Male tajne velikih majstora: Ne može Borusija protiv Bajerna kad tretira fudbalere kao robu

Ono što je Juventus u Italiji, to je Bajern u Nemačkoj. S tom razlikom što je vladavina Bjankonera Serijom A počela 2012, a Bavaraca Bundesligom godinu kasnije. Sve ostalo je isto i deluje da će se produžiti, pošto kao što gigant iz Torina nema odgovarajuće takmace na Apeninskom poluostrvu, tako je i velikan iz Minhena osam sezona neuhvatljiv u trci za "salataru".

Na jednoj strani je koncept u kome sve funkcioniše kao podmazano bez obzira na ime trenera (Jup Hajnkens, Pep Gvardiola, Karlo Ančeloti, Niko Kovač, Hansi Flik), na drugoj odsustvo konkurencije, pošto Borusija iz Dortmunda večito izaziva, a najkasnije posle zime zaostane i otvori vladaru nemačkog fudbala put ka odbrani trona. Možda i zato što na Vestfalenu sve više funkcionišu kao preduzeće za preprodaju fudbalera, a manje kao kub zainteresovan za osvajanje trofeja. U periodu Bajernove vladavine uzela je Borusija samo jedan Kup Nemačke, čak ni tri naslova Superkupa ne mogu da zamaskiraju utisak da je tek drugi, po nekim parametrima čak i treći, klub u državi, iza RB Lajpciga.

Da Milionerima bude još teže kritikuje ih Uli Henes, počasni predsednik Bajerna, rečima da bi uzrok loših rezultata trebalo tražiti u pogrešnoj transfer politici žuto-crnih.

„Ako Borusija dovede izuzetno talentovanog fudbalera, a on počne da igra dobro, samo nekoliko meseci kasnije će te čuti ljude iz kluba ili one bliske njemu kako će taj dečko uskoro postati predmet prodaje. Kako misle da fudbaler upije DNK kluba, ako nije sto odsto vezan za njega, već ga tretiraju kao robu“, oštar je Uli Henes.

Čovek koji je simbol uzdizanja Bajernovog brenda na vrh nemačkog i kontinentalnog fudbala spočitava kolegama sa Vestfalena i nedavno dovođenje Džada Belingema iz engleskog drugoligaša Birmingema za čak 23.000.000 evra.

„Evo, samo što su kupili mladog Belingema. Sačekajte koji mesec i videćete da će veoma brzo taj momak postati predmet interesovanja drugih klubova, pod uslovom da počne da igra valjano. Ne bih radio kao u Dortmundu. Rekao bih i javno i sopstvenim saradnicima: „Ovo je naš igrač, ako se pokaže, ostaje, makar nam nudili 100.000.000 evra“.

Prema Henesovim rečima, na Alijanc areni prioritet nije novac, već – dominacija.

„Mi nemamo takve slučajeve (poput Belingema, op. au). Dovodimo igrače da igraju za Bajern, ne da bismo od njih pravili biznis. Upravo je to ono što Borusiju košta aktivnije borbe za titulu. Igrač mora da oseti pripadnost, kao što naši kažu: „Bajernov sam zauvek“. Sve dok Dortmund na promeni strategiju, neće biti ni deset odsto bolji nego što je sad u najvažnijim utakmicama.

A kako se posluje i da ne mora profit da bude ključna stavka Uli Henes je pokazao na primeru Roberta Levandovskog. Kad se naširoko pisalo da bi Poljak mogao u Real Madrid, ostavio je i napadača i njegovog agenta u šoku.

„Pre dve godine Robert Levandovski mi je došao u kancelariju i rekao kako moram da pregovaram sa njegovim novim menadžerom, Pinijem Zahavijem. Rekao sam: „Nema problema, prvi slobodan termin je 3. septembra“. Dakle, po okončanju prelaznog roka“, nasmejao se Uli Henes, počasni predsednik Bajerna.

Posledica: dve vezane duple krune i Leva kao najbolji napadač sveta.