Milan Rastavac – projektovan da bude Vošin Arsen Venger, remiji mu došli glave

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada/

“Moja želja oduvek nije bila samo da budem trener Vojvodine, nego da budem uspešan trener Vojvodine”, rekao je sada već bivši trener Lala Milan Rastavac u junu, kada je promovisan u stratega Stare dame sa vizijom predsednika Dragoljuba Zbiljića da upravo on bude kormilar Novosađana na duže staze.

Mnogo je hteo, nešto novo započeo, a ispostavilo se da ga je na putu da uradi nešto veliko na kraju remi omeo. I to ne samo jučerašnji protiv poslednjeplasirane ekipe na tabeli Mozzart Bet Superlige, Radnika iz Surdulice (1:1), nego pored toga još osam nerešenih rezultata. Tako se u najkraćim crtama može sumirati rad od jutros bivšeg šefa stručnog štaba Vojvodine.

Posle Mladosti iz Lučana pre sedam dana (1:1), juče je i “fenjeraš” Radnik po drugi put ove sezone opekao Vojvodinu, uzevši deo plena sa Karađorđa, ali ovog puta to je najviše na svojoj koži osetio Rastavac, te je mnogo ranije nego što je planirnao došlo do rastanka. Imao je nesumnjivu podršku uprave, prvenstveno predsednika Zbiljića, ali javnost ne trpi i najmanju rezultatsku krizu, pa se ispostavilo da je na kraju Radnik predstavljao kap koja je prelila čašu.

Ako malo premotamo film i vratimo se u jun prošle godine, videćemo izuzetno optimističnu atmosferu na konferenciji za medije u Novom Sadu, na kojoj su predstavljeni novi sportski direktor Lala Marko Jovanović i novi šef stručnog štaba Milan Rastavac. Pričalo se o nikad većim ambicijama i ciljevima, a dugoročni cilj podrazumevao je napad na titulu u naredne dve-tri sezone. U osnovi tog plana bio je naravno Milan Rastavac, projektovan kao dugogodišnji strateg, ali je rastanak usledio posle nepunih devet meseci rada.

Nije to ništa čudno u našem fudbalu, gde se treneri smenjuju kao na traci, ali mora se priznati da je ova vest pomalo iznenađujuća posle svega što smo slušali – da je doveden strateg na duže staze, da ne može ništa preko noći, da je potrebno vreme... A, posebnu pažnju među tim izjavama privlači jedna od prvog čoveka novosadskog superligaša, koji je početkom sezone istakao da u Milanu Rastavcu vidi novog Arsena Vengera.

S druge strane, ako se pogleda neubedljiva igra, kao i kiksevi protiv ekipa koje se grčevito bore za opstanak, onda ima rezona da se potraži novo rešenje na klupi, pa će u nastavku “krive Drine” pokušati da ispravlja Radoslav Batak.

Sam start prvenstva zaista je nagoveštavao da Vojvodina sa Rastavcem na klupi može da zapreti čak i beogradskim “večitima”. Krenulo je dobro, pobedama nad Napretkom (1:0), potom i nad Mladosti GAT (4:0), ali onda kada je trebalo da pokažu zube i da stave do znanja da su spremni za visok plasman, izabranici Milana Rastavca povijali su glave i dobijali ozbiljne udarce. Najpre su poraženi od Čukaričkog na Banovom brdu (0:2), potom od Partizana u Humskoj (1:4), a zatim nadigrani u Novom Sadu od TSC-a (1:2), najozibljnijeg konkurenta za evropsku jesen naredne sezone. I na koncu, poraženi su i od Crvene zvezde takođe na Karađorđu (0:2).  

Međutim, kada se sumira, ispostaviće se pomalo paradoksalno da nisu porazi od direktnih konkurenata za najveći plasman došli glave Milanu Rastavcu, nego nerešeni ishodi. I to najčešće 1:1, koji je kao neko prokletstvo pratio Vojvodinu pod njegovom palicom pošto su Lale ekipa koja ima najviše remija u Mozzart Bet Superligi: ukupno devet, a od toga njih sedam je završeno pomenutim rezultatom.

Problem je što ti remiji nisu bili u duelima sa jačim rivalima, već mahom sa ekipama iz dna tabele, koje se bore za opstanak. Voša je pod komandom Rastavca remizirala bez golova sa Spartakom u Novom Sadu, potom u Lazarevcu sa Kolubarom odigrala 2:2, a onda su preostali dueli bez pobednika, jedan za drugim, završeni 1:1: oba puta protiv lučanske Mladosti i Radnika iz Surdulice (jučerašnji remi ispostavio se kao koban za Rastavca), kao i u okršajima sa Spartakom u Subotici, sa Novim Pazarom takođe u gostima, kao i sa Crvenom zvezdom na prolećnoj premijeri na Marakani. To je jedini bod koji je Rastavac osvojio, a da se za njega može reći da je veliki, jer je on zapravo bio (ili trebalo da bude) nagoveštaj da Stara dama ove sezone može da se nosi sa svima, pa i sa aktuelnim šampionom i liderom Mozzart Bet Superlige. Rekao je posle tog meča 49-godišnji Vrščanin da bod neće mnogo vredeti ukoliko ga ne budu opravdali pobedama u nastavku, ali umesto da ga potvrde, Novosađani su ga olako poništili sa dva vezana remija, posle kojih je i smena trenera bila neminovnost.

Vojvodina sigurno nije ostvarila željene rezultate, niti je igrala onako kako se očekivalo, ali treba reći da je Rastavac uneo (ili pokušao da unese) određene inovacije u igri. Pod njegovim vođstvom Vojvodina je bar nastojala da igra ofanzivan, moderan fudbal, napadi su se gradili strpljivo iz poslednje linije, znali su fudbaleri Stare dame da kreiraju izuzetno lepe akcije, da igraju lepršavo i izmame aplauze publike na Karađorđu, koje odavno nije bio više nego ove sezone, odnosno otkad je dirigentsku palicu preuzeo Milan Rastavac. Najsvežiji primer efikasne igre viđen je u Novom Sadu pre 15 dana protiv Kolubare, kada su za samo pola sata Lale postigle tri gola i kreirale još nekoliko opasnih prilika. Ali ti svetli momenti u igri bili su kratkotrajni da bi se ostvarili izuzetno visoki ciljevi, jer je ekipa često i bez racionalnog objašnjenja imala nagle padove.

Rastavcu na račun, takođe, idu i zasluge za to što su pojedini mladi fudbaleri značajno podigli nivo forme. U prvom redu vezista Dejan Zukić i perspektivni 19-godišnji Uroš Kabić, koji su se od prolećnog dela sezone nametnuli kao starteri.

Glavni problem Vojvodine Milana Rastavca bio je u tome što ekipa nije uspevala da održi kontinuitet dobre igre, nedostajala je mnogo veća agresivnost, a ponekad su Lale izgledale kao da im fali energije ili motiva. Takođe, često su se Novosađani mučili sa otvoranjem meča, u utakmice su ulazili kao da su u grču – o tome svedoči i izuzetno loša efikasnost u prvom poluvremenu – i tu psihološku barijeru nisu uspeli da otklone, što se pokazalo i pre dva dana protiv Radnika. Možda je problem Milana Rastavca bio i taj što jednostavno nije uspevao da pronađe adekvatan način da motiviše ekipu, da je podstakne da grize u momentima kada je to neophodno i kada "gori pod nogama".

I sam je posle zimskih priprema najavio da će Vojvodina biti pre svega mnogo agresivnija, ali to nije došlo na svoje u uvodnim mečevima drugog dela prvenstva. Opet se Voša mnogo mučila protiv ekipa nad kojima je trebalo da slavi rutinski.

Ako se prisetimo postavljenog cilja Milana Rastavca i izjave sa početka teksta, na kraju će ostati upamćen samo prvi deo rečenice. Biće evidentiran kao još jedan prolaznik na stanici novosadskog velikana, koji nije uspeo da bude uspešan i da stvari (značajnije) pomeri sa mrtve tačke. Od zacrtanog cilja - jesen u Evropi - Voša se udaljila, pa sada mora da strepi i za peto mesto, kao poslednje koje vodi u kvalifikacije za Ligu konferencije.  

Posrnulu novosadsku lokomotivu na željeni kolosek pokušaće da usmeri Radoslav Batak, kojem će ovo biti drugi mandat na klupi Vojvodine. Ponovo uz nadu uprave da će to biti saradnja na duže staze.