Ludi tim i "otkačeni" centarfor seku zupčanikom i mačetom, oči im sjaje esencijom životne sreće (VIDEO)

Od kada je područje današnje Angole prvi put stupilo u kontakt s Evropljanima krajem 15. veka prolilo je previše krvi čak i za standarde teskobne sudbine kakvu dele gotovo sve afričke države. Kada se posle pet vekova oslobodila obrubljenog kaveza i stekla nezavisnost 1975. godine glavna obeležja zemlje postali su zupčanik i mačeta, kao pandan sovjetskom srpu i čekiću. Kao podsećanje na krv miliona ljudi prolivenih na čitavom kontinentu.

Mnoge države kritikovale su ovakav postupak i tražile promenu zastave, koja će obilovati miroljubivim znakovima i tako indirektno tražile zaborav krvave kolonijalne prošlosti. Neće se ona zaboraviti, a tome će doprineti i njena fudbalska reprezentacija koja ovog meseca hara Kupom afričkih nacija. Fudbaleri Angole savladali su Namibiju 3:0 (2:0) i plasirali se u svoje prvo četvrtfinale posle 14 godina. Dve najveće amajlije tima Želson Dala i Mabululu ključno su uticale na treći proboj u istoriji Crnih antilopa među osam najboljih na kontinentu.

Nisu kolonizatori štedeli Angolu ni u čemu, opijeni količinom moći uživali su u transportu robova preko Atlantika i ubijali život u domorocima i pripadnicima svih urođeničih plemena. Šta god da su radili, sada znamo da nisu uspeli da unište onu esencijalnu razigranost, životnu radost i nesputanost u naslednicima onih koji su dali živote za slobodu. Dovoljno je pogledati slavlje igrača Angole nakon golova i osetiti sve ono što je Afrika u biti.

Nisu ni Britanci, ni Francuzi, ni Nemci, ni Belgijanci bili istorijski dželati Angole, već Portugal. Toliko joj je zala naneo, a kao jedan od njemu neželjenih nusprodukata u velikoj meri uticao na školovanje nekih od njenih najboljih igrača. Takav je slučaj i s Želsonom Dalom. Momak rođen u Luandi otišao je u akademiju lisabonskog Sportinga s 16 godina, tamo pokazao naznake velikog potencijala, ali kao i mnogo drugih sunarodnika nije naišao na sreću u zemlji bivšeg kolonizatora.

Možda nije bio dovoljno dobar za prvi tim lisabonskih Lavova, ali je dovoljno naučio na Žoze Alvaladeu da postane momak od neprocenjive važnosti za svoj državni tim. Sada igrač katarske Al Vakre dao je dva gola u današnjem trijumfu protiv Namibije i tako dospeo na drugo mesto liste strelaca dosadašnjeg toka turnira. Kada je Želson živeo svoje tinejdžerske dane na Iberijskom poluosrtrvu postojala je velika bojazan da će izabrati igranje za reprezentaciju Portugala, ali je 2015. prelomio i izabrao "Palancas negras".

Možda je Želson Dala najškolovaniji igrač tima, ali je duša, srce, pluća i jetra (koliko god bizarno zvučalo) ekipe Agostinjo Kristovao Pasijensija, ili jednostavnije Mabululu. Sećamo se lude glave u reprezentaciji Angole Manuča koji je svojevremeno dogurao čak i do Mančester Junajteda, ali je momak rođen pre 32 godine u Luandi priča za sebe. Nezgrapnost na terenu, izražena krakatost i tek naznake tehnike uspeo je da nadomesti ludačkom srčanošću i igrom sa zakrvavljenim očima. "Srce, ruke i lopata" u Mabululuovim očima isijavaju svakim potezom. Na njegovim krilima Antilope su ponovo dobile sjaj iz perioda od pre petnaestak godina, kada je selekcija predvođena Akvom, Mantorasom, Andreom Makangom, Ze Kalangom stigla do istorijskog plasmana na Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj.

Meastralno je istrčao kontru Mabululu u 66. minutu, iz kolena "zavrnuo" loptu, savladao Lojda Kazapuu i onda je moglo da otpočne slavlje koje će ljubitelji Kupova afričkih nacija pamtiti decenijama. Iskusni napadač na klupskom nivou nikada nije dogurao dalje od egipatskog Al Itihada iz Aleksandrije. Igra fudbal Mabulu u gradu koji je imao najveću biblioteku na svetu, a sada se čini da su u njemu objedinjene veštine svih napadača reprezentacije Angole iz prethodnih četrdesetak godina. Od Ndunguidija, Žezuza i Paulaa do Akve, Žilberta, Flavija, Lovea i Manuča.

Crne Antilope su treći put u istoriji izborile plasman u četvrtfinale Kupa afričkih nacija, nakon što su prethodno to uradile 2008. u Gani i 2010. na domaćem terenu. Nikada ranije to nije učinjeno na ovako upečatljiv način. Posle remija protiv Alžira i tri pobede nad Mauritanijom, Burkinom Faso i Namibijom.

Do ovog turnira Angola nikada nije dala više od jednog gola na jednoj utakmici nokaut-faze, a sada je "Hrabrim ratnicima" spakovala tri. Izvukao je selektor Gonsalveš maksimum potencijala iz napada Palankas Negrasa i doneo plodove rada koji datira još od 2019. godine kada je selekciju do 17 godina odveo do osmine finala Svetskog prvenstva, a kasnije na mestu selektora seniorskog tima nasledio srpskog stručnjaka Srđana Vasiljevića.

Angola će u četvrtfinalu igrati protiv pobednika duela Nigerija - Kamerun, a koliko god će s posmatrano s aspekta igračkog kvaliteta biti u podređenom položaju, momci u crveno-crnom pokazali su već zajedništvo za mnoge druge timove na turniru nedokučivo i jasno je da ih upravo ono može pogurati još dalje, bar do prvog polufinala u istoriji selekcije.

KUP AFRIČKIH NACIJA – OSMINA FINALA

Subota

Angola - Namibija 3:0 (2:0)

/Želson Dala 38,42, Mabululu 66/

21.00: (2,15) Nigerija (3,15) Kamerun (3,70)

Nedelja

18.00: (3,30) Ekvatorijalna Gvineja (3,10) Gvineja (2,35)

21.00: (2,45) Egipat (3,05) Demokratska Republika Kongo (3,15)

Ponedeljak

18.00: (2,00) Zelenortska Ostrva (3,20) Mauritanija (4,20)

21.00: (2,35) Senegal (3,10) Obala Slonovače (3,30)

Utorak

18.00: (2,30) Mali (3,10) Burkina Faso (3,40)

21.00: (1,62) Maroko (3,50) Južna Afrika (6,50)

***Kvote su podložne promenama