Marselo: Godine su za Modrića samo broj, nezamislivo je šta može sa loptom; Voleo bih da imam Ančelotijevu smirenost

Posle 15 godina, sa 25 osvojinih trofeja, Marselo je prethodne jeseni napustio Real Madrid, a pošto se epizoda u Olimpijakosu završila posle jedne polusezone, Brazilac se ove zime vratio u domovinu. Povratkom u Fluminense, klub iz kojeg je i privukao pažnju španskog giganta, zaokružio je priču čuvenog beka koji se u razgovoru za ESPN osvrnuo na godine iza sebe.

Između ostalog Marselo je u ovom intervjuu pogled usmerio ka poslednjoj godini na Santjago Bernabeu.

"Bilo je teško, ali na kraju sam shvatio da je zapravo bilo lako. Mislim, uvek sam želeo da igram, svake sezone, a u Madridu, čak i ako igrate dobro, uvek će biti konkurencije. Tokom svih mojih godina u Realu, imao sam oštru konkurenciju na svojoj poziciji: Teo Ernandes, Fabio Kontrao, Gabrijel Hajnce, Rojston Drente, Ferland Mendi... To su igrači zbog kojih kažete: 'Vau'. Svake godine sam morao da se borim da bih mogao da igram, ali i pored toga, znao sam poslednje sezone da nisam starter na svojoj poziciji. Poslednje godine nisam igrao i pitao sam sebe šta mogu da uradim, jer u svojoj karijeri nikada nisam razmišljao: 'Igraću, osvajaću trofeje, zarađivati novac'. Ne. Uvek sam želeo da ostavim nasleđe. Pa sam se zapitao šta mogu da učinim da pomognem timu. Naravno, bio sam ljut jer sam želeo da igram. Ako vam igrač kaže da je srećan na klupi, laže. To je nemoguće", rekao je čuveni levi bek.

Marselo je kao tinejdžer stigao u Madrid, a sličan put prolaze njegovi sunarodnici, aktuelne zvezde Reala Vinisijus i Rodrigo. Upravo iskusni defanzivac putokaz je za uspeh mnogim generacijama koje slede.

"Mislim da u fudbalu ima mnogo uzora, dobrih i loših. To se nikada neće promeniti. Možete izabrati da ostavite nasleđe. Možete izabrati da samo igrate fudbal i zaradite novac, ili možete izabrati da uživate i da vam nije stalo. Vi birate. Potrebni su rad, talenat i strpljenje. I meni je bilo potrebno mnogo sreće, da se ne povredim, da imam trenera koji mi pomaže, da imam klub kao što je Madrid, koji te čini većim kao čoveka, ne kao igrača, već sazrevanja kao čoveka."

Tokom bogate karijere Brazilac je sarađivao sa mnogim asovima, te je zatadak da istakne saigrače koji su ga iznenadili prilično težak.

"Što se tiče iznenađenja, kada nisam očekivao mnogo, ili vrhunski igrač koji je uradio još više, postoje tri igrača koja za mene nisu bila iznenađenja, već su me navela da se zapitam kako to mogu da urade. Jedan od njih je Toni Kros. Ne znam šta mu prolazi kroz glavu, jer on je uvek u svom svetu. Ali način na koji kontroliše loptu... Teško je tako kontrolisati loptu, okrenut ka sopstvenom golu, sa igračem iza sebe, a on dodirom uspeva da nadmudri čuvara. To je nešto što nikada u životu nisam video. Samo Toni Kros to radi. Drugi je Rodrigo. Imao sam sreću da igram sa njim nekoliko godina. On je tipičan igrač za koga kažete - rođen je sa ovim. On je prirodan, radi stvari, dribling, koje nikad nisam video. Na primer, Vini dribla, on te otkači ili tako nešto, ili Isko uradi nešto, i oduševiš se... Ali Rodrigo pobeđuje čoveka na određeni način, tako jednostavno, svojim telom, kao da pleše, a da ne dodiruje loptu, to je neverovatno. Nikad to nisam video. Treći je Luka Modrić. Ne znam. Nema reči. Govorimo o 37-godišnjem igraču, ali ne govorim o njegovim godinama, godine nisu bitne, to je samo broj, važno je šta radi sa loptom, šta radi za tim, šta radi bez lopte. Ne pričam o igri, ali na treningu ne možete da zamislite šta Luka može da uradi sa loptom".

Na pomen najboljeg trenera Marselo se nije odlučio na neko od brojnih svetski poznatih imena sa kojima je sarađivao.

"Imao sam jednog u Brazilu, Žozuea Teišeiru, koji me je primetio. Imao sam 16 godina. Mnogo se dešava u Brazilu kada ode trener, neko se postavi dok ne dođe drugi, zoveš ga privremenim. Rekao mi je: Hajde sa mnom da treniramo, sutra ćeš da igraš. Baš tako. Video me kako treniram i igram sa omladinskim timom. Igrao sam sa njim, a onda je stigao još jedan trener i ja sam se vratio u akademiju. Kasnije, kada je ponovo bio trener, vratio sam se u prvi tim sa 17 godina. Igrao sam i postigao prvi gol. Za mene je bio neverovatan. Odvođenje 16-godišnjeg klinca u prvi tim..."

Ipak, kada je u pitanju psihologija i veštine razgovora u svlačionici, Brazilac se opredeljuje za čuvenog portugalskog stratega.

"Žoze Murinjo. Bio je stručnjak za ulazak u tvoju glavu. Za mene je on vrh. Promenio je moju odbranu, bio je agresivniji, borbeniji. Promenio je i druge igrače, radeći stvari koje oni nisu mogli dobro da urade. Stavio mi je u glavu ideju da moram biti takav. I želeo sam da dobro radim svoj posao za njega. Što se tiče razgovora sa igračima, menjanja njih, bio je najbolji".

Kada je u pitanju timski duh Marselo je istakao Zinedina Zidana kao šefa stručnog štaba koji najbolje utiče na hemiju u timu, a potom se Brazilac osvrnuo na kvalitete Karla Ančelotija.

"Prihvatio bih njegov miran način života. Postoji fotografija iz vremena kada mu je Zizu bio pomoćnik, fotografija koju imam čak i na telefonu, kada je Serhio pogodio glavom, Zizu slavi, a Anćeloti tamo žvaće žvaku kao da nije ništa. Ta smirenost, ta unutrašnja smirenost. Ja bih to uzeo. Držite noge na zemlji", rekao je levi bek.