Možda je to put do titule, ali ovo je bila najlošija Zvezda ovog proleća

Utakmice sa Glazgov Rendžersom, kao i 166. večiti derbi sa Partizanom, podigli su standarde očekivanja u fudbalskoj javnosti, ali i među navijačima Crvene zvezde, pa je opšti utisak nakon sinoćnog okršaja na stadionu Rajko Mitić u najmanju ruku bio bled kada je u pitanju igra ekipe Dejana Stankovića. Osnovni cilj srpskog šampiona je ostvaren, zadržana je prva pozicija na tabeli uz dva boda prednosti u odnosu na ekipu Aleksandra Stanojevića, ali crveno-beli za 90 minuta igre nisu uspeli da stvore nijednu stopostotnu šansu. Vezni red je je ostao potpuno bez kreacije, celokupna ekipa nije uspela da pronađe odgovor za grublju igru protivnika, da napravi reakciju i krene na plan B, pa je više nego jasno da je to bilo najlošije izdanje Stankovićevog tima ovog proleća.

Crvena zvezda u 167. večitom derbiju nije uspela da potvrdi onu razliku u kvalitetu u odnosu na ljutog rivala koja je bila izražena u međusobnom okršaju dva tima krajem februara ove godine. Partizan je u dobroj meri uspeo da neutrališe Zvezdinu najjaču osovinu Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića, potpuno je odsekao Ohija i kasnije Pavkova, a nije bilo ni prepoznatljivih utrčavanja Milana Rodića sa levog boka. Sa druge strane, Gelor Kanga je često morao da vodi individualne borbe sa svojim čuvarima, što ga je previše umaralo, pa nije bilo dovoljno to što je bio na zadovoljavajućem nivou protekle večeri. Jednostavno sam na terenu ništa nije mogao da učini, bez adekvatne podrške ostalih saigrača. Sama činjenica da su Strahinja Eraković i Aleksandar Dragović bili najbolji igrači u ekipi Dejana Stankovića dovoljno govori i o načinu igre Crvene zvezde. Mladi štoper je iz ovog derbija izašao kao najveći pobednik, jer je napravio dodatni napredak u svom vrtoglavom usponu, ali je zato celokupna ekipa propustila šansu da se nadogradi i napravi ključi korak ka odbrani šampionske titule.

Jasno je i da je psihologija odigrala veliku ulogu u sinoćnom meču. Crvena zvezda je nakon dominantne igre u prethodnom derbiju i preuzetog prvog mesta, posle dužeg vremena meč sa Partizanom dočekala puna samopouzdanja. Možda i prevelikog za ovakvu vrstu utakmice. Tokom čitave sezone bilo je izraženo da ovaj Stankovićev tim najbolje funkcioniše onda kada je priteran uza zid, kada mora da pokaže da je sposoban da pronađe način da izađe na kraj sa poteškoćama u kojima se nalazi. Tako je bilo pred dvomeč sa Klužom u plej-ofu Lige Evrope, koji je stigao posle eliminacije od Šerifa, tako je bilo u Bragi kada se vojevala odlučujuća borba za plasman u osminu finala Lige Evrope, tako je uostalom bilo i 27. februara ove godine kada je 166. večiti derbi dočekan sa minusom od pet bodova i u opticaju bila samo pobeda.

OCENE - ZVEZDA: Katai kakav se ne pamti, Stanković igrao bez veznog reda, Eraković jedina pozitiva…

Stanković: Tako se osvajaju titule! Bili smo na minus pet u januaru

Evropska klasa najboljeg srpskog arbitra: Mirnoćom utišao tenziju, odlukama odbranio autoritet

Nema sumnje da je ovo bio jedan od najslabijih Stankovićevih derbija na klupi Crvene zvezde. Dešavali su se mečevi u kojima mu je ekipa jurila prednost, bila u problemima sa ralizacijom, nekada i previše mekana u odnosu na rivala, ali nije se često događalo da baš na ovakav način bude nemoćna na protivničkoj polovini. Možda je sa druge strane čitav tim u podsvesti imao činjenicu da ga i nerešen rezultat ostavlja u odličnoj poziciji pred poslednjih šest prvenstvenih kola, pa se nije išlo u preterani rizik, ali se onda za rezultat dobila slika koja je malo zamrljala onu dominaciju od pre nepuna dva meseca. Nisu navijači Crvene zvezde navikli da vide Aleksandra Kataija kako u prvom kvartalu meča čuva Slobodana Uroševića, umesto da opterećuje protivničku odbranu, kao ni Mirka Ivanića koji nije pošteno povukao loptu ka protivničkom golu. Sa druge strane, napadači kao što su Ohi i Pavkov ne mogu da funcionišu onda kada nemaju pravu podršku najbližih saigrača iz manevra, pa su u najmanju ruku bili nemoćni da ugroze gol Nemanje Stevanovića.

Crvenoj zvezdi je jedno ovakvo izdanje stiglo možda kao i najbolja moguća opomena pred finiš sezone. Upravo je Stanković taj koji je često govorio o pravoj reakciji onda kada si leđima priteran uza zid. Stoga njegova ekipa mora da pronađe način da se ponovo trgne i objektivan kvalitet stavi u svrhu ostvarivanja konačnog cilja, a to je osvajanje 33. šampionske titule.