Marko Nikolić – sedmi srpski trener u Ligi šampiona

Kada krene nova sezona u Ligi šampiona, ponovo će Srbija imati bar jednog predstavnika među trenerima. Nije to mala stvar ako se pogleda da su naši stručnjaci u poslednjoj deceniji, pa i duže, uglavnom na marginama ozbiljnog loptanja. Vrlo je malo izuzetaka.

Kolo pre kraja prvenstva Rusije mesto direktno u grupnoj fazi Lige šampiona obezbedio je Marko Nikolić sa moskovskom Lokomotivom. Nekadašnji trener Rada, Vojodine i Partizana, sa kojim je došao do duple krune, uspeo je, uz malo problema, da ostvari klupski cilj i da ekipu dovede do evropske elite.

Biće to debitantski Nikolićev nastup u Ligi šampiona, pošto se pokušaj Partizanom završio se porazom u kvalifikacijama od Ludogoreca, dok ga je AEK zaustavio kada je vodio Videoton. Sada Marko može mirno da spava i da čeka žreb, a onda da uđe u koštac sa nekim od najboljih ekipa Evrope.

Biće Marko Nikolić ujedno tek sedmi srpski trener koji će predvoditi neki tim u Ligi šampiona! Pre njega, dve godine zaredom himnu najjačeg kupa uživo je slušao Vladan Milojević, oba puta sa Crvenom zvezdom. Napravio je fudbalski Klark Kent, kako su Milojeviću nadimak dali navijači, potpunu senzaciju kada je u prvoj sezoni eliminisao Salcburg na poslednjoj prepreci, a zbog toga je dosta manje iznenađenje bilo, ako je i bilo, kada je godinu dana kasnije preskočio favorizovane Kopenhagen i Jang Bojs.

Vladan Milojević

Zvezda je u ta dva nastupa u eliti imala promenljiva izdanja, od trijumfa nad Liverpulom, što je najveća pobeda kluba od 1995. (2:0), preko remija sa Napolijem (0:0) i pobede nad Olimpijakosom na Marakani (3:1), do teških poraza od PSŽ-a (6:1), Bajerna (6:0)...

Sve kad se sabere, Vladan Milojević je u dve Lige šampiona ostvario bilans od dve pobede, jednog remija i devet poraza, uz gol-razliku 8:37.

Svoje trenersko umeće u Ligi šampiona oprobao je i Slaviša Jokanović. Ni njemu se, kao Nikoliću, nije dalo da u elitu uđe sa Partizanom, u tom jedinom pokušaju isprečio se Fenerbahče, ali je do najjačeg takmičenja na kontinentu došao 2015. godine sa Makabijem iz Tel Aviva. Izraelski prvak pre toga 11 godina nije igrao u Ligi šampiona, a na poslednjem stepeniku kvalifikacija je bio bolji od Bazela.

Međutim, sam nastup u grupi je bio za zaborav. U konkurenciji Čelsija, Porta i Dinama iz Kijeva Jokanovićev tim je završio sa svih šest poraza, iz gol-razliku 1:16.

Pre Vladana Milojevića jedini srpski trener koji je naš klub vodio u Ligi šampiona bio je Aleksandar Stanojević. On je u leto 2010. godine preko Pjunika, Helsinkija i velike drame protiv Anderlehta, došao sa Partizanom do najvrednijih zvezdica evropskog fudbala.

Penal dramu u Briselu navijači Partizana će dugo pamtiti, ali sami nastupi u grupi nisu bili baš za dugo sećanje. Parni valjak je igrao sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom i izgubio svih šest utakmica. Crno-beli su nastup okončali uz gol-razliku 2:13, što je bilo dosta lošije od igara u sezoni 2003/04, ali tada je na klupi bio Nemac Lotar Mateus.

Ako se uzme u obzir ime kluba, renome, kvalitet igrača, možda najveći uspeh od svih srpskih trenera u Ligi šampiona napravio je Ivan Jovanović. Mirni stručnjak iz Loznice, koji se naosvajao trofeja na Kipru sa APOEL-om, gde je šest puta bio proglašavan za trenera godine, dva puta je žuto-plave dovodio do Lige šampiona.

Ivan Jovanović

U prvoj sezoni, 2009/10, APOEL nije mogao mnogo pored Čelsija, Porta i Atletika iz Madrida, uzeo je samo dva boda. Ali, dve godine kasnije klub iz Nikozije je bio hit Lige šampiona! Jovanović je svoj tim, u kojem gotovo da nije bilo zvučnog imena, doveo do četvrtfinala najjačeg evropskog takmičenja! U grupi sa (ponovo) Portom, Šahtjorom i Zenitom Kiprani su izgubili samo jednu utakmicu, u osmini finala su eliminisali Lion na penale, da bi ih u četvrtfinalu zaustavio Real Madrid.

Kada se podvuče crta, Ivan Jovanović je u dva nastupa u Ligi šampiona ostvario bilans od tri pobede, šest remija i sedam poraza, sa gol-razlikom 13:22.

Od svih srpskih trenera najviše utakmica u Ligi šampiona ima Dušan Bajević. Bio je bog u fudbalskoj Grčkoj, naosvajao se trofeja sa AEK-om i Olimpijakosom, pa je samim tim bio i redovan učesnik najjačeg evropskog kupa.

Čak 44 utakmice je Bajević “odigrao” u Ligi šampiona i ostvario učinak od devet pobeda, 17 remija i 18 poraza, sa gol-razlikom 41:67. Vodeći AEK, Princ sa Neretve je dva puta stigao do šesnaestine finala (1993. i 1995), ali je najveći uspeh ostvario sa Olimpijakosom, koji je u proleće 1999. godine doveo do četvrtfinala. Atinjani su u grupi bili prvi pored Porta, Ajaksa i zagrebačkog Dinama, ali su u borbi za polufinale pali protiv Juventusa (2:1, 1:1).

Interesantna stvar dogodila se u jesen 2004. godine. Olimpijakos je osvojio 10 bodova u grupi, ali nije prošao dalje. Izbacio ga je Liverpul golom Stivena Džerarda u poslednjem minutu za 3:1, a to je bio rezultat koji je Engleze vodio dalje, a Grke izbacio iz takmičenja. To je ista sezona u kojoj je na kraju Liverpul u istanbulskom finalu pobedio Milan.

Procentualno gledano, po broju dobrih rezultata, najuspešniji srpski trener u Ligi šampiona, a gleda se od jeseni 1992. godine, bio je Radomir Antić. Ruku na srce, vodio je i daleko najjače klubove od svih naših stručnjaka.

Radomir Antić

Antić je u elitnom kupu predvodio Barselonu, Atletiko Madrid i na dva meča Seltu. Bilo je to ukupno 16 nastupa, na kojima je sedam puta pobedio, četiri puta igrao nerešeno i pet puta izgubio (gol-razlika 26:16).

Najviše se pamti sezona 1996/97, kada je Atletiko, ovenčan titulom prvaka Španije, došao do četvrtfinala Lige šampiona i tu pao u dramatičnom dvoboju sa Ajaksom. Posle 1:1 u Amsterdamu, imale su Jorgandžije sve u svojim rukama, ali Holanđani su uspeli da se izvuku i golom Danija u produžetku da izbore polufinale.

Nije imao sreće Antić ni šest godina kasnije, kada je bio na klupi Barselone. Tada su se igrale dve grupne faze, sve su ih Katalonci prošli bez greške, a u četvrtfinalu su se namerili na Lipijev Juventus. I ponovo produžeci, ponovo drama i ponovo poraz Radomirovog tima. Taj još jedan korak mu se nikako nije dao...

Godinu dana kasnije Antić je u januaru preuzeo Seltu, koja je već bila izborila evropsko proleće. Dvomeč u osmini finala igrala je protiv Arsenala i oba meča izgubila. To je bio i Antićev oproštaj od Lige šampiona.

Kako sada čudno zvuči da je u dve poslednje godine pre nego što je Kup šampiona pretvoren u Ligu šampiona, jedan srpski trener bio finalista, Vujadin Boškov 1992. i jedan bio šampion, Ljupko Petrović 1991. godine.