Minsko polje pred Markom Nikolićem, teme su i sin Putinovog prijatelja, Leonardo i Gogua

Na prvi pogled, Marko Nikolić je dobio šansu kakva se retko pruža srpskim trenerima. Posao u velikom klubu u zvanično sedmoj ligi Evrope. Međutim, sve se više čini da je pred doskorašnjim trenerom Partizana minsko polje i period u kome će mu razne interesne grupe podmetati nogu svaki put kad se prilika ukaže, samo čekajući da se oklizne. I ne samo zbog Jurija Sjomina, njegovog prethodnika na klupi Lokomotive, čoveka koji je moskovskom klubu doneo tri titule šampiona, jednu u ovom poslednjem, četvorogodišnjem mandatu.

Ali i čoveka kome su već 73 leta i koji je u delu ruske javnosti već označen kao relikt prošlosti. Čuveni ruski vezista Roman Širokov tako mu u intervjuu za ugledni Sport-Ekspres zamera na tome što ekipa nije napredovala u poslednje dve sezone i da je ove morala da se sa Zenitom bori za titulu šampiona Rusije. Međutim, mnogo više pikanterija koje nam govore o stanju u ruskom fudbalu u sučeljavanju iznose kontroverzni novinar Vasili Utkin – on je bio za smenu Sjomina – i najuticajnijeg ruskog menadžera Dmitrija Seldžuka, koji je izričito bio protiv. Tu smo saznali ponešto i o interesima menadžera, pa čak i o slučaju Borisa Borisoviča Rotenberga, inače vrlo vrednog desnog beka, ali ne preterano kvalitetnog.

Štaviše, on je ove sezone odigrao samo 173 minuta za Lokomotivu pre no što je povredio ligamente kolena. Zašto je Rotenberg onda uopšte tu? Pa, zato što mu je otac, Boris Rotenberg senior, ruski oligarh, suvlasnik najveće ruske kompanije za izgradnju gasovoda i elektroinstalacija StrojGazMontaž. Inače i blizak saradnik Vladimira Putina sa kojim je u mladosti trenirao džudo.

Sasvim dovoljno da naslutite sa čim će sve morati Nikolić da se bori.

Hrabrost je zagristi crvljivu jabuku

Ali da se vratimo prvo na Širokova. On Sjominu prvenstveno zamera što od Fjodora Smolova i Edera nije izvukao maksimum, pošto smatra da napadački tandem Lokomotive nije baš toliko slabiji od Zenitovog dua Artjom Dzjuba – Sardar Azmun.

“Smolov je tri puta bio najbolji strelac prvenstva, davao je bar po 15 golova. Možda bi trener mogao da se zapita zašto ne uspeva da igrača uklopi u tim? Čini mi se da nije bio protiv dolaska Smolova... Tim u poslednje dve sezone nije napredovao. Sa ovakvim igračkim kadrom moraš da se boriš za titule, a oni su uspevali samo da se domognu Lige šampiona gde su konstantno razočaravali“.

Jedva da je Širokov uspeo da završi rečenicu, a novinar ga je već isekao sa pitanjem: “Ali umesto Sjomina, dolazi malo poznati Nikolić?“. Tri puta je ponavljao isto pitanje u toku razgovora. Širokov se nije dao.

“Sportski sektor kluba je izabrao. Hajde da sačekamo da vidimo kako će to da prođe. Ali bilo je razloga za smenu Jurija Pavloviča Sjomina. Ako su i doveli Nikolića, očigledno da smatraju da bi mogao da podigne ekipu. Možda nije poznat široj javnosti, ali klub veruje u njega i ima pravo na to. Ne treba sve da zavisi od mišljenja javnog mnenja“.

Problem za Nikolića je naravno taj što je Sjomin tokom višedecenijskog rada u Rusiji stekao ponekog neprijatelja, ali i mnoštvo prijatelja. I kako to obično biva u ovakvim slučajevima, svi su oni sada radi da uđu u rat za odbranu Sjominovog imena, čak i ako će sve ići preko Nikolićeve nedužne grbače. Pa tako menadžer Seldžuk – sećate ga se možda po tome što je svojevremeno na sva usta vređao Pepa Gvardiolu zbog Jaje Turea – odmah na početku debate sa Utkinom pokušava da diskredituje novinara optužbom da on radi u interesu izvesnog agenta Germana Hačenka.

(©Star Sport)

Utkin, inače poznat po skandalima i kontroverznim izjavama, nije ostao dužan.

“Seldžuk u Lokomotivi ima igrača, Borisa Rotenberga. I naravno da Seldžuk, kao menadžer, želi da ima dobar odnos sa šefom struke, jer mu je to posao“.

Međutim, i Seldžuk je imao spreman odgovor, vraćamo se na Nikolićev mandat u Humskoj.

“Imao sam kod njega dvojicu igrača. Leonardo je te sezone postigao 28 golova i Partizan je postao u šampion. Bio je tu i Sedrik Gogua, koji je sada u CSKA (istina, Gogua odigrao je samo jednu utakmicu za Nikolićevog mandata pre no što ga je šef struke sklonio, prim.aut.). Po toj logici za mene je Nikolić profitabilnije rešenje od Sjomina, koji nije doveo nijednog mog igrača. Boris Rotenberg je tu bio i pre Sjomina, njemu sam nudio za džabe Vandersona koga je posle Krasnodar kupio za 8.000.000“.

Dobro dakle, ako nije to para, zašto je onda Seldžuk toliko za ostanak Sjomina? Zato što smatra da je legenda zaslužila pošteniji oproštaj. Tu je saglasan i Utkin, ali...

“Svi znaju da niko od igrača nije zaista voleo da radi sa Sjominom. Svi znaju da nije imao jasan plan treninga ni za celu nedelju, nego je improvizovao na osećaj. Ne kažem da je amater, ali to se više ne radi tako. Sad igrači znaju šta treba da rade minimum tri nedelje unapred. To čak i nije najbitnije, bitnije je to što je pokvario odnos sa iskusnijim ruskim igračima, pa i klupskom administracijom. Nikolić je pride tri puta jeftiniji, sa preostalim parama možda će klub moći da dovede nekog dobrog igrača“.

Seldžuk je prvo osporio da je Nikolić bio baš toliko povoljan posao, ali ovde Nikolić uopšte nije tema. Tema je odnos Seldžuka sa Vasilijem Aleksandrovičem Kiknadezom, prvim operativcem kluba koji očigledno nije želeo saradnju sa uticajnim menadžerom. Seldžuk ga optužuje da je radio sa izvesnim Alžircen Merabtenom, prevarantom, kako ga je nazvao, koji je Lokomotovi “uvalio“ Žoaoa Marija, a Portugalac se nije proslavio u Moskvi.

Optužuje Seldžuk i dalje, tvrdi da Kiknadze na pregovore šalje skauta koji će uskoro postati sportski direktor Andrej Losjuk, koji je prethodno bio vozač, potrčko da tako kažemo.

“I sad će on da bude desna ruka Kiknadeza? Pa on veze nema sa fudbalom“, decidiran je Seldžuk.

Poteglo se tu još i-ha tema koje nam govore o stanju u ruskom fudbalu. Recimo, da je sasvim jasno da klubovi ne funkcionišu u tržišnoj utakmicu, već da im država, u ovom slučaju Železnica Rusije, dovodi sponzore, pa čak i firme koje će da iznajmljuju lokale na stadionu. Sve ovo pišemo samo da bi vam pojasnili koliko je u Rusiji jaka sprega države (Železnice), krupnog kapitala (Boris Rotenberg) ličnih interesa (menadžera) i fudbala. Nije istina ni u Srbiji posebno drugačije i otprilike Nikolić može da pretpostavi gde ide, ali kao strancu Rusi prema njemu neće imati nikakve milosti.

“Ako ne uspe odmah smeniće i njega i Kiknadzea... Sve bi bilo lakše da je Sjomin, kao i neki drugi veliki treneri, otišao sam i nasledniku dao vreme da se pripremi. Kao Arsen Venger u Arsenalu ili Aleks Ferguson u Mančester junajtedu. Sjomin je odlučio da bodren armijom navijača sedne na ulaz na stadion i glumi da su ga svi uvredili“, jasan je Utkin.

Uz napomenu.

“Nije mi najjasnije zašto je izabran Nikolić, ali voleo bih da uspe, samo zato što su u startu svi protiv njega“.