Džordanovo snažno lice: Tukao saigrače, terao ih da plaču i uzimao im hranu ispred nosa

Mnogi kažu da se nikada neće pojaviti košarkaš koji je makar sličan Majklu Džordanu. Velika većina stručnjaka smatra ga najboljim ikada, pa ne čudi što su o njemu već ispričane brojne priče, koje su još više oživele nakon emitovanja dokumentarne serije „The Last Dance“. Još pre ovoga, novinar Sem Smit napisao je knjigu pod nazivom „Džordanova pravila“ u kojoj se između ostalog ističe da je poznati košarkaš imao pomalo prgavu narav, koju je umeo da pokaže pred svojim saigračima i to prilično često.

U nedavnom razgovoru za jedan podkast, ovaj novinar otkrio je brojne priče koje mu je Džordan poverio kroz godine. Nekada je bio izuzetno grub prema svojim saigračima, da je to prelazilo granice zdravog ukusa. Prema pojedincima se odnosio izuzetno ružno, traživši da ne budu plaćeni samo zbog toga što su loše igrali na nekoj utakmici.

Po prvi put nakon objavljivanja knjige, igrači koji su „trpeli“ Džordanov pritisak mogli su da vide da poznati košarkaš ipak nije bio nedodirljiv.

„Kada sam objavio knjigu, nisam imao nikakvih problema sa ekipom. Džordanova reakcija je bila sasvim korektna. Nismo imali odnos kakav smo imali ranije, počeo je da me posmatra kao profesionalca. Uvek mi je odgovarao na pitanja na pres konferencijama i nikada nije delovao ljuto. Mislim da nije bilo ljut na ono što piše u knjizi, jer sumnjam da je to i pročitao, ali mu nije godilo ono što je čuo sa strane“, kaže Smit.

U „Džordanovim pravilima“, Smit prenosi da je poznati košarkaš jednom uspeo da pretuče Vila Pardjua, da je Denisa Hopsona po nekoliko puta i rasplakao, te da je u avionu oteo hranu iz ruku stjuardese koja je bila namenjena Horasu Grantu, uveravajući je da je nije zaslužio zbog loših igara.

„Imalo je tu stvari koje, kada bi se izvukle iz konteksta, ne bi imale smisla. Te stvari su uvek zabavne. On je bio ljut tada i ja to razumem, uvek su ga pitali za takve stvari, ali i za kockanje. To je bilo u prvom planu, verovatno ga je frustriralo“.

Da je Vil Perdju zaista pretrpeo udarce od Džordana, a naglasimo da je čovek visok čitavih 216 centimetara, potvrdio je sam košarkaš.

„Da, udario me je. Ne samo mene. To je sve bilo u duhu borbe, a nije bio ni jedini put da smo se pokoškali. Bila je to samo jedna od mnogih tuča. Naravno, sve se dešavalo na treningu, razdvajali su nas, posle bismo se uvek pomirili i nastavili da radimo zajedno, kao da se ništa nije desilo“, istakao je nekadašnji košarkaš Bulsa.

Ipak, treba verovati da je Džordan sve ovo radio isključivo kako bi motivisao svoje saigrače i kako bi ih naterao da igraju značajno bolje. Možda je ponekad taj nivo bio znatno veći nego što je to bilo uobičajeno, on je morao da se poštuje, a oni koji to nisu radili, morali su da „plate“. A sve je očigledno funkcionisalo bez ikakvih problema. Uostalom, o tome najbolje govori šest prstenova na njegovoj ruci.