Milorad Kosanović: Zvezda ne zna da igra odbranu, Partizan trabunja u napadu! Od povratnika ’leba nema
Vreme čitanja: 4min | sub. 16.04.22. | 09:04
„Pritiska mi je preko glave, pet dana kukaju na sudiju – sram ih bilo“, ističe poznati trener u najavi 167. večitog derbija
Nije u punoj snazi, nije aktivan već dve godine, jeste precizan i direktan. Nadasve, zanimljiv. Miloradu Kosanoviću znanje niko ne spori, zbog čega je idealan analitičar aktuelnog fudbalskog trenutka.
Trenera prepoznatljivog stila ne tangiraju previše ishod i igra. U krupan plan stavlja ambijent i poziva aktere 167. večitog derbija da se urazume. Bez obzira na ogroman ulog, da se posvete igri, a ne pratećim efektima.
Izabrane vesti
Jer...
„Svega mi je preko glave zbog pritisaka u javnosti cele sedmice. Sramota! Ne liči ni na sport, ni na klub(ove), ni na prvenstvo, a vala, ni na državu. Moja jedina želja je da momci budu viteški nastrojeni, pravi sportisi, da se posvete igri i sami kreiraju divnu atmosferu“, taksativno je nabrojao nekadšanji strateg Crvene zvezde, Vojvodine, više superligaških klubova, internacionalac u Kini, na Malti, u Sloveniji.
Uvera da prednost domaćinu daje ne zbog biografije, već sadašnjosti.
„Zvezda ima igru ka napred. U završnici je baš dobra. Njenih su poslednjih 30 do 40 metara. To polje delovanja obilato koristi. Partizan je jak u poslednjoj liniji. Tačnije, čvrst. Poslednjih osam igrača izgledaju stabilno. Na tom mestu, crveno-beli sa četvoricom ili šestoricom ispred golmana nisu slabi, ali imaju slabosti, dok su crno-beli tanki u realizaciji, nemušti kako da se napadne strana, uđe u dubinu“.
Pokušali smo po linijama tima, da se detaljno pozabavimo formom Milana Borjana i očekivanog Nemanje Stevanovića, nismo stigli ni rečenicu da završimo, prekide nas promukli kašalj:
„Nemojte o golmanima... „Duvamo“ bez razloga. Ne šutnu im dvaput po meču domaće lige i sad, kao, nešto upoređujemo“.
Prešaltali smo se na defanzivce. Jesenas je Partizanova odbrana delovala stabilno, tokom proleća počela da popušta, pa se opet digla; Zvezdina ume da „ispadne“, ali je u februarskom derbiju sačuvala „nulu“.
„Ranjiva je Zvezda pozadi, nego šta! Jača je u završnici nego ispred svog gola. Bilo ko da igra desnog beka korisniji je napred nego kad se povuče. Dragović je tako nekako... Evo, ne znam. Eraković na pola. Kad ih napadne ozbiljan klub, a Glazgov Rendžers je za naše uslove ozbiljan, nisu u stanju da izdrže. Znate zašto? Zato što crveno-beli nisu navikli da igraju odbranu. Sad ćeš ti to da napišeš, ovi iz Partizana da pročitaju i... Bolje da stanem, da im ne crtam sve“.
Izgleda da ne verujete u ekipu Aleksandra Stanojevića?
„Ma, Partizan pojma nema napred! Nešto trabunja. Kao, igra čvrsto... Gol može da postigne samo iz prekida ili neke gluposti. Iz igre ne može. Sve je to super protiv „levaka“ iza naše lige, ali govorimo o ozbiljnim utakmicama“.
Ova je takva. Rešava prvenstvo.
„Donosi prvo mesto. Sve je na strani Zvezde. Igrački je bolja, ima i domaći teren, što je veliko preimućstvo. E, sad, ovo je fudbal i nagledali smo se u prošlosti svakakvih rezultata. Čak nema veze što je derbi, jedna je utakmica, može svašta da bude, pogledajte šta se po Evropi dešava, kakvi su rezultati. Bukvalno je sve moguće. Stručno: crveno-beli mogu da se oslone na pojedince kakvi su Ben, Katai i Ivanić. Kvalitetniji su. Partizan veštački pokušava da napravi neke igrače da su na sličnom nivou, a momci to, prosto, nisu. Ljudi, pa tamo je najbolji igrač mali Urošević, a oni godinama gledaju kako da ga izbace iz tima“.
Nije valjda da baš ništa u Humskoj ne valja. Dosta je tu povratnika...
„Od njih ’leba nema. Ništa! Povratnik je tu zato što preko nije prošao. Da je dasa, igrao bi u inostranstvu. Mada, nisu dečaci krivi zbog toga. Njihova jedina nevolja je što su dozvolili da ih kojekakvi menadžeri odvedu napolje, tamo nisu mogli da razviju potencijal i onda – nazad. Gledajte primer Jevtovića, divno dete, bio je kod mene u Novom Pazaru, ali...“
Kad smo već kod veznog reda, koji vam više paše srcu?
„Zvezdin. Moram tu nešto da naglasim: dvojica najboljih fudbalera u ligi su Aleksandar Katai i Mirko Ivanić. A, znate gde su počeli? Oni nisu Zvezdina deca, već produkti škole Vojvodine. Slično važi za Milana Pavkova i Rašu Pankova. To su već četvorica. Nije ih stvorila Zvezda, već Voša“.
Pomenuste Pavkova, idealan trenutak za „selidbu“ razgovora u napad: Rikardo ili Ohi?
„Ne znam... Nisam radio sa njima. Potrebno je videti ih na treningu, ozbiljnoj utakmici. To što daju golove ovde po Srbiji nije neki parametar. Rikardo je nezgodan, ali samo u poslednjih deset metara. Van toga – neupotrebljiv. Da li možeš tako da napadneš? I – s kim?“
Da li biste napali da ste direktan akter?
„Zvezda će napasti. Samo iz jednog razloga – ne zna drugačije. Ne može to sad odjednom da menja kad već mesecima dejstvuje na identičan način. Kako da se brani kad ne zna? Sve ume samo ne da igra defanzivu. Da je pametan, Partizan bi je napao, udario visoko, ne bi joj dozvolio da izađe preko pola i onda bi bilo svašta. Samo, crno-beli to neće uraditi. Biće neko čekanje, sto posto. A trebalo bi drugačije, jer ovaj Zvezdin tim je najslabiji u poslednja četiri igrača, ne znaju šta da rade, ni kuda trče“.
Umesto zaključka, povratak na početak. Poruka mira.
„Ne daj Bože da se tuku. Ionako samo to rade. Kad ne bi slušali šta ih govore navijači i rukovodioci, mogli bismo da gledamo dobar fudbal. E, al’ pošto pet dana kukaju na sudiju – čisto sumnjam. Sram ih bilo“, naglasio je Milorad Kosanović.
Nekad ništa ne bi trebalo dodati.