Lider sam zauzme svoje mesto

Lider na fudbalskom terenu ne može unapred da se odredi. Do liderstva se dolazi stavom, harizmom, karakterom, samopouzdanjem, željom za pobedom i motivacijom ostatka ekipe. Većina tih karakteristika, a pre svega igrački kvalitet koji poseduje, preporučile su Aleksandra Dragovića da ponese kapitensku traku nakon odlaska Milana Borjana na pozajmicu u Slovan iz Bratislave i preuzme glavnu reč na terenu i svlačionici Crvene zvezde. Izlazak sa terena bivšeg reprezentativca Austrije i te kako se osetio na 172. večitom derbiju, a tek će se osetiti nakon 30. juna kada kapitenu Crvene zvezde zvanično bude istekao ugovor sa srpskim šampionom.

Ipak, deluje da su crveno-beli upravo u okršaju sa najvećim rivalom dobili novog lidera odbrane, ali i čitave ekipe, Uroša Spajića, koji je pokazao zbog čega je upravo on zamenik kapitena. To nema mnogo veze sa postignutim golom iz 45. minuta utakmice, iako je mrežu Partizana zatresao upravo iz ogromne želje da konačno dođe do promene rezultata. Nema veze ni sa suštinskim kvalitetom igre momka stasalog na pomoćnim terenima stadiona Rajko Mitić, iako su mu statistički parametri gotovo perfektni. To pre svega ima veze sa njegovom kompletnom ulogom na terenu i van njega. Stavovima koji je pokazao tokom utakmice, pa i po njenom završetku. Bez obzira na to što su neke izjave izazvale reakciju Partizanovih pristalica. Spajić se nije libio ni da po izlasku iz svlačionice stane pred predstavnike medija, ponovi ono što je rekao pola sata ranije i poruči da nema ništa lično protiv crno-belih, a posebno ne protiv Aleksandra Jovanovića, sa kojim je dobar prijatelj.

U Uroševoj igri, ali i odnosu prema najvažnijoj utakmici srpskog fudbala, videlo se iskustvo iz okršaja sa ljutim rivalom još iz najranijih igračkih dana. Trema kod beogradskog momka nije postojala, već samo odlučnost da se dođe do pobede i prvog mesta na tabeli Mozzart Bet Superlige. Ekipa Vladana Milojevića u tome nije uspela, uprkos silovitim atacima srpskog šampiona, što je u Spajiću izazvalo emotivnu reakciju, ali i donelo dodatnu motivaciju pred nastavak šampionske trke.

"Naravno da jesmo motivisani. Ne mogu da kažem da ćemo je sigurno osvojiti, jer se i oni bore i žele da budu prvaci na kraju sezone, ali ovaj mentalitet moramo da zadržimo", poručio je Spajić posle derbija.

Iako postoji mišljenje da je mogao bolje da iskomunicira sa odbrambenim saigračima i Omrijem Glazerom kod gola Mateusa Saldanje, statistički parametri pokazuju da je Spajić bio jedan od najboljih aktera 172. večitog derbija. Dobio je devet od ukupno 13 duela sa protivničkim igračima, od čega 5/7 na zemlji i 4/6 u vazduhu. Najveći broj njih upravo protiv najboljeg igrača Parnog valjka, Mateusa Saldanje, koji izuzev situacije kod pogotka, nije mnogo puta bio okrenut licem ka Zvezdinom golu.

Koliko je Spajić bio uspešan u defanzivni potvrđuje podatak da je imao tri direktno oduzete lopte protivnicima, ali i tri otklonjene opasnosti pred svojim golom. U ofanzivi je bio konstatno opasan kod svakog prekida, ali ne samo u vazduhu, već i na zemlji, što potvrđuje trenutak kada je levicom zakucao loptu iza leđa skamenjenog Aleksandra Jovanovića.

Spajić se u Crvenu zvezdu vratio nakon teške povrede prednjih ukrštenih ligamenata, zbog kojih je pauzirao više od 200 dana. Sam povratak takmičarskom fudbalu podjednako je bio stvar fizičke i psihološke prirode, ali su stvari polako dolazile na svoje. U finišu prošle sezone zabeležio je tri nastupa, tako da je ovu dočekao potpuno spreman.

Standardan je postao u finišu jeseni, a od dolaska Vladana Milojevića došao je do ogromnog samopouzdanja i počeo da preuzima glavnu reč u poslednjoj liniji tima. Prilikom povratka na Marakanu od velikog značaja je bilo to što je Crvenu zvezdu poznavao u dušu, a možda i to što je vrlo rano otišao sa stadiona Rajko Mitić. Zbog takvih okolnosti negde u posvesti je sačuvao veliku motivaciju i želju da upravo on bude taj koji će direktno predvoditi matični klub u borbi na svim frontovima.