Mirko Vučinić najiskrenije: Do 30. nisam ni trenirao! Ne da mi bila muka da trčim, nego...
Vreme čitanja: 4min | čet. 03.03.22. | 08:45
Crnogorski as i o Zdenjeku Zemanu, Dušanu Vlahoviću, ali i omiljenoj pesmi... Đanijevoj
Ako ga za koju godinu ili deceniju budu pitali šta je uradio za života, Mirko Vučinić će imati šta da odgovori. Osvajao je Kup trofeje sa Romom, tri puta bio šampion Italije u dresu Juventusa, sedam puta najbolji fudbaler Crne Gore. Međutim, od igrača koji je imao sve – moglo je i više. Pa ipak, ako pitate Mirka Vučinića – nije moralo. Takav kakav jeste, više je zadovoljan zbog svega što je uradio. I treba da bude. Uostalom, kako sam kaže u intervjuu za Informer...
Izabrane vesti
“Ja sam bio malo čudan igrač. Do 30. godine praktično nisam trenirao. Od 30. sam počeo malo više. Ipak, zadovoljan sam, nemam za čim da žalim. U Italiji sam osvojio sve što se može osvojiti po dva puta. Kažu svi da sam mogao više ali vreme se ne može vratiti. A i da se vrati, ne verujem da bih nešto menjao. Takav sam, u trenutku odlučujem šta mi se radi, bez obzira na posledice“, kaže sada 38-godišnji Vučinić za Informer.
O tome kakav je karakter u pitanju, možda najbolje svedoče i sećanja Vučinića iz perioda u Lečeu Zdenjeka Zemana, koji ga je i lansirao na veliku scenu. Ali ko ga je imalo pratio, zna koliko zahtevan trener on ume da bude.
“Leče mi je ostao u odličnom sećanju mada sam u početku morao da slušam Zemana. A meni ne da je bilo muka da trčim, nego...“
Pa opet, taj Zeman ga je i razumeo...
“Imao sam sjajne trenere... Zeman, Delio Rosi, Spaleti, Ranijeri, Montela, ne bih voleo nekog da preskočim. Zvučaće čudno možda, ali najbolje sam se osećao sa Zemanom. Igramo, recimo, u nedelju, ponedeljak slobodan, utorak trening i svi osim mene trče. On meni kaže: ’Boli tebe tvoje koleno, idi u teretanu’. Ja odem tamo, budem na telefonu i to je to. Međutim, kad dođe utakmica, dam gol, a njemu je to najvažnije“.
Zatim Roma Frančeska Totija – Vučinić kaže odličan tip, stalno baca neke fore – pa tri titule u Juventusu Antonija Kontea. Tada je Vučinić bio na vrhuncu slave, mada mu se sva ta pažnja nije uvek dopadala.
“U početku mi je prijala, osećao sam se važnim, kao da je ceo svet moj. Međutim, posle određenog vremena postalo je naporno. Doživljavao sam svakakve situacije. Sedim u restoranu, zaleti se muškarac, sedne mi u krio, ljubi me kao da sam devojka... Sećam se jedne scene: ulazim s devojkom u restoran, kad su se zaleteli ka meni, gurnuli su devojku i pala je. Bilo je i ružnih scena. Srećom, više je bilo onih lepih“.
Posle toga Abu Dabi, to je već neka druga priča. Šteta samo što nije bilo prilike da se ostvari velika želja dela Zvezdinih navijača i da Vučinić zaigra u crveno-belom dresu. A moglo je da se desi...
“Zvezda je nešto posebno. To je najveći klub s ovih prostora. Zvao me je Zvezdan Terzić, ali ja nisam bio u stanju da igram, koleno mi je bilo nagrđeno. Osim toga, imao sam ugovor sa Al Džazirom i rekao sam to Terzi. On je rekao: ’Ma samo ti kaži jesi li spreman da dođeš, sve ćemo rešiti’. Međutim, nisam bio spreman. Ja volim Zvezdu. Navijao sam za nju kao mali, navijam i danas“.
Šta još radi danas osim što je u stručnom štabu reprezentacije Crne Gore?
“Jedno vreme sam igrao golf stalno, a onda sam ga zamenio padelom. Volim da popijem dobro vino i popušim dobru cigaru. Nisam tip za izlaske, više sam za mirnije varijante. Nađem se sa društvom i odemo kući u ponoć. Ne prija mi više haos. Slušam svoju muziku, narodnjake, one od pre deset godina. Ove nove i ne znam. Ranije se dešavalo da pozovem nekog pevača da dođe za Italiju, sad samo mirna varijanta“.
A koja pesma?
“Moja pesma je od Đanija ’Nema me’. Lud sam za tom pesmom. Pevao mi je Đani uživo, više puta“.
VLAHOVIĆ NIKAD NIJE ZADOVOLJAN
Ne samo što je sa 19 godina bio prvi strelac Serije A, već je bio i saigrač vrhunskih asova kakvi su bili Toti, Alesandro Del Pjero, pa i Adrijano. Pitanje je: da li u takve može da uleti i Dušan Vlahović? I za početak, da li je dobro izabrao sa Juventusom kao novim klubom?
“Mali Dušan se od ostalih razlikuje, jer je veliki radnik i pobednik je u glavi. Juventus je za njega fantastična sredina, jer će još više da ga unaprede, pre svega, psihološki. Oni imaju pobednički mentalitet. Vlahović stalno radi, nikad nije zadovoljan, teži ka boljem i to je njegov veliki plus. Malo ko može tako mlad da ode u Juventus i da odmah daje golove“.
Kao zaključak...
“Može da napravi ogromnu karijeru. Trenutno je najbolji mladi igrač Evrope, uz Mbapea i Holanda. Nema više mladih igrača koji igraju na tom nivou i daju golove. Napadač mora da daje golove. Ništa drugo. Niko napadača neće pitati jesi li namestio gol, kako si se gradio, koliko si pretrčao, kako si odigrao, nego da li je dao gol“.