Mateja Kežman o Rikardovom rekordu: Pitanje je koliko bih golova sad dao, moderni fudbaleri su gladijatori
Vreme čitanja: 4min | uto. 17.05.22. | 12:05
„Stanojević je odradio sjajan posao, omogućivši Gomešu da zablista“, kaže napadač koji je 22 godine bio najbolji Partizanov strelac u jednoj sezoni
Do 16. maja govorilo se: „Niko nikad kao Mateja Kežman“, od ponedeljka veče čuje se: „Niko nikad kao Rikardo Gomeš“. Na snazi je čak 22 godine bio rekord nekadašnjeg centarfora po broju golova za Partizan u jednoj sezoni, da bi ga na gostovanju Voždovcu nadmašio afrički špic.
Doduše, na većem obračunu utakmica. Bivšem reprezentativcu Jugoslavije bila je potrebna 41 da bi ispalio 35 preciznih hitaca, dok je momak sa Zelenortskih Ostrva brojao do 37, samo na 11 susreta više u svim takmičenjima.
Izabrane vesti
Što ne umanjuje njegov značaj za rezultate crno-belih. Najviše zahvaljujući njemu i dalje su u igri za dva trofeja.
„Nisam ni znao da postoji rekord, najiskrenije vam kažem“, ističe Kežman u razgovoru za Mozzart Sport. „Čak sam mislio da je Savo Milošević dao više golova od mene. Svakako mi je drago što je neko uspeo da nadmaši moje ostvarenje, pomeri granice i postane najbolji u toj kategoriji. To ukazuje na dve stvari: da je Rikardo dobar špic i da je trener Aleksandar Stanojević uradio sjajan posao ove sezone, čim je omogućio momku da zablista“.
U takmičarskoj 1999/2000 Kežman je do rekorda stigao kao 20-godišnjak. Postao je vlasnik Zlatne kopačke namenjene najboljem strlecu prvenstva (27), bio deo tima koji je negovao ofanzivan fudbal (111 pogodaka u ligi, 101 bod) i završio kao drugi, iza Crvene zvezde. Deluje kao pod indigim prepisano, jer je Rikardo trenutno na „koti 28“, prvi na listi strelaca, Parni valjak igra napadački – čak je dobio više utakmica nego pre 22 leta – ali gleda u leđa lideru.
„Šteta... I dalje sam zagovornik ideje da je Stanojević napravio velike stvari, teško mi pada što je drugi. Ni moji golovi nisu bili dovoljni za titulu. Isto je i sad, mada nam preostaje da verujemo kako u poslednjih 90 minuta može da se desi čudo“.
Navijači vole da porede epohe, sportisti baš i nisu skloni tome, ali Kežman jasno stavlja do znanja da je imao sjajne saradnike i da je bio izvaredno vođen na putu do vanrednog poduhvata, kakav je pre njega ostvario Savo Milošević pet godina ranije.
„Veliki uticaj na mene te sezone imao je trener Miodrag Ješić. Uživao sam i ogromnu pomoć fudbalera veznog reda kakvi su Saša Ilić, Vladimir Ivić, Đorđe Tomić... Sjajna ekipa! Igrali smo atomski fudbal, na gol više. Nažalost, ostali smo bez krune, jer smo prednost sticanu većim delom sezone prosuli na nekoliko utakmica. Kad je u pitanju povlačenje paralela, fudbal je sad drugačiji, promenio se u svakom smislu, igrači su postali gladijatori, u prvom planu su brzina i fizički aspekt. Pitanje je koliko bih ja golova dao u sadašnjim okolnostima. Možda može da se poredi učinak na obračunu deset do 15 godina, ali sve posle toga je besmisleno, naročito kad prođe 20 godina“.
Taj stav upotpunjuje slikom na planetarnom nivou.
„Gledajte kakav je fudbaler bio Pele. Posle njega se pojavio Maradona. Kasnije Zidan. Ovo je i dalje era Mesija i Ronalda. Svako od njih je bio najbolji u svom vremenu“.
Rikardo je trenutno u krupnom planu u očima Grobara.
„Gledao sam ga uglavnom na evropskim utakmicama. Poseduje kvalitet. Bilo mi je drago kad se vratio, jer ga odlikuje i iskustvo, s tim da je uočljivo napredovao pod instrukcijama trenera Stanojevića. Svaka ekipa je srećna kad može da se osloni na špica koji daje golove, to je veliki bonus. Velika je prednost za tim kad napadač ima sjajnu završnicu posle dodavanja Bibarsa Natha i ostalih, ali moram da ga pohvalim i za one situacije u kojima se sam izborio za šansu i realizovao ih“.
Ako je Kežmanov rekord trajao 22 godine logično je zapitati se koliko će Rikardov. Opet, karijere sportista u modernom dobu duže traju nego s kraja 90-ih, pojedinci igraju maltene do 40, povećao se i broj mečeva, pa ima osnova da neko nadmaši Gomeša.
„Sve je to posledica napretka medicine. Maltene svaki fudbaler poseduje aparaturu za oporavak, ličnog kondicionog trenera, način ishrane i odmora se promenio, što produžava karijere. Pogledajte Modrića, Benzemu, Ibrahimovića, Ronalda... E, sad: u Srbiji nije lako trajati, fudbaleri brzo odlaze i teško će neko skorije doći do broja Rikardovih golova. Momci se kratko zadržavaju i to smanjuje mogućnost obaranja rekorda“, dodao je Mateja Kežman za Mozzart Sport.