Marko Arnautović: Došao sam u Zvezdu zbog Mihe, sa Terzićem sam se dogovorio za sat vremena

Arnautović je ispunio Sinišinu poslednju želju.
„Rekao mi je da dođem u Zvezdu. To je bila njegova, ali i moja želja. I evo me sada ovde, spreman da dam sve od sebe.“

U novu sredinu ulazi sa jasnom vizijom – tim mora da funkcioniše kao porodica.
„Gde god da dođem, trudim se da odmah napravim odnos kao da smo familija. Tako mora da bude, i na terenu i van njega. Znam da imamo odličan tim i ponosan sam što sam deo ove ekipe. Nadam se da ću doneti dodatnu vrednost.“

Otkrio je i da je redovno pratio utakmice Zvezde, posebno one u Evropi:
„Teško mi je bilo da ispratim sve mečeve u prvenstvu, ali evropske sam gledao redovno poslednjih par sezona. Pogotovo kad je Drago igrao. Imamo kvalitet i vreme je da napravimo iskorak. Znamo ko smo – sad je vreme da to pokažemo i Evropi. Zbog toga sam i došao.“

Sa Aleksandrom Dragovićem, još jednim bivšim igračem crveno-belih, ima blizak odnos.
„Odmah me je pozvao i čestitao. On obožava Zvezdu, kao i ja. Imamo isti cilj – da zajedno sa klubom idemo što dalje.“

Čestitke nakon potpisivanja su stizale sa svih strana.
„Ne znam koliko sam poruka dobio... Mnogo ljudi je zvezdaši. Čuo sam razne priče o srpskoj ligi i znam koliko kvalitetnih fudbalera je izašlo odavde. Poštujem ligu i igrače. Uvek moraš dati maksimum, bez obzira na protivnika.“

Podsetio je i na trenutak kada je kao igrač Intera dao gol protiv Zvezde – ali se nije radovao.
„Rekao sam Inzagiju pre meča da se neću radovati. Drago mi je bilo što sam igrao protiv Zvezde, pričali smo tada i sa stručnim štabom... Bog mi je tada dao da dam jedan gol protiv Zvezde – sad mi je dao priliku da dajem za nju.“

Govorio je i o čuvenom meču protiv Lacija kada je promašio šansu za titulu.
„Šansa protiv Lacija… I da je bio gol, bio bi poništen zbog faula. Kada sam otišao na odmor, brat mi je rekao da je bilo mnogo ponuda. Kasnije, dok sam bio u Milanu, opet me je pozvao i rekao da se javio Zvezdan Terzić. Rekao sam – hajde da pričamo. Posle sat vremena je sve bilo dogovoreno. Tri sata kasnije brat mi kaže: ‘U ponedeljak letiš za Beograd’.“

Debi u crveno-belom dresu iščekuje sa ogromnim nestrpljenjem.
„Ne znam kada ću prvi put zaigrati, ali kada budem – goreće. Već sam sanjao taj trenutak. To je nešto moje.“

Za kraj, šalje jasnu poruku – pritisak ne postoji: „Na terenu nema pritiska. Ja volim fudbal. Uživam u njemu.“