Kubo (dve šanse u završnici) ili da je malo raspoloženiji bio Brais Mendes. Mada, ni on nije dete kluba, već je pre godinu i po stigao iz Selte, a ove jeseni je već triput bio precizan u Ligi šampiona. Dva gola je dodao Mikel Ojarsabal i tu vidimo šta bi trebalo da znači ravnoteža. Miks kvalitetnih domaćih igrača i odabir novajlije koje prave razliku. Samo je potrebno naći meru.

Sosijedad je uspeo i biće da je ovo što mu se desilo protiv Salcburga izutetak, a ne pravilo. Ioanko ima u kadru ima 16 igrača koji su prošli kroz Subijetu.

Znak raspoznavanja.