Mandat Bate Mirkovića počeo primljenim golom iz svlačionice i teškim porazom u Francuskoj

Kako je počelo, još se i dobro završilo. A kad pridev “dobro” stoji uz poraz rezultatom 0:3, jasno je kako je prošao debi Zorana Mirkovića na klupi mlade fudbalske reprezentacije Srbije u prijateljskom duelu sa Francuskom u Lorijenu.

Jer, počelo je primljenim golom nakon 63 sekunde, i to iz akcije koja je neodoljivo podsećala na, primera radi, magiju španskih fudbalera viđenu veče ranije u pobedi protiv Turske. Zatim pitanjem: “A, gde je ovde lopta?” – koje su Orlići postavljali u dobrom delu prvog poluvremena, nemoćni da je dotaknu makar na trenutak, a završilo se pogotkom istog fudbalera u trećem minutu sudijske nadoknade za konačnih 3:0, uz pregršt propuštenih prilika domaćina u drugom poluvremenu da ovaj poraz Srbije učini čak i rezultatskom katastrofom.

Nije Mirković na debiju mogao da računa na veliki broj igrača koji bi se sigurno našli u njegovom konačnom izboru – napadači Vanja Vlahović, Miloš Luković, Marko Lazetić, Mihailo Ivanović nisu se obreli u taboru reprezentacije za ovu akciju iz različitih razloga, zbog povrede je otkazao Aleksandar Stanković, Milan Aleksić izgleda nije bio spreman za više od desetak minuta, a čak se i na Andriju Maksimovića, u perspektivi, računa kao na “iks faktor” ove generacije potencijalno na Evropskom prvenstvu u suorganizaciji sa Albanijom 2027. godine...

Mada, idući tom logikom, moglo bi da se kaže da su Francuzi desetkovani izostankom Dezirea Duea i Zair Emerija, koji uzrasno pripadaju ovoj ekipi i bili su učesnici prijateljskog duela ovih generacija pre tri godine, kada je Srbija, zanimljivo, pod vođstvom Jovana Damjanovića, slavila sa 3:1. I ovako, predvođeni premijerligaškim igračima Matisom Telom, Vilsonom Odoberom, Lenijem Jorom, Leslijem Ugočukvuom, mladi Trikolori jaki su kao zemlja i za očekivati je da ćemo ih za dve godine gledati kao jednog od favorita na takmičenju u našoj zemlji.

Odlučio se nekadašnji defanzivac Partizana, Atalante, Juventusa i Fenerbahčea za sledeću startnu postavu: Luka Lijeskić na golu, Ognjen Mimović i Stefan Bukinac na bekovima, dok je kao štopere upario Stefana Lekovića (sa kapitenskom trakom) i Veljka Milosavljevića, računajući verovatno na njihovu uigranost iz kluba. Vanja Dragojević i Matija Mitrović nastupili su u veznom redu, Lazar Jovanović i Nemanja Trifunović po krilima, a u napadu Mihajlo Cvetković i Jovan Milošević nisu dobili nimalo prostora da iskažu svoj talenat. Rezervni golman Viktor Džodić ušao je još na poluvremenu, nakon sat vremena u igri su se našli Jovan Mijatović, Stefan Džodić, Bojan Kovačević i Bogdan Mirčetić, a do kraja meča šansu su dobili i preostali rezervisti Miladinović, Šljivić, Stojanović, Đurđević i Avdić.

Ima ta stereotipna fraza kojom su nam svojevremeno legenadrni radio komentatori opisivali golove posle razornih udaraca – “ovo ni tri golmana ne bi odbranila”. Baš takav je bio pogodak kapitena domaćih Matisa Tela samo što se zakoračilo u drugi minut utakmice, a teško je reći da je to bio najlepši potez u akciji koja je dovela do vođstva domaćina. Jer, loptu je Kumbedi vukao sa svoje polovine, uz seriju kratkih dodavanja koja su naši samo pratili u ulozi posmatrača, a trenutak kada je Bukinac posrnuo bio je jedini u kojem je najgori scenario mogao da se spreči.

Bukvalno nam je protivnik sakrio loptu u narednih petnaestak minuta, bila je to totalna dominacija Francuza, pre nego se igra Orlića pretvorila u nešto što bi se moglo nazvati organizovanom odbranom, uz jednu zapaženu intervenciju Lekovića kada je zaustavio prodor Odobera i maltene slavlje kada smo u 41. minutu izborili prvi korner, ali i jedan nepromišljeni potez Vanje Dragojevića pred odlazak na odmor, kada je bez lopte šutnuo protivničko igrača, kao izraz frustracije zbog nemoći. Da nije reč o prijateljskoj utakmici, ne bi se to završilo samo pedagoškom opomenom glavnog sudije, bez kartona čak ni žute boje.

Nekoliko uvodnih minuta drugog poluvremena bio je period najkonkretnije igre Srbije, težište je bilo na protivničkoj polovini, ali kada se sve sabere, dve šanse iskreirali su Orlići ove večeri. U 66. minutu, kada je Trifunović centrirao kontra nogom sa leve strane, a pokušaj glavom Jovana Mijatovića svi su već videli u mreži, osim rezervnog golmana Francuske Risera, koji je sjajno intervenisao.

No, tada je na semaforu već stajalo 2:0, posle pogotka Lerua iz 56. minuta iz akcije po levoj strani na povratnu loptu, a drugu priliku propustio je Miladinović u kontranapadu u 89. minutu, nakon proigravanja Aleksića šutirao je nekontrolisano iz odlične pozicije. I tada je isto na semaforu pisalo 2:0, a moglo je mnogo više u korist domaće selekcije, pošto je Viktor Džodić imao nekoliko odličnih intervencija u drugom poluvreenu, ali I jednu kardinalnu grešku u dodavanju, koju nije kaznio Edjuma, a Danois je čak promašio prazan gol. No, neposredno pred poslednji sudijski zvižduk, lopta je posle prekida prošla kroz šumu nogu i ceo kazeni prostor na drugu stativu, odakle je Tel postigao svoj drugi gol za konačnih 3:0.

“Ako hoćeš da jednog dana budeš šampion, moraš da trčiš sa šampionima” – govorio je često Duško Vujošević. Dobro je da Srbija sparinguje sa jakim rivalima spremajući se za kontinentalnu smotru, ali ako želi da na njoj bude iole konkurentna, moraće još mnogo da “trči”. Veliki je posao pred Mirkovićem...

PRIJATELJSKA UTAKMICA U21 REPREZENTACIJA

FRANCUSKA - SRBIJA 3:0 (1:0)

/Tel 2, 90+3, Leru 56/

FRANCUSKA (4-3-3): Restes - Kumbedi, Joro, Zeze, Mavisa - Buadi, Ugočukvu, Atangana - Baoja, Odober, Tel. Igrali su još: Riser, Kanvo, Danoi, Edjuma, Leru, Kudu, Buabre, Sangui, Kroupi.

SRBIJA (4-4-2): Lijeskić, Mimović, Milosavljević, Leković, Bukinac - Mitrović, Dragojević, Jovanović, Trifunović - Cvetković, Milošević. Igrali su još: V. Džodić, Kovačević, Šljivić, S. Džodić, Mijatović, Mirčetić, Aleksić, Miladinović, Đurđević, Avdić, Stojanović.