Novi talas grčkog fudbala slučajnost? Ne bih rekao

Ali možda će se jednog dana, ako ova generacija (i neke dolazeće) postanu ozbiljan faktor u evropskom fudbalu, kao referentna tačka uzimati, ne datum kada su promovisani Gagacis ili Jovanović, već 22. april te iste, 2024. godine. Tada su Olimpijakosova talentovana deca pokorila Evropu osvojivši Omladinsku Ligu šampiona. Mnoga od te dece koja su u finalu razmontirala Milan sa 3:0 su se izgubila, ali je shvatanje da su Grci sposobni da dominiraju na omladinskom nivou, otvorilo čakre, iniciralo promenu fudbalskog identiteta, tradicionalno defanzivnih, netalentovanih fudbalskih spartanaca.

Klupski uspesi, sistemske promene u radu sa mladima, menjanje stila i DNK-a. Grci su počeli da planiraju i delaju, da shvataju da snaga klade valja, ali da fudbalski um, tehnika, brzina (donošenja odluka) ipak caruju i da se na unapređenju tih segmenata mora raditi. I fudbalske akademije najvećih poput Olimpijakosa, PAOK-a i Panatinaikosa počele su da se menjaju pristup u radu, a ti isti klubovi da beleže rekordne prodaje, jer su, jelte, stvorile proizvod koji žele veći i bogatiji evropski klubovi.

JOVANOVIĆEVE BEBE

Jovanoviću nisu promicali ni domaći supertalenti, ali ni grčka deca iz dijaspore. Vezista Hristos Zafiris je odrastao u Norveškoj, ali je izabrao Grčku, a ključni ulov Helena bio je Konstantinos Karecas (18), dete Genka rođeno i odraslo u Belgiji. I sa 15 godina videlo se da je Karecas čudo oko kojeg bi Grčka mogla da gradi tim. Sportski sektor grčkog saveza je čekao, pripremao teren preko svojih direktora i bivših reprezentativaca Vasilisa Torosidisa i Dimitrisa Papadopulosa, da bi ključnu ulogu na kraju odigrao upravo selektor Jovanović.
„Selektor Jovanović je bio glavni razlog što je Karecas izabrao Grčku. Ključan je bio način na koji je prišao igraču i pričao sa njim. Objasnio mu je koja će biti njegova uloga u državnom timu“, Mozzart Sportu je prošle godine pred Karecasov debi ispričao Dimitris Tomaras, novinar grčke Gazzette.

Bila je to neverovatna pobeda Grčke nad moćnom Belgijom, tada, kao i danas, osmom reprezentacijom FIFA rang-liste. Nije li to krunska potvrda da u Fudbalskom savezu Grčke bitišu ljudi koji znaju posao?

Karecas (18) letos je potpisao za Dortmund u transferu vrednom 30.000.000 evra, u isti klub stigao mu je i reprezentativni kolega Janis Konstantelijas (23) koji je sa 26.000.000 evra postao rekordna prodaja PAOK-a. Biseri su se momentalno rasplesali u Bundesligi, zaličili na tandem iz snova, ali je Konstantelijas doživeo ogroman peh i pokidao prednji ukršteni ligament kolena. Dakle, starijeg ofanzivca Dortmunda Srbija neće imati prilike da vidi u Beogradu.

Međutim, napadački arsenal Grčke koji stiže na Marakanu deluje impozantno. Predvodnik Jovanovićeve mešavine mladosti i iskustva je raspucani Vangelis Pavlidis koji ne prestaje da rešeta u dresu Benfike, Anastasios Duvikas blista u dresu Koma, a drugi najskuplji grčki fudbaler svih vremena, Haralambos Kostulas (prelazak iz Olimpijakosa u Brajton koštao najmanje 35.000.000 evra) postaje faktor u Premijer ligi, faktor koji je nedavno nokautirao šampionski tim Arsenala. Kada smo već kod Tobdžija, za njih je letos potpisao MVP belgijskog šampionata Hristos Colis. Klub Briž je zaradio 40.000.000 evra, a levokrilni fudbaler odlično otvorio sezonu i nametnuo se kao starter kod Mikela Artete.

Najviše trenutnog talenta koji krasi Grčku iskovano je u crno-belom delu Soluna i na crveno-beloj pirejskoj paleti. PAOK je za reprezentaciju kalibrisao Konstantelijasa, Kulijerakisa (letos napravio veliki transfer iz Volfzburga u Romu), Colisa i Stefanosa Cimasa (napadač Brajtona izostao jer nije igrao od starta sezone, ali je talenat neupitan). Olimpijakos je stvorio Kostulasa i Hristosa Muzakitisa, potpisnike pomenute omladinske evropske krune, kao i sjajnog golmana Konstantinosa Colakisa koji je letos pojačao Hal Siti za gotovo 20.000.000 evra.

Najpotentniju mladost koju fudbalska Grčka poseduje, Jovanović je izmešao sa iskusnim "njuškama" poput Odisejasa Vlahodimosa, Kostasa Cimikasa, Konstantinosa Mavropanosa, Jorgosa Kirjakopulosa i imenjaka mu Masurasa. A kada date toliko prostora deci, morate sa njima preležati dečje bolesti. Tako je Grčka izvisila za Mundijal u SAD-u u grupi sa Danskom, Škotskom i Belorusijom, ali Jovanovićev posao nije bio ugrožen. Ne, jer njegove bebe, za sada, moraju da rastu uz njegovo fudbalsko vaspitanje.

PREDSEDNIK KOJI RADI ISKLJUČIVO SVOJ POSAO

Što bi Englezi rekli, "Last but not least". Stigosmo do predsednika koji je u dvogodišnjem mandatu pokazao da nema nameru da se meša u poslove koji mu ne stoje u opisu radnog mesta, već da mu je cilj, da senatorima ispod sebe podari najbolje moguće uslove za rad i razvoj.

Makis Gagacis je čovek sa kojim su počele inovacije! Otkako je juna 2024. godine postao glavnokomandujući, Grčka je počela da raste - strukturalno, infrastrukturno, kvalitativno.

Prvi, autoritativni potez, bilo je ustoličenje Ivana Jovanovića. Dao je iskusnom stručnjaku četvorogodišnji ugovor, poverenje, prostor za rad, a time vratio mir i oživeo kult reprezentacije.

Drugi potez - kupovina trening centra u Pajaniji, četrdesetak kilometara od Atine, za 21.500.000 evra od čega su sredstava FIFA i UEFA pokrile 18.500.000 evra. Grčka je do septembra prošle godine bila beskućnik, ali je u međuvremenu dobila svoj fudbalski dom, poput onog koji Srbija ima u Staroj Pazovi.
„Reprezentacija je naša fudbalska porodica. Svako od nas, bez obzira na kolektivne preferencije, njen je član. Kako ne postoje porodice bez doma, od prvog momenta kada sam se pojavio u predsedničkim izborima, apostrofirao sam da će pronalaženje trening centra državnog tima biti naša najveća opklada kao administracije i da moramo da je dobijemo“, rekao je pre dve godine Gagacis i ekspresno ispunio obećanje.

Treći potez je takođe strahovito bitan, a to je normalizacija domaćih takmičenja. Godinama su odnosi između grčkih velikana bili izuzetni turbulentni, ali se Gagacis postavio kao stabilizator. Fokusirao se na povratak legitimiteta i povećanje nivoa regularnosti. Grčka više nema apsolutnu dominaciju jednog tima (čitaj: Olimpijakosa), već se šampioni smenjuju iz sezone u sezonu. A povratak regularnosti i kompetitivnosti razbijaju kočnice za razvoj talenta.

Takođe, ozbiljno razradio saradnju sa UEFA kroz programe HatTrick (novac iz ovog fonda direktno se ulaže u gradnju i obnovu fudbalske infrastrukture) i Grow (pomaže nacionalnim savezima da podignu svoj rad na viši nivo u poslovnom, organizacionom i marketinškom smislu).

Dakle, dela za sada pokazuju da Gagacis radi isključivo u interesu saveza kojim rukovodi, samim tim i reprezentacije.

"Ja ću obezbediti operativu, logistiku, kadrove i stabilnu bazu, da bi novi, grčki talas rastao u cunami."

To bi bila mantra predsednika. Valjda je sada kristalno jasno da ništa sa grčkim, fudbalskim rastom ne spada u domen slučajnosti.