Lord

Češće je bio u centru pažnje zbog raskalašnog života i ispada van terena, nego zbog golova na njemu. Ne da ih nije bilo. Samo što Niklas Bendtner nikad nije uspeo da ostvari snove. U biografiji stoje imena klubova poput Arsenala i Juventusa, nekada velikog Notingem Foresta, širom Evrope cenjenog Rozenborga, ali je misija okončana neslavno.

Hteo je da bude jedan od najboljih. Ispalo je da je jedan od najintrigantnijih. Velika karijera u najavi stropoštala se do Četvrte lige Danske. Iako je hteo daleko više.

"Za pet godina želim da budem najbolji strelac Premijer Lige, da o meni pričaju kao o vrhunskom golgeteru. To će se dogoditi, verujte mi. Siguran sam da će ljudi pomisliti, "o čemu ovaj priča", ali biće tako. Sedeću preko puta i smejati se u lice svima kada se to bude obistinilo“, pričao je napadač kad je u 21 godini pokušavao da se nametne u Arsenalu.

Nije sve ispalo kako je predviđao. Ne može se poreći da je bilo blistavih trenutaka. Pobeda u derbiju severnog Londona, kada je kao tinejdžer ušao sa klupe, het-trik protiv Porta u nokaut fazi Lige šampiona, pogoci na Svetskom prvenstvu 2010. i EP dve godine kasnije, ukupno 30 egzekucija za Dansku (toliko je Alan Širer puta bio precizan za Englesku). Vremenom je skrenuo sa puta talenta, sve kao posledica haotičnog stila života. Umesto da se o njemu priča kao o napadaču svetskog kalibra, Bendtner je postao predmet podsmeha. Ne samo da ga je većina svrstavala u kategoriju protraćenih talenata, već je u beskonačnom prostranstvu društvenih mreža postao legenda i dobio nadimak “Lord“.

Vraćamo se na početak njegovog fudbalskog putešestvija, kada su ga roditelji kao šesnaestogodišnjaka sa kartom u jednom pravcu, u suzama ispratili sa aerodroma u Kopenhagenu za London.

“Preko oca sam saznao značenje ljubavi, ali nije bila konstantna. Kada sam bio uspešan u nečemu, kao u fudbalu, on bi mi je pokazivao. Ako nisam bio uspešan, ljubav bi izostala. U odnosu sa ocem, ljubav sam povezivao sa uspehom. Kada sam bio u problemima, bila mi je potrebna podrška, tata mi je nije pružio. Bilo je trenutaka kada mi je bio najbolji prijatelj, međutim, kad bi se u životu javili problemi, nije bio spreman da bude uz mene. Nisam kraj sebe imao figuru koja bi me pravilno usmerila karakterom. Imao sam trenere i menadžere, to je nešto drugo. Što je podrška veća, to je lakše da donosite prave odluke i budete fokusirani. Kada ostanete sami, kao klinac bez usmerenja, onda tražite put, a na njemu se pojavi mnogo stvari kojima ne možete da odolite “

Sa 16 godina i epitetom vanserijskog talenta, u njegovoj glavi je nebo bilo granica. Po dolasku u London, direktor Arsenalove akademije Liam Brejdi ga je spustio na zemlju rekavši mu da će ga brzo poslati nazad u Dansku ukoliko ne bude pratio i poštovao njegove ideje i način rada.

“Veliki broj nas dolazi iz različitih zemalja, kao najbolje što te države mogu da ponude. Dolazimo sa aurom da smo posebni. Onda se nađemo u klubu poput Arsenala, shvatimo da smo jedan u 25, ili jedan u 500 mladih talenata koji pokušavaju da se probiju kroz levak i zaigraju u prvom timu. Samim tim veliki je rivalitet, svi smo svesni da će možda dvojica, trojica postati profesionalni fudbaleri na visokom nivou.“

U Arsenalovom mladom timu, Bendtner je u napadu sarađivo sa Arturom Lupolijem, poprilično sebičnim Italijanom koji je voleo da dribla i davi loptu. Proračunao je da je nemoguće da se obojica probiju do prvog tima. Govorio je da neće uspeti ukoliko Lupoli istovremeno bude pružao kvalitetne partije. I tu se razvila paklena konkurencija koja je konstantno rasla.

Reuters

Kada je pozvan da redovno trenira sa prvim timom, brzo je navukao gnev klupske legende Tjerija Anrija. Francuz mu je posle jednog treninga održao dvočasovno predavanje.

“Kažu da si ogroman talenat, ali moraš da naučiš šta znači poštovanje i poniznost. Zapamti to, Niklas. Poštovanje i poniznost“, savetovao ga je najbolji strelac u istoriji Arsenala.

Prvo pravilo porodice Bendtner glasilo je: “Moraš da veruješ da si poseban.“

Taj osećaj je dodatno dobio na snazi kada je Niklas napunio 18 godina. U narednih 12 meseci dobio je 100.000 evra od kluba za potpis profesionalnog ugovora, debitovao za prvi tim, dobio poziv za mladu reprezentaciju Danske, potom i za seniorski državni tim, a vrlo brzo i novi unosniji ugovor. U skladu sa mogućnostima, počeo je sve više da uživa u raskalašnom životu. Prioritet su mu postali alkohol i devojke.

Drugo pravilo njegove porodice: “Moraš da veruješ da možeš da radiš ono što poželiš.“

Počeo je sve više da naglašava i tu crtu. Osetio se nepobedivim. Ništa nije moglo da ga spreči da ostvari životni cilj ili da živi život punim plućima. Tek danas je svestan činjenice da te dve stvari nisu kompatibilne.

Na pozajmici u Birmingemu (sezona 2006/07) sviđala mu se devojka. Ispostavilo se, ćerka trenera Stiva Brusa. Saigrači su mu se podsmevali, govoreći da nema nikakvu šansu, a Bendtner prihvatio višestruke opklade od po 1.000 funti da će uspeti tamo gde su drugi bili odbijeni. Završilo se tako što se zaljubio, što mu nije bio plan, a ubrzo je osetio grižu savesti zbog novca koji je završio u njegovom džepu. I taj je o čas posla potrošio, na noćne klubove, kazina i na brze automobile.

Praksa mu je bila da posle nedeljnog ručka sa Brusovima, kad se uklapao u ulogu srećne porodice, izađe u grad i ne vrati se kući pre jutra. Stiv Brus se okomio na Bendtnera. Vratio ga je u Arsenal.

Po povratku se dogodio proboj. Bio je 22. decembar 2007. godine. Finiš derbija sa Totenhemom. Na semaforu 1:1 i 14. minuta pre kraja Arsen Venger ga je poslao na teren rekavši mu: “Napravi razliku. Ne poznaju te. Iskoristi fizičke predispozicije.“ Nepunih 100 sekundi po ulasku u igru Sesk Fabregas izveo je korner, a Bendtner se nadvio nad odbranom rivala, skočio više nego bilo ko drugi i postigao gol kojim, ne samo da se predstavio Premijer ligi, već je poslao poprilično mladu ekipu Tobdžija na prvu poziciju i probudio nade o borbi za titulu.

Reuters

Ponovo je osetio da ga ništa ne može zaustaviti. Odjednom je bio bogati tinejdžer, koji ni u najluđim snovima nije zamišljao da će brzo dobiti ugovor vredan više od 100.000 funti mesečno. Preko 1.200.000 godišnje. U voznom parku imao je dva Poršea, konstantno bio u društvu lepih devojaka i osećao je da ima svet pod nogama.

“Gol protiv Totenhema je učinio da se osetim punopravnim članom prvog tima. Ušao sam u igru sa klupe, momentalno pogodio za pobedu, sve u vezi sa tom utakmicom bilo je magično.“

Već u narednom kolu dobio je crveni karton protiv Evertona, nekoliko sedmica kasnije, kada su se Arsenal i Totenhem sastali u Liga kupu, ponovo je napunio naslovne strane medija. Ovoga puta iz pogrešnih razloga. Tenzije na treninzima između njega i Emanuela Adebajora prenete su na teren. Adebajor je udario saigrača u nos, a obojica su kažnjeni sa dve nedelje bez plate.

“Ade i ja se nismo slagali“, priznao je kasnije.

Bendtner je fudbalera iz Togoa opisao kao “čudnu ribu“. Adebajor nije jedini sa kojim se sukobljavao. Na spisku su Robin van Persi, Samir Nasri i Vilijam Galas. U takvim okolnostima bilo je jasno da u svlačionci Arsenala nedostaje liderstva i zajedništva.

"Mnogi od nas su se nadmetali za mesto u timu. Nisu to bile prave svađe. Sviđao mi se Van Persi. Adebajor? Nema šanse da bismo ikada mogli da budemo prijatelji.“

Razmetljivo ponašanje van terena, napravilo je od njega mamac za paparace. Nastavio je sa ustaljenom praksom, selio se od kluba do kluba, ćaskao sa princom Harijem, voleo da bude u društvu aristokratije. Naredna ozbiljna devojka bila mu je Karolin Fleming, danska baronica. Detalj koji se perfektno uklapa u karikaturu Lorda.

Bilo je i perioda kad je uspevao napornim radom da dođe do zadovoljavajuće statistike. U sezoni 2007/08 postigao je devet golova u svim takmičenjima, naredne dobacio do 14. Nije imao Van Persijevu prefinjenost, niti Adebajorovu snagu, ali ponekad je znao da se žrtvuje za ekipu. Sve više je Arsen Venger počinjao da mu veruje.

Reuters

Pet meseci kasnije desile su se dve bitne stvari. Odmah posle poraza kod kuće od Mančester junajteda u polufinalu Lige šampiona 2009, Bendtner je odlučio da neraspoloženje gasi alkoholom. Seća se samo ulaska u klub i buđenja sledećeg jutra. Potpuno obučen, u kadi ledenog toaleta, uz strašan osećaj krivice i sa gomilom propuštenih poziva. Propustio je jutarnji sastanak u Arsenalu, a da stvari budu gore internetom su uveliko kružile slike i snimci kako ga u ranjim jutarnjim časovima ubacuju u auto, sa pantalonama spuštenim do kolena. Venger je besneo, Danac ponovo kažnjen oduzimanjem dve nedelje plate. Do dana današnjeg veruje da mu je nešto sipano u piće.

Kasnije te godine, učestvovao je u saobraćajnoj nesreći na autoputu severno od Londona u kojoj mu je potpuno uništen 120.000 funti vredan aston martin. Velikim čudom, prošao je bez značajnih posledica, ali iako nije bio kriv, nastavio je da odaje utisak mladića čiji je život potpuno van kontrole. Nije uvek bilo tako, ali život mladog, talentovanog fudbalera koji igra na velikoj sceni zahtevao je ravnotežu. Često nije umeo da je uspostavi.

Da li je slava promenila Niklasa Bendtnera? Da li mu je ušla u glavu? Ili je možda takav način života u njegovoj prirodi. Da li je uživao i da je ostao u rodnom gradu, samo što mu je novac u Londonu otvorio mnoga vrata?

“Vrlo sam znatiželjan i bez toga ne bih bio kompletan. Otkrivao sam za mene novi svet, prelaz od deteta do mladića koji traži put. Voleo sam zabavu, devojke, život. Ne samo u pogledu izlazaka, već generalno. Bilo mi je uzbudljivo da upoznajem nove ljude i otkrivam stvari koje nisam probao. Novac, alkohol, kocka, devojke, sve to mi je odvraćalo misli i energiju sa terena. Išao sam od ekstrema do ekstrema. Kad ste mladi, možete da radite šta poželite i da se sledećeg jutra probudite sveži, bez posledica. Alkohol je postao deo mog životnog stila, ali nikada nisam u potpunosti izgubio kontrolu“.

Niklas nikad nije prestao da crpi adrenalin iz fudbala.

“Nikada. Najbolja stvar koja mi se desila u životu, posle rođenja sina, jeste vreme na terenu. Osećati travu pod nogama i igrati pred desetinama hiljada navijača je najveća injekcija adrenalina za koju znam.“

Pamti se revanš meč protiv Porta u Ligi šampiona (5:0) i jedno od najblistavijih izdanja Tobdžija još od generacije Nepobedivih. Divan gol Samira Nasrija i het-trik Danca.

“Sećam se utakmice pre Porta. Igrali smo protiv Barnlija, pobedili smo, ali sam promašio veliki broj prilika. Navijači i mediji su me ismevali. A onda je došao duel sa Portom gde sam postigao tri gola i mediji su se odjednom izvinjavali zbog pisanja o meni prethodnih dana. Protiv Barnlija sam mogao da dam pet, šest golova, ali nadoknadio sam sve u narednom meču.

Reuters

Krajem sezone 2009/10, Niklas je iza sebe imao 124 utakmice za Arsenal i 35 golova. Zadovoljavajući učinak kada se u obzir uzme da je maltene na polovini tih susreta ulazio s klipe. Pred Mundijal u Južnoj Africi imao je velika očekivanja, ali je postigao jedan jedini gol, protiv Kameruna. U narednoj sezoni, njegov mandat u Arsenalu počeo je da dobija rasplet. Povreda prepone udaljila ga je od terena, ponovo je ušao u začarani krug klubova i stolova za poker, zaprosio baronicu Karolin koja mu je rodila sina Nikolasa. Usledila je pozajmica u Sanderlend, pa još jedna iznenađujuća, u Juventusa. U skladu sa temperamentom tražio je ni manje, ni više Del Pjerovu "desetku" i, logično, nije je dobio. Devet mečeva bez gola za Juve i obnovljena povreda prepona primorali su ga na petomesečnu pauzu. Od tada do 2017. davao je golove tek ponekad. Konačno 2014. napustio je London. U Volfzburgu je bljesnuo u Superkupu Nemačke 2015, bio najzaslužniji za skinut skalp Bajernu. Od 2017. do 2019. nadavao se golova za Rozenberg sa kojim je uzeo dva prvenstva i Kup Norveške, a igrao je i za Kopenhagen pre nego što je odlučio da obuče dres Tarnbija (takmiči se u četvrtom rangu danskog fudbala) i to veteranskog tima.

“Igram sa drugovima sa kojima sam odrastao. Isključivo da bih uživao. Uvek smo govorili da ćemo opet igrati zajedno kada bude došlo vreme. Kada nisam uspeo da potpišem ugovor sa Kopenhagenom, ukazala se prilika iskoristio sam je. Takmičimo se, ali to nije visok nivo. Igram centralnog veznog. Na prošloj utakmici igrao sam levog beka. Uživam. Još uvek me nije napustila fudbalska inteligencija i čitanje igre, tako da sam korisniji u veznom redu nego u špicu. Još nisam postigao gol.“

Ne može se sa sigurnošću reći koliko će trajati karijera Niklasa Bendtnera i da li možda posle igračke započne trenersku.

“Ukoliko nijedna zanimljiva ponuda ne iskrsne u januaru razmisliću o završetku karijere. To me neće sprečiti da živim onako kao želim, da igam sa prijateljima na nivou daleko od visokog. Radim na tome da dobijem trenersku licencu do decembra. Imao sam prilike da sarađujem sa sjajnim trenerima i možda ću upravo iskustvo i znanje koje su mi preneli iskoristiti da utičem na mlade fudbalere i da im pomognem da budu bolji. Nadam se da ću jednog dana uspeti da probudim inspiraciju u mladim igračima i da im udahnem veru u sebe.“

Umesto zaključka:

"Ponosan sam na karijeru. Ponosan sam na sve što sam postigao, na timove u kojima sam igrao i sve je to predstavljalo deo odrastanja i nadgradnje od 18. godine do danas. Kako je delovalo u jednom trenutku, ponosan sam na to kako je ispalo“.