Mančester Junajted - klub bez autoriteta i na terenu i na klupi

Edvin Van Der Sar, Rio Ferdinand, Nemanja Vidić, Geri Nevil, Pol Skols, Rajan Gigs... To je bio Mančester junajted. Onaj autentični, sa ličnim pečatom. Moćan. Junajted u kojem nikome nije bilo teško da "pogine" za saigrača, za ekipu, za pobedu. Sećate se one anegdote sa Polom Skolsom i Kristijanom Ronaldom?

Tek je Portugalac došao na Old Traford. Šepurio se na treninzima atraktivnim trikovima, a Skols ga je samo posmatrao. Uhvatio ga je Englez nakon jednog treninga pokazao mu stablo udaljeno pedesetak metara, rekao mu da će ga pogoditi iz prvog pokušaja, pa to i učinio. Zatim je zatražio od Ronalda da uradi isto. Momak kojeg danas znamo kao jednog od najvećih u istoriji fudbala nije uspeo ni iz deset pokušaja. Skols se samo nasmešio i otišao.

Istom tom Skolsu, za kojeg je Zinedin Zidan, svojevremeno kada su ga pitali kako je to biti najbolji fudbaler na svetu odgovorio sa "Ne znam, pitajte Pola Skolsa", nešto je zasmetalo u najsvežijem mančesterskom derbiju. Četiri primljena gola od Sitija na poluvremenu? Svakako. Šest primljenih golova na Etihadu? Naravno. Ali i način na koji su se ponašala Junajtedova krila prvenstveno Antoni, a zatim i Džejdon Sančo.

Derbi Mančestera ni četiri dana kasnije ne prestaje da bude najaktuelnija tema na Ostrvu. A danas je diljem Engleske buknuo detalj da se Antoni, inače najskuplje plaćeni fudbaler minulog letnjeg prelaznog roka (95.000.000 evra) potpuno oglušio o zahteve Erika Ten Haga da u 90. minuta na Etihadu bude konstantna ispomoć Diogu Dalou na desnoj strani terena.

Siti vs Junajted kroz brojke od Fergusonovog odlaska: Nije do količine, već kako trošiš novac

Na treninzima je Brazilac ispunjavao zahteve, ali kako je počeo meč, misli su mu s namerom ili slučajno odlutale od odbrambenih zadataka. Već u drugom minutu ostavio je izloženog Daloa koji je morao da pravi žuti karton faulirajući Džeka Griliša. Samim tim, Junajtedov bek je u nastavku meča bio daleko ranjiviji, a Antoni se nije uzeo u pamet. Ostavljao je Daloa na vetrometini, na strelištu do zuba naoružanih Griliša i Bernarda Silve. I kada bi prilazio da "pomogne" delovao bi Antoni poprilično nezainteresovano kao u 8. minutu, par sekundi pre nego što je Foden načeo Crvene Đavole. Nije ni Džejdon Sančo mnogo bolje štitio Tajlera Malasiju na levoj strani.

Nekada su Rajan Gigs, Dejvid Bekam znali da ginu, da krvare za svoje bekove da bi Junajted dobijao utakmice, da niko ne bi mogao da ponizi njihov tim. Prisetio se Pol Skols svojih nekadašnjih saigrača objavivši njihovu fotografiju na instagram uz opis "Sećate li se vremena kada su krila pomagala svojim bekovima?" Jasno je na šta i na koga je ciljao.

I to je jedan od razloga zašto te generacije Crvenih Đavola slove za neponovljive fudbalske veličine. A i dok to nisu postali, da li možete da zamislite da se u to vreme neki klinac drzne bespogovornom autoritetu Ser Aleksa Fergusona. I ne, ne proživljava Junajted već skoro čitavu deceniju ozbiljne problema samo zato što se Fergi povukao. Već zato što posle legendarnog Škotlanđanina nije pronašao kombinaciju autoriteta na klupi i na terenu.

Lepo je to što je Antoni od dolaska na Old Traford pokazao da je spretan sa loptom, da zna trikove. Lepo je i što je postigao spektakularan gol na Etihadu, ali on nije promenio utisak da je Junajted ponižen u gradskom derbiju. Menjao bi Ten Hag tu lepoticu, ma dve bi zamenio samo da je Brazilac stao u službu tima, a Junajted izbegao katastrofu.

Ali niti je Antoni na klupi imao Fergusona, niti je na terenu imao jednog Skolsa, Gigsa, Vidića ili Ferdinanda. Kapitensku traku do skoro, dok je igrao nosio je jedan Hari Megvajer, predmet ismevanja medija i javnosti. Nema u Junajtedu već dugo takvih veličina i autoriteta. Nema ko da uzme za ruku Antonija i Sanča, još kvazi Zvezde plaćene ukupno 180.000.000 evra, da ih izvede na livadu i da im pokaže da žongliranje lopte i trikovi nisu fudbal. U nema kapitena koji će da mu "izvuče uši", naredni put kad pokaže da ga odbrana ne zanima.