Mendi se prisetio Dijazovog penala: Znao sam da će biti "panenka", taj trofej vredi više od LŠ

Pamtiće se i za deset, 20, ma pedeset godina sva dešavanja sa finala Kupa afričkih nacija koji se u januaru ove godine održao u Maroku. Senegal je na nestvaran način uspeo da dođe do trofeja pobedom u finalu protiv domaćina. Nema šta nisu Marokanci pokušali kako bi došli do trofeja. Nema kom triku nisu pribegli kako bi uzdrmali Lavove Terange i na kraju im ništa nije vredelo. Pehar je završio u rukama fudbalera Senegala, samo da bi nekoliko meseci kasnije odlukom Apelacionog odbora CAF-a isti otišao u vitrine Maroka kome je pripisana pobeda službenim rezultatom 3:0.

Senegalcima je zamereno napuštanje terena, a prema propisima, tim koji napusti teren u toku utakmice automatski gubi. Eduar Mandi je sve to video sa lica mesta. Golman Al Hilala je u intervjuu za Gardijan pričao o tome šta se dešavalo na stadionu „Princ Mulaj Abdelah“ u Rabatu. Na kraju je bio jedan od heroja - odbranio je penal Brahima Dijaza, momenta koji se smatra za jedan od ključnih za rasplet finala.
"Shvatio sam dva koraka pre nego što je šutirao… obično kada igrač izvodi 'panenku', uspori u poslednjem koraku, ali sam primetio da je on to uradio ranije. Znam da više voli da šutira u desnu stranu. Ali kada sam video da usporava znatno ranije, ostao sam na nogama i uspeo da uhvatim loptu", rekao je Mendi.

U četvrtom minutu produžetka, gol Papea Geja doneo je Senegalu i Mendiju drugu titulu šampiona Afrike u četiri godine. Ili je bar tako delovalo. Senegalci su se žalili na odluku da se pobeda dodeli Maroku, a preliminarno ročište po njihovoj žalbi konačno bi trebalo da se održi pred Sportskim arbitražnim sudom u Švajcarskoj sledećeg meseca.
„Jedino što treba da zapamtimo jeste da je utakmica odigrana do kraja. Jesmo sišli sa terena, ali meč je nastavljen. Za mene tu nema nikakve dileme jer je finale privedeno kraju – dodeljen nam je pehar i slavili smo u našoj zemlji. To je to. Kada mi pričate o Kupu nacija, jednostavno vam kažem: 'Da, osvojili smo ga dva puta.' To nije upereno protiv naroda Maroka niti bilo koga drugog. Svi mi u timu se tako osećamo. Nisam pravnik, ali to je zdrav razum. Ne možete promeniti nešto što je već rešeno".

U međuvremenu, Mendi je bogatu kolekciju trofeja uvećao osvajanjem druge uzastopne azijske Lige šampiona sa Al Ahlijem, doživeo razočaranje na Svetskom prvenstvu zbog povrede kolena na meču protiv Norveške i prošle nedelje, u 34. godini, objavio da završava reprezentativnu karijeru. Čak ni poziv novog selektora Senegala, Patrika Vijere, nije uspeo da ga predomisli.
„On je legenda, pa mi je prilika da radim s njim zaista prošla kroz glavu. Ali na kraju razgovora zamolio sam ga za malo vremena kako bih dobro razmislio o svemu. Nekoliko dana kasnije sam ga pozvao i objasnio da želim da ostanem pri svojoj odluci. Počeo sam da razmišljam o tome još posle Kupa nacija i jednostavno sam došao do zaključka da je vreme da podvučem crtu".

Mendi se nada da će nova generacija Senegala uspeti da napravi rezulate kao njegova, ali da ništa ne može da se poredi sa trijumfom u Kupu afričkih nacija.
„Osvojiti trofej sa klubom je nešto zaista neverovatno. Ali to se ne može porediti sa pobedom za svoju zemlju. To se dešava samo jednom u životu i fantastičan je osećaj biti deo tima koji je ispisao istoriju. Taj trofej vredi niše nego osvajanje Ligu šampiona", dodao je Mendi.