Možda su Liga petice, ali po evro-trofejima su „dvojka“

Na reprezentativnom planu su najveća sila. Dvostruki uzastopni finalisti Mundijala, jedina selekcija koja je u poslednje dve i po decenije dva puta osvajala titulu prvaka sveta, a ukupno četiri puta igrala u finalu.

Pritom su u istom tom periodu dva puta bili finalisti Evropskog prvenstva, a po jednom kontinentalni prvaci i pobednici UEFA Lige nacija. Prema bukmejkerima, drugi su favorit predstojećeg Eura.   

Ali za sve to vreme, „šlepaju se“ uz Engleze, Špance, Italijane i Nemce kao nekakva Liga petice. U redu, koeficijenti su egzaktna stvar i to poštujemo - mada i oni pokazuju da su mnogo bliže ispadanju iz tog elitnog društva nego njegovom preostalom kvartetu. Prebrojte se fudbalski zaljubljenici, koliko vas više uživa u međusobnim okršajima Benfike, Porta i Sportinga ili Ajaksa, PSV-a i Fajenorda, nego u bilo kojem derbiju francuske Lige 1? Dobro, to je već subjektivna percepcija... Međutim, postoje i brojevi koji jasno pokazuju da, ako su Holandija i Portugalija, recimo, druga kategorija evropskog klupskog fudbala, Francuska je, u najboljem slučaju, tek treća!

Eliminacija Pari Sen Žermena i Olimpika iz Marselja u tri dana revanš mečeva polufinala evrokupova, ostavila je njihovu državu na - i slovima - dva trofeja u UEFA klupskim takmičenjima u istoriji. Onom Olimpika u Ligi šampiona 1993. i onom PSŽ-a u Kupu pobednika kupova 1996. godine.

Poređenja radi, holandski klubovi osvojili su ih ukupno 11, portugalski sedam. Čak i Belgijanci imaju četiri evropska pehara, Ukrajinci tri, tri škotka kluba po jedan... Od Liga petice, španski klubovi su rekorderi sa 40, engleski su osvojili 33, italijanski 29, nemački 19 trofeja - pritom samo premijerligaši u tom društvu nemaju priliku da ove sezone poprave skor.

A Francuzi? Koliki su to samo gubitnici!

Ne samo da su eliminisani u 13 evropskih finala, već su na poslednjih 14 utakmica u finalima, ne računajući one dve u kojima su uzeli jedine trofeje, njihovi klubovi postigli - nećete verovati - jedan jedini gol!

Preciznije, Rems je u prvom finalu ikada za francuske klubove poražen u borbi za pehar prvaka Evrope 1956. godine od Real Madrida sa 3:4 i nakon toga, u finalnim utakmicama - izuzev one kada je Olimpik golom Bazila Bolija srušio Milan na Olimpijskom stadionu u Minhenu i one kada je, tri godine kasnije, PSŽ pogotkom Bruna Engotija savladao bečki Rapid u Briselu – jedini gol za francuske klubove postigao je Bordo protiv Bajerna u finalu Kupa UEFA 1996. godine. Ali, u finišu revanš duela kada su Bavarci već vodili sa 4:0 u ukupnom skoru.

Najbliži trofeju, u svakom smislu, bio je Olimpik Marselj one noći u Bariju, kada je Crvena zvezda na penale stigla do verovatno najvećeg uspeha u istoriji sporta na ovim prostorima. Poslednji poraz doživeo je Pari Sen Žermen od Bajerna u „korona sezoni“ golom svog deteta Kingslija Komana.         

Prethodno, Monako nije imao nikakve šanse (0:3) protiv Murinjovog Porta 2004. godine. Olimpik iz Marselja je tri puta gubio finala Lige Evrope/Kupa UEFA – onaj Pajeov od madridskog Atletika (0:3), onaj Drogbin od Valensije (0:2), a onaj Piresov od Parme (0:3). PSŽ je čak branio trofej u finalu Kupa pobednika kupova 1997. godine i izgubio ga od Barselone golom Ronalda iz penala u Roterdamu. Porazi Bastije od PSV-a u dvomeču finala Kupa UEFA, te Sent Etjena od Bajerna, odnosno još jedan Remsa od Reala u borbama za trofej prvaka Evrope, pripadaju baš dalekoj prošlosti...

Da ova priča bude dodatno potkrepljena, pomenuta dva evropska trofeja francuski klubovi nisu uspeli da „oplode“ peharima UEFA Superkupa, i to tako što je Par Sen Žermen doživeo istinski debakl od Juventusa 1996. godine – 1:6 na Parku prinčeva, a ukupno 2:9 u dvomeču, a Olimpik nije ni imao priliku da igra za taj pehar, jer je odmah po osvajanju titule prvaka Starog kontinenta suspendovan iz evropskih takmičenja zbog afere sa nameštanjem utakmice domaćeg šampionata.

Nadali su se Francuzi da će ove sezone imati bar jednog finalistu. Malo je nedostajalo da imaju po jednog predstavnika u polufinalu sva tri evropska takmičenja, ali je Lil u četvrtfinalu Lige konferencije eliminisan od Asston Vile tek nakon lošijeg izvođenja jedanaesteraca.

Parižani su protiv Borusije iz Dortmunda brojali stative i prečke, koje su, zanimljivo, u dvomeču pogodili tačno onoliko puta (šest), koliko su puta fudbaleri Olimpika sinoć u Bergamu dotakli loptu u protivničkom kaznenom prostoru (negativni klupski rekord u Evropi). Nije ova generacija kluba sa Velodroma dostojna finala, u domaćem prvenstvu su jedva u gornjoj polovini tabele i teško da će sledeće sezone uopšte igrati Evropu. Sastavu Luisa Enrikea je možda bilo mesto na Vembliju, ali Embape je loše otplesao svoj poslednji tango u Parizu.

Štaviše, vraćamo se na kraju na čuvene koeficijente, a oni će reći da ova sezona nije uopšte bila tragična za Francuze – učinak od 16,250 bodova četvrti je najbolji među nacionalnim ligama, bolji čak i od Španije (15,812). Ali, kao i svaka statistika, sakriće ono najvažnije – večito prazne vitrine.