Marko, šta bi ti rekao čika Rajko?

Da može da vrati vreme Marko Gobeljić bi, vrlo verovatno, promenio rutu slavljeničkog delirijuma i posle druge odbrane Milana Borjana zatrčao bi se ka ostatku tima, a ne prema čuvara mreže Partizana Vladimiru Stojkoviću. Ali u sportu, kao i u ostalim životnim sverama, naknadna pamet ne postoji. Posebno ne u vremenu brzog protoka informacije i društvenih mreža.

Kada za nekoliko godina, zdravlja Bože, bude imao naslednike Marko Gobeljić će ponosno moći da ih uputi na internet pretraživače i punog srca pokaže podatke koji su obeležili njegov dosadašnji staž u Crvenoj zvezdi. Tamo će pisati da je kao univerzalac Vladana Milojevića i Dejana Stankovića, momak iz Kraljeva osvojio četiri šampionske titule, duplu krunu, i da je kao vrlo jak začin, ma ko šta mislio, učestvovao u svim evropskim uspesima najvećeg srpskog kluba. Tamo će, isto tako, ostati zabeleženo da je Marko Gobeljić bio negativan junak finala Kupa iz 2021. godine i da je pod naletom najnižih strasti napravio ozbiljan greh.

Nedostojan velikog kluba.

Nepojmiljiv Crvenoj zvezdi.

Nekulturan i kada se u balonu za fudbal sastanu lokalne ekipe sa momcima koji se znaju od rođenja.

Prost, jeftin i žalostan.

 Prosto Gobeljić je, kao stariji tinejdžer, dopustio da ga ka prostačkom gestu, nosi đavolska bubica i misao da je sa Borjanovom drugom odbranom završio sa profesionalnim obavezama za ovu sezonu. Poneo se kao navijač. Da je živ, legendarni kapiten Crvene zvezde Rajko Mitić, taj etalon džentlmenstva, fer-pleja i rodonačlenik Zvezdinog gospodstva, sigurno bi potapšao Marka Gobeljića po ramenima i rekao mu da se to prosto ne radi. Posebno ne u obeležijima Crvene zvezde. Samo je veliko pitanje da li bi mu dao novu šansu.

Kao klinac navučen na Crvenu zvezdu Marko Gobeljić je sigurno slušao predanja o Rajku Mitiću, kapitenu igraču i gospodinu, zatim je kao igrač iz neposredne blizine slušao govor Boška Đurovski na komemoraciji Dragoslavu Šekularcu, koji opisuje aristokratsku stranu Crvene zvezde. Veličinu jedinog kluba koju je Marko Gobeljić morao da sledi, ma šta privatno mislio o Vladimiru Stojkoviću. Jer je Gobeljić u sinoćnjem meču protiv Partizana bio Crvena zvezda.

Kada se strasti budu smirile, a euforija u Ljutice Bogdana stišala, Marku Gobeljiću bi i oni štu su mu najbliži morali da sugerišu da je pogrešio. Počev od nekadašenjeg kapitena i velikog prijatelja Vujadina Savića, do sadašnjeg vođe Milana Borjana. Ukor od Dejana Stankovića je već dobio, koji se tihim glasom na zvaničnoj konferenciji izvinjavao u svoje i ime kluba.

Stankovićeva lekcija igračima: Budite gospoda i kada slavimo, zaveži usta

I ma koliko brojni prijatelji iz Zvezdine svlačionice vole Marka Gobeljića i cene njegovu crtu neustrašivog borca, značaj za timsku koheziju, neće moći da pronađu reči opravdanja. Samo razumevanje, jer skidanje šorca i pokazivanje genitalija u pravcu Vladimira Stojkovića ne predstavlja samo animozitet prema bivšem reprezentativcu Srbije. Već posledicu vrlo turbolentne i teške sezone koja je iza Marka Gobeljića.

Kada je stigao u Crvenu zvezdu momak iz Kraljeva, sa zavidnim superligaškim stažom u Napretku, predstavljao je osveženje za Zvezdinu publiku i javnost. Bio je više od 12. igrača Vladana Milojevića, sa vrlo bitnom ulogom i uverenjem da se iz Srbije po vrlo niskoj ceni može dovesti igrač potreban Crvenoj zuvezdi. Ali kako je bivši trener crveno-belih rekao tokom posete redakciji MOZZART Sporta, u Srbiji se stalno traže neke promene. Kao da se jedan deo Zvezdine publike zasitio Marko Gobeljića, plasirajući tezu da je klub prevazišao njegove borbene i polivalentne kvalitete. Morao je Marko Gobeljić da prođe kroz toplog zeca kritika i pritiska posle, za njega, košmarne noći u Milanu kada je propustio priliku da zicer u 66. minutu pretvorio u gol i najavi veliku senzaciju. Pre toga je pogađao stative u okršajima sa Partizanom i Gentom. Uvek mu je malo nedostajalo da postane junak i proširii galeriju svojih velikih ostvarenja.

PIREJ, KOPENHAGEN, SAKRIVANJE VILŠIRA I FIŠERA

I pogledi na status i igre Marka Gobeljića otišli su u drugu krajnost. Počela su spočitavanja i onog što je zaista dobro radio i što niko neće moći da mu oduzme.

Malo ko se seća da je Gobeljić u Pireju odigrao meč života i da je inicirao kontru koja je prethodila promašenim penalom. Da je uklizavanjem spasao viđeni pogodak El Arabija. Ranije je odigrao maestralan dvomeč protiv Kopenhagena kada je sakrio u šorts nekadašnjeg člana Ajaksa Fišera. Sačuvao je na Emirejtsu Džeka Filšira, kao levi vek blistao na gostovanju Kelnu. Dao je i onaj gol Bufonu. Čak nagovestio reprezentativni potencijal, ali je onda zagazio u problematičan i turbolentan period.

OCENE – ZVEZDA: Zvezdaši će uspavljivati decu bajkom o Borjanu, Rodić bacio rukavicu u lice Kolarovu

I izabrao je pogrešan i primitivan način da da sebi oduška. Jer fudbal je kao i život promenljiva kategorija. Nekada gol Bufonu, a nekada teška sezona i galerija kikseva na travi San Sira.

Samo jeda stvar mora da bude konstantna kod Marka Gobeljića. Dostojanstvo i gospodstvo koje je mogao i morao da demonstira. To bi mu rekao i Rajko Mitić.

To bi mu sugerisao i legendarni generalni sekretar Crvene zvezde Slobodan Ćosić, koji je posle potpisivanja desetogodišnjeg ugovora sačekao Duleta Savića i izgovorio mu samo jednu rečenicu:

„Burazeru, ne zaboravi da ti od danas predstavljaš Crvenu zvezdu“.

I tačka. Nema dalje. Mogao bi to Dušan Savić da ponovi Marku Gobeljiću. Pošto znamo da su u odličnim odnosima.